Животни пут Николе Миротића – од најомраженијег и неталентованог кошаркаша до доброчинитеља и родољуба
Одбачен. Неталентован. Странац. Небрушени дијамант чији сјај је у туђим рукама. Најомраженија личност у Србији. Светска звезда локалне свести. Хуманитарац. Родољуб. Борац за праве вредности.
Никола Миротић осим вансеријских вештина на кошаркашком терену је приметан и ангажовањем у хуманитарним акцијама, донирајући десетине хиљада евра породицама које су без крова или исти стоји на испуцалим, мемљивим зидовима, између којих су зимске ноћи хладније него многима. Најбољи играч моћне Барселоне не вапи за мегаломанским трошењем милиона на скупоцено ко зна са ко зна којим именом марке које боде очи. Обезбедио је породици са само 29 година све што се може пожелети за угодан живот.
Вођен Хришћанством кроз живот, окренут је доброти, истини, помоћи најугроженијима без трунке користољубивих намера. Жеља за истином навела га је да посећује литије у Црној Гори док сезона траје, што је наредни ниво Николине ангажованости на пољима одбране оног исправног, моралног и традиционалног на трусном подручју Балкана.
Најуспешнији “антиталенат”
Да не заборавимо, ради се о кошаркашу Шпаније. Однос Миротића и Црне Горе био је на хладним струјама од најранијих почетака.
Рођеног Подгоричанина који је проглашаван а најбољег младог кошаркаша Европе, који се домогао НБА лиге и данас је страх и трепет Европе, неко је нашао да прогласи неталентованим.
“Ја сам са 15 година отишао за Шпанију, као клинац сам отишао са својим родитељима. Постојала је шанса да заиграм за репрезентацију Црне Горе у једном тренутку, по њиховим мишљењима ја нисам био довољно добар да играм за национални тим. Тако да Европско првенство за тадашње кадете нисам одиграо. Следећег лета добио сам шансу да добијем шпански пасош и играм за шпанску репрезентацију. Наравно, тада ми је много лакше било да успем са шпанским пасошем и да будем међу првотимцима. Ако си једном одбијен, ако из твоје земље мисле да ниси довољно добар, зашто не узети у том тренутку шпански пасош и играти за њихову репрезентацију која је у том тренутку била јако велика?”, изјавио је Миротић у интервјуу за телевизију Спорт Клуб.
Никола је врло брзо постао стандардни члан првог тима великог Реал Мадрида једне од најјачих репрезентација у историји европске кошарке. А у Црној Гори је био неталентован.
Дрвље и камење је осуто по Миротићу после бесног цепања српске заставе после пораза од Италије на Европском првенству 2015. године. Постао је најомраженија личност српске нације, поготово јер се зна одакле је и све се приписивало комплексима, мржњом према својим коренима, проданој души…
Следи најуљудније извињене, изражавање жаљења и појашњење да уопште није знао да се ради о српској застави. Као и што се може видети на снимку, огорчен поразом је гледао у под, затим афективно поцепао нешто што му је било на глави, о чему год да се радило. Изјавио је како није очекивао српску заставу на дуелу против Италије, те да му је јасно како се ради о увреди, али и да заиста није имао намеру да скрнави симбол народа чија ће права бранити свим срцем неколико година касније.
Хуманитарне акције
Кидање тканине обележило би Николу за цео живот међ српским народом. Иако је рано отишао на Пиринејско полуострво, затим се упутио преко океана у НБА лигу, није заборавио своје претке. Православље је прочистило Николину душу. Окренуо се онима који немају, којима је свака помоћ преко потребна.
У новембру 2018. године је тадашњи играч Њу Орлеанс Пеликанса за сваку убачену тројку донирао по 500 евра за помоћ Радовану Варги, самохраном оцу шесторо деце из Боровог села код Вуковара. Потребна је нова кућа, јер су услови за живот у тадашњој били ужасни. Већ наредне ноћи је убацио три тројке, дакле 1.500 евра у каси. Изузетна сарадња са организацијама “Срби за Србе” и “Тројка из блока” наставила се и надаље.
По доласку у Европу наставља у истом маниру. Праксу из Њу Орлеанса је пренео у Барселону. Свака тројка убачена током Божићног поста доносила је 500 евра за помоћ породици Дедић из села Гусиње на североистоку Црне Горе. Самохрана мајка Милосава издржава троје мале деце Маријана, Величка и Јасну у кући сачињеној од само једне једине просторије. На све то, Јасна са три године болује од церебралне парализе, не може да се креће.
Такође је у септембру уплатио 30.000 евра из свог џепа за изградњу новог дома породици Којовић из Сјенице. Страћара добијена од шумарског предузећа је имала великих недостатака, тако да је свака помоћ била преко потребна. Шумар Негосав Којовић и супруга Сузана брину о петоро мале деце, а оронула кућа са застарелим инсталацијама је могла много да наштети читавој породици.
Никола не да светиње
Одбачени антиталенат враћа се у Црну Гору лета 2019. године и исписује први чин у ризници доброчинстава према српском живљу. Потписивање петиције за одбрану српских светиња. Страшан ударац за Милогорце. За Србе велики налет оптимизма, чим их такво име подржало чисте душе и бистрог ума.
Онај мали Никола жељан успеха на терену се остварио, сазрео као мушкарац, породичан човек и професионалац. Никоме ништа не дугује јер је све стекао са својих десет прстију и отворено даје себи за право да изрази свој став. Наравно, уз Божју помоћ у борби за правду.
У период најмасовнијих протестних литија у Црној Гори против Закона о вероисповести, Никола се видео поруком обратио свима који су рекли “не” историјском лоповлуку и владајућем режиму Мила Ђукановића:
“Драги пријатељи, са пажњом и са дивљењем пратим дешавања у мојој родној Црној Гори последњих неколико месеци. Дивим се вашој вери, љубави и упорности. Знам да сте сваком литијом, сваким пређеним кораком све ближе Господу, зато хвала вам пре свега што сте православни Хришћани, који испуњавају заповест Божију. На свакој литији моје срце је са вашим срцима. Драга браћо и сестре, нек је Господ са свима нама. Не дамо светиње”, рекао је Миротић 3. фебруара.
Две седмице касније, појављује се главом и брадом у Црној Гори. Након обиласка Острога са женом и сином, упутио се ка родној Подгорици. Стао је јуначки на чело колоне незадовољних, тлачених хиљада грађана и са иконом Свете Тројице у рукама показао веру да је Бог уз Србе.
Да не заборавимо, запушио је уста црногорским властима и Миловим следбеницима најиздашнијим донирањем до сада. Уплатио је 50.000 евра Националном координационом телу за заразне болести и тако помогао борбу против пандемије корона вируса.
Никола је 16. фебруара у пратњи владике рашко-призренског Теодосија шетао улицама града који је напустио као дете, а вратио се као успешан, остварен, породичан човек, спреман да се жртвује за добробит других и да витешким понашањем помаже сиромашнима, знајућ да је његово мало другима све.
Аутор: Филип Родић
Извор: Покрени
