Жестоки сукоб Абазовића и Бечића пустио је духа из боце: Шта сад прети Црној Гори
Недуго након успешног устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија, изненађујућом брзином и жестином плануо је сукоб две владајуће странке у Црној Гори — УРА Дритана Абазовића и Демократске Црне Горе коју предводи председник парламента Алекса Бечић. Саговорници Спутњика упозоравају да би у тој бици могао да профитира — Мило Ђукановић.Реторика која прати сукоб две странке владајуће коалиције је таква да је после ње тешко замислити да владајућа већина може да опстане, напомиње главни уредник „Нове српске политичке мисли“ Ђорђе Вукадиновић. Иако је, како додаје, Црна Гора у том погледу земља чуда, па се у политичком смислу догађају ствари које су другде незамисливе.
Сукоб УРА и демократа одржава Мила у животу
„Нема никакве сумње да је нови фронт између демократа и УРА, имајући на уму и онај вишемесечни, дуготрајан сукоб између премијера и Демократског фронта, нешто што фактички и буквално држи Ђукановића и ДПС на ногама и у политичком животу“, сматра Вукадиновић.Након догађаја на Цетињу стекле су се све претпоставке да Ђукановићева власт буде дефинитивно сломљена, а да неке од перјаница ДПС-а буду и процесуиране. Међутим, то не да се није догодило, већ је Црна Гора ушла у још један трагичан и бесмислен сукоб, који је испочетка деловао као сукоб око тога ко ће понети више заслуга зато што је криза на Цетињу успешно преброђена, али све је попримило готово патолошке димензије после којих ствари тешко могу бити враћене у боцу, додаје наш саговорник.
Политичка корист за Ђукановића је несумњива, према Вукадиновићевим речима, али колико ће му сукоб на релацији Бечић—Абазовић помоћи да се врати у политичку арену, није у потпуности сигуран. Ипак, пропуштена је шанса да се после другог политичког нокдауна у годину дана Ђукановић у потпуности политички порази.
„Уместо да буде политички леш, Ђукановић је сада поново неко ко се пита и ко ће се питати у наредном периоду, поготово ако криза настави да се креће правцем у коме очигледно иде. Уз све резерве које треба да имамо знајући са ким имамо посла, како ствари на црногорској политичкој сцени стоје и како се често мењају, ово би морало довести до ванредних избора. А ту се, поред тога што ДПС има неке шансе, мада мислим не претеране, Ђукановић поново у значајној мери пита као председник и што је најважније, што те слике и поруке, та полемика и те тешке речи деморалишу до пре годину дана опозиционо, а сада бирачко тело странака владајуће коалиције“, тврди Вукадиновић.Током кризе око устоличења митрополита политички је профитирао премијер Кривокапић, док су током, како Вукадиновић каже, крволиптања између Кривокапића и Демократског фронта профитирали и УРА и демократе. Питање је ко ће профитирати у њиховом обрачуну.
„То јесте, у великој мери, борба за бирачко тело. Не треба то сметнути с ума, то је сигурно битан мотив, можда и примаран. Мада мислим да у овом конкретном случају има и још понешто што задире у безбедносне сфере и упливе и борбу за наклоност неких амбасада и спољне подршке. Али кључни разлог је борба за исто или слично бирачко тело. Мислим да, као и у сукобу премијера и ДФ-а, користи нема ни за једну страну, има само штете“, закључује Вукадиновић.
У случају избора, губитник је УРА
У тренутку када је криза у Црној Гори захватила више нивоа власти, сукоб УРА и демократа не може толико да помогне Ђукановићу, колико да подели и скрене пажњу са главног проблема, с обзиром да је до скоро пажња била усмерена само на екстремизам који је Ђукановићева странка показала на Цетињу, сматра политички аналитичар из Подгорице Лука Радоњић. Извесно је да ДПС-у озбиљно пада рејтинг — годинама грађен њихов имиџ као странке мира и стабилности догађаји на Цетињу претворили су их у потпуну супротност.
Када је у питању сукоб између УРА и демократа, он је један од примера сложених и компликованих односа унутар нове већине, што је карактеристично за све транзиционе фазе, па и за црногорску политичку сцену, додаје Радоњић, а ко су у том сукобу добитници, а ко победници, рано је износити закључке. То, према његовим речима, зависи од расплета.
