Zemlja u kleštima genetskog oružja
Prema informacijama iz naučnih krugova nekoliko zemalja su na pragu mogućnosti da kloniraju ljude, ali i da pojedine ljudske organe uzgajaju „kao povrće“, da menjaju gene čoveka, od ranog do kasnog uzrasta (prema željama i potrebama).
U okviru „progresa“ spominje se i dosad nepoznato genetsko oružje – tzv. „pametno oružje“, jer ima visok stepen preciznosti i uništava cilj određenog genetskog koda. U osnovi, naučnici razrađuju oružje koje će delovati na individuu određene rase i nacije.
Šta je to genetsko oružje?
Stručnjaci iz oblasti bezbednosti smatraju da veštačko stvaranje bakterija i virusa, izmenjenih uz pomoć genetskog inženjeringa, mogu izazvati bolesti i obolevanje određenih organa kod čoveka. Genetsko oružje deluje u zavisnosti od pola, uzrasta i različitih antropoloških predznaka, a što se sve može dobiti analizom strukture DNK, koji čuva genetski kod. To znači da je ponašanje ljudi genetski uslovljeno (kodirano u DNK), čak i spoljašnje ponašanje i reagovanje na određene situacije, životni vek i mnoštvo drugih odlika je zapisano u genima. Sada genetski inženjeri mogu da stvore kopije DNK (na tom principu se i radi na kloniranju) što je izazvalo burne reakcije od strane javnosti, ali i hrišćanskih crkava.
Brojne institucije u svetu rade u oblasti identifikacije gena koji razlikuju ljude. Do danas, na ovaj način, poznati su geni 50 naroda (razlikuju se, dakle, na genetskom nivou). To znači, na primer, ako bi se te informacije našle u rukama terorista ili neke druge destruktivne sile, fizički opstanak određenog naroda bio bi doveden u pitanje.
Britanska medicinska asocijacija (BMA) upozorava da je uz pomoć genetskog oružja moguće uništiti pojedine podgrupe određenog naroda. Upravo o realnostima mogućnosti genetskog oružja stručnjaci BMA obavestili su javnost, rekavši: „U narednoj deceniji može biti stvoreno genetsko oružje za masovno uništavanje. Brz razvoj genetike već u narednim godinama može biti uzrok dosad neviđenih etničkih čistki.“ „Fajnenšel tajms“ je nešto ranije objavio da je u Južnoafričkoj Republici tek nedavno prekinut rad na bakterijama koje su sposobne da učine crnce neplodnim (doduše ne kaže da se došlo do cilja ili se odustalo „iz etičkih razloga“).
Naravno, iako postoje i ljudi koji povodom genetskog oružja izražavaju nevericu, eksperti Britanske medicinske asocijacije ističu da nema mesta skepticizmu, jer je savremena medicinska nauka već došla do saznanja (razvojem antibiotika) kako da deluje na konkretnu bolest. To znači da bi se ovo znanje primenilo u vojne svrhe ne treba lečiti ljude – već ih uništavati obrtanjem delovanja leka.
Da podsetimo da je bivši ministar odbrane SAD Vilijam Koen još 1998. godine dao senzacionalnu izjavu o tome da je imao uvid u dokumentaciju koja govori koje sve zemlje rade „na stvaranju određenih vrsta patogena koji mogu delovati po etničkom principu“. Visoki zapadni obaveštajni izvor je tada rekao da je Koen imao na umu i Izrael.
Prema zapadnim obaveštajnim službama, koje su u više navrata objavljivale informacije o genetskom oružju u različitim medijima, Izrael aktivno radi na stvaranju biološkog oružja, koje bi moglo da deluje na Arape, ali ne i na Jevreje. Kao deo stvaranja takozvane „etničke bombe“, izraelski naučnici koriste napredak medicine da bi identifikovali karakteristične gene koje poseduju Arapi da bi potom stvorili genetski modifikovane bakterije ili viruse. Oni pokušavaju da iskoriste sposobnost virusa i nekih bakterija da promene DNK unutar ćelija njihovog domaćina. Drugim rečima, izraelski naučnici konstruišu smrtonosne mikroorganizme koji napadaju samo nosioce određenih gena, navodi portal kramola.info.
Program se sprovodi u biološkom institutu „Nes Ciona“ (Nes Tziyona), glavnom izraelskom istraživačkom centru za razvoj tajnog arsenala hemijskog i biološkog oružja. Anonimni radnik iz centra je rekao da je zadatak izuzetno težak, jer su i Arapi i Jevreji semitskog porekla. On je, međutim, dodao: „Uspeli smo da precizno identifikujemo specifične karakteristike genetskog profila nekih arapskih zajednica, posebno ljudi iz Iraka.“ Bolest se može proširiti najjednostavnijim prskanjem mikroorganizama iz vazduha ili ako se njima zarazi voda.
