Земљо моја

У овом времену лажи, уз слогу, потребно нам је и национално буђење. Да схватимо да смо дотакли дно, да губимо осећања за земљу, државу, а тиме сигурност и будућност. Зато ево и песме.

ЗЕМЉО МОЈА

Земљо моја, једина на свету,
Постала си превише крхка, рањива.
Главу си повила, леђа оголела. 
Под теретом од шибања сва си клонула. 
Мораш устати!
Да би наше ране залечила.

Устани, подигни се, усправи се.
Без тебе нама будућности нема.
Тешка се над нама судбина надвила.
Демонова рука нас је зграбила.
Устани!
Да би ми устали, благородна!

Хтели би да те с нечастивим привенчају.
Да те на силу без љубави удају.
Хтели би да ти деца вечито буду несрећна.
Устани, земљо моја, измучена и рањена.
Устани, да би твоја деца устала!

У име Оца и Сина и Светога Духа.
Вера у Бога нас је из пепела рађала,
Снагу давала, душе нам сачувала.
Земљо моја, песма о теби нас је одржала.
Буди поносна као што си увек, рођена, била.
Исправи своја повијена леђа.

Устани, земљо моја, да би твоја деца устала!

Аутор: Марија Јотић „Сигнет душе“, Савез књижевника у земљи и расејању СКОР, 2022.

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!