„Када би, рецимо хипотетички, сутра били избори, односно ако би ова криза произвела нове изборе, губила би УРА, која би морала да се бори за цензус. Демократе стоје прилично чврсто и стабилно. На дуже стазе, мислим да је УРА, као мањој странци центра, потребно да оствари бољу комуникацију са већим чиниоцима политичког центра“, сматра Радоњић.Перцепција јавности када је реч о премијеру Кривокапићу да су демократе једине задржале принципијелну позицију, јер једине до сада нису претиле обарањем владе — таква позиција код бирача је препозната као принципијелан став. Са друге стране, УРА је, објашњава наш саговорник, сукобом са демократама ушла у контрадикцију. Када је у питању била смена министра Владимира Лепосавића, став УРА је био да га је министар поставио и да о његовој смени он треба и да одлучује, подсећа Радоњић.
„Сада имамо скоро идентичну ситуацију, где то Кривокапић, истина још увек незванично, исто то тражи од министра унутрашњих послова. Абазовић уместо да се држи принципа који је имао у случају Лепосавића, не само што то одбија, него чак прети рушењем владе. Ту се, дакле, лоцира једна озбиљна непринципијелност када је у питању УРА и у том смислу реакције су негативне. Када говоримо о интернет порталима, јавности уопште, посебно о друштвеним мрежама које су у Црној Гори постале важан фактор, велика већина је критички настројена према УРА и њиховом актуелном понашању“, објашњава он.Историјат односа УРА и Демократске Црне Горе није дуг, богат и посебно сложен — сарадња почиње са формирањем коалиције „Људи за XXI век“ пред локалне изборе у Подгорици у мају 2018. Овај, према Радоњићевим речима, покушај обједињавања млађих, грађанистичко-црногорски оријентисаних снага освојио је друго место по броју гласова у главном граду Црне Горе, али резултат није био задовољавајући.
Од тада односи између две странке нису на посебно добром нивоу, али међу њима није било класичног политичког сукоба, какав су демократе имале са ДФ-ом, или ДФ са УРА. Садашњи сукоб, каже Радоњић, треба посматрати као борбу за гласаче.„Не можемо казати да иду на потпуно исто бирачко тело, али један део је врло сличан. То су ипак странке центра, грађанске странке, када је у питању бирачко тело, црногорске странке и могуће је да је конкуренција тињала и да је сада, у овој фази политичке кризе, како то обично бива у пракси, дошла до изражаја“, истиче он.Такође, могуће је да УРА жели да задржи ексклузивност и да буде једина чланица владајуће коалиције, чији је политички лидер уједно и члан владе, додаје Радоњић. Подсећамо, ниједан други министар, укључујући и премијера, не припада ниједној странци, мада се, према речима нашег саговорника, у црногорској јавности спекулише да је више од половине министара наклоњено УРА.
УРА која није класична партија, има комотнију позицију од других чланица владајуће коалиције, да предлаже нестраначке људе који су јој наклоњени и могуће је да њено вођство има страх од бољег позиционирања демократа, чиме би ексклузивитет УРА био угрожен, закључује Радоњић.
Сукоб две чланице владајуће коалиције које су остале верне влади Здравка Кривокапића, након што је овај ушао у сукоб са Демократским фронтом након смене министра правде Владимира Лепосавића и усвајања Декларације о Сребреници, карактеришу тешке речи, вређања и међусобне оптужбе за опструкцију избора новог Тужилачког савета, покушаје смене министра унутрашњих послова Сергеја Секуловића, као и лидера УРА Дритана Абазовића да ће оборити владу уколико Секуловић буде смењен. Уз то, демократе оптужују УРА да је одбила да потпише иницијативу за смену Мила Ђукановића.А све је почело управо онако како је навео Ђорђе Вукадиновић — борбом за то ко ће покупити највише заслуга за спровођење акција против екстремиста који су 5. септембра организовали немире против устоличења митрополита Јоаникија.
Аутор: Никола Јоксимовић
Извор: Спутњик