Misteriozna epidemija na madagaskaru
U avgustu 2002. godine Ujedinjene nacije su hitno poslale specijalni tim lekara i naučnika sa Instituta „Paster“ iz Francuske da prouče epidemiju nepoznate bolesti. Simptomi bolesti, koji su tada zahvatili više od 2.000 ljudi i ubili 157 stanovnika Madagaskara, bili su slični simptomima obične prehlade. U ovom slučaju bolesnici su imali jaku glavobolju i velike povrede creva. Prema svedočenju lekara, bolesnici najčešće nisu mogli da izdrže ni dva dana. Ali osoblje UN-a je još više zaprepastilo to što je ovo bila prva pojava u istoriji čovečanstva koja pogađa samo ljude jedne etničke grupe. Moguće je da su se naučnici tada suočili samo sa testiranjem genetskog (u ovom slučaju, etničkog) oružja.
Ovo napominjemo jer je istorija genetskog oružja neraskidivo povezana sa istorijom bakteriološkog oružja. Kao što znate, bakteriološko oružje prve generacije – patogeni i toksini akutnih epidemijskih bolesti sa malim periodom inkubacije (kuga, kolera, antraks) – proizvodi se od 1920-ih godina. Japanci su tada to biološko oružje testirali na desetinama hiljada zarobljenih Kineza tokom Drugog svetskog rata. Međutim, do 1950-ih razvijene su metode za borbu protiv epidemija, ali se nastavilo i s radom na poboljšanju biološkog oružja.
Sledeća faza u razvoju bakteriološkog oružja je sredina šezdesetih i početak 1970-ih godina prošlog veka. Godine 1969. direktor ARPA (Agencija za napredne istraživačke projekte Ministarstva odbrane SAD), govoreći u Kongresu, rekao je: „U narednih 5–10 godina možete stvoriti sintetički biološki agens protiv kojeg će prirodni imunitet čoveka biti nemoćan.“ Biološko oružje druge generacije rađeno je tako da kada se primeni, ima dug period inkubacije i spor razvoj epidemije, ali ona se ne može lokalizovati (tako da bi napadnuti organizam umro, a sve je izgledalo da je od slučajne infekcije), što je učinilo tradicionalne karantinske mere neefikasnim. Jedan od predstavnika biološkog oružja ove generacije je tuberkuloza, koja je otporna na većinu antibiotika. U ovom periodu stvarani su i virusi koji su mogli da deluju na odabrane životinje (svinje, krave…) i poljoprivredne biljke, sa ciljem izazivanja gladi u nekom regionu.
Sedamdesetih godina prošlog veka prvi put je stvoren veštački gen, počela su prva istraživanja i rad na genetskom oružju. U početku vojska SAD (i ne samo ona) pokušavala je u svojim laboratorijama da stvori veštačke viruse koji bi u stoprocentnom iznosu usmrtile odabrani cilj. Koristili su najsmrtonosnije varijante afričkih virusa uključujući ebolu, koji su modifikovani, a posle primene protiv odabranog cilja pretvarali su unutrašnje organe ljudi, za samo nekoliko sati, u kašu. Tako se američki borbeni naponi tularemije pojačavaju otpornošću na antibiotike i postaju sposobni da prevaziđu otpornost imunog sistema. Istraživanje počinje da stvara selektivno uticanje na viruse. Do kraja 1970-ih efektivnost „okidanja“ virusa, u zavisnosti od datog pola i starosti, dostiže 90 odsto. Slični radovi aktivno su se odvijali u SAD, SSSR-u, Kini i brojnim zemljama zapadne Evrope. Osamdesetih godina počinje projekat „Ljudski genom“, koji otvara nove perspektive za vojsku. Američki „vojni virusi“ su u tom periodu postali otporni na sve poznate antibiotike i mogle su da savladaju svaki imunološki sistem.
Posle ove faze započeta je nova, usmerena na stvaranje virusa koji deluju samo na određene ljude ili grupe ljudi. Već krajem 70-ih godina XX veka mogućnost „izrade“ virusa koji deluju prema polnom, uzrasnom ili nekom drugom kriterijumu dostigla je efikasnost od 90 posto. Rad na ovim virusima registrovan je u SAD, SSSR-u, Kini, Izraelu i nekoliko država Zapadne Evrope. Osamdesetih godina XX veka startuje projekat „Genom čoveka“, koji je pred vojnicima otkrio nove perspektive.
Genetsko oružje u svojoj ukupnoj moći danas je daleko superiornije u odnosu na sve druge vrste oružja za masovno uništavanje – lako se širi (dovoljno je prskati sadržaj male ampule na mestima prepunim ljudi), genetski modifikovani virusi mogu putovati na velike udaljenosti nošeni vetrom u „traženju“ subjekta s traženim genetskim kodom, pri čemu je veoma teško identifikovati i pratiti ove viruse, kao i živa bića koja su pogođena njima bez odgovarajuće tehnologije. Osim toga, genetsko oružje nema adresu (odakle je poslato). Danas se može putem satelita pratiti lansiranje raketa s nuklearnim bojevim glavama ili onih punjenih hemijskim otrovima, tako da se zna njihov isporučilac. U slučaju s genetskim oružjem nije tako, jer često počinje da deluje posle dužeg vremena od primene.
Godine 1990. naučnici su verovali da se ljudski genom (metoda kodiranja proteina) može dešifrovati do 2025. godine. Međutim, naučne organizacije SAD i Engleske su već uspešno završile program „Ljudski genom“ (kompjutersko dekodiranje ljudskog DNK) 2018. godine, dodatno dešifrujući genomske strukture desetaka patogenih bakterija. Zbog toga je većina rezultata ovog programa pod oznakom državne ili vojne tajne. Međutim, jasno je da znanje koje je stečeno omogućava da se nastavi rad na novoj generaciji genetskog oružja velike ubojitosti. Stručnjaci za genetsko oružje smatraju da će se takvo oružje pojaviti u narednih 5–10 godina. Istovremeno, genetski inženjering je sposoban da otkrije mehanizam delovanja toksina i da obezbedi proizvodnju selektivno delujućih toksičnih proizvoda koji se ne razlikuju od običnih, bez dugotrajne genetske ekspertize. Naravno, zatvaranje projekta „Genom“ ne znači da su istraživanja prekinuta. Prema dostupnim informacijama projekat „Genom“ je zamenjen novim programom „Proteom“ koji treba da dovede do dešifrovanja i proučavanja svrhe i interakcije proteina, čime se otvara put ka dobijanju apsolutnog oružja koje omogućava da se bilo koji odabrani cilj uništi i to u odabranom vremenu – od nekoliko sati do decenije. Ovaj program, ako se uspešno završi, u šta ne treba sumnjati, treba da omogući znanje kojim će se sistematski uništavati ljudske populacije po definisanoj ključnoj genetskoj osobini, bez straha od moguće osvete napadnutog čoveka ili naroda, odnosno države.
Iz gore navedenih podataka, lako je zamisliti s čime će se čovečanstvo suočiti u bliskoj budućnosti, ako se izbori za pravo na identifikaciju i kontrolu ilegalnih istraživanja u ovoj oblasti (ako se ne mogu u potpunosti sprečiti ova neljudska istraživanja). Najvažnija opasnost povezana sa genetskim oružjem je razvoj genetskih tehnologija u privatnim kompanijama i nedostatak informacija o tome da li su genetske tehnologije korišćene u pripremi prehrambenih proizvoda koji se isporučuju stranoj državi (takvi proizvodi se nazivaju transgeni), kao i lekova. Drugim rečima, vrlo brzo se može doći do situacije da zbog bezbednosti stanovništva ne sme da se dozvoli uvoz hrane i lekova iz drugih država. Svetsko tržište žitarica kontroliše pet transnacionalnih korporacija, koje određuju cene i količine zrna koje će se proizvesti u konkretnim zemljama, a tržište za sve vrste biljnog ulja je pod kontrolom jedne kompanije (toliko o slobodnom tržištu). Sve ove kompanije vrše aktivna istraživanja u oblasti genetskog inženjeringa i organizuju masovne propagandne kampanje koje oglašavaju prednosti transgenih (genetski modifikovanih) proizvoda.
Na primer, u oktobru 2000. godine, u Sjedinjenim Državama je izbio skandal povezan sa pojavom „StarLink“ transgenog kukuruza u prodavnicama namirnica, koji je bio dozvoljen samo kao hrana za stoku. Gen koji je odgovoran za sintezu pesticida koji uništava evropski kukuruzni crv je dodat u „StarLink“. Ovaj protein je snažan ljudski alergen – ne svaruje se i ne raspada na visokim temperaturama i dovodi do razvoja alergijske reakcije, sve do anafilaktičkog šoka. Sam skandal uzrokovan je pre svega činjenicom da je kompanija prodala „StarLink“ pod maskom običnog kukuruza. Još jedna činjenica. Godine 1989. japanski lek „L-triptofan“, proizveden od veštački stvorenih bakterija, distribuiran je u SAD. Na neobjašnjiv način, triptofan je uhvatio patogene koji probijaju imuni sistem, koji