Живојин Мишић – Мобилизација војске и народа
У колико је год народ образованији и јачи маралом, у колико год више цени домаће врлине, лично и породично достојанство, у толико ће више тај народ осећати и свој народни понос, те ће га вређати и узбуђивати сваки непријатељски насртај на његова и лична и народна права. Такав народ свагда ће одушевљено похитати под заставу, да се јуначки бори за своја народна права, кад то затражи његова отаџбина.
У таквог народа биће свагда будна свест о територијалној неприкосновености његове државе, о државном достојанству, а та свест будиће у њему и тежњу за остварењем националних идеала. Најзад, уколико су год теже последице једног неуспешног рата,у толико је са свих ових гледишта јаче напрезање сваке државе у опште, да прикупи и спреми што јачу ратну снагу, да би сачувала оно, што јој је y рукама,и да би у погодном тренутку повратила оно, што јеизгубљено; да би дакле у будућности могла ратовати успешно, јер су „ратови судбина човечанства, а они су опет неизбежна судбина народа.“
Дакле, развиће националне свести и тежња за политичким остварењем националних идеала јесу најјачи покретачи, да се држава спрема за што већи и јачи отпор, а то спремање огледа се у што већој оружаној и добро спремној ратној снази — у војсци.
Живојин Мишић – Стратегија, вештина ратовања – предавања из 1907 (18 страна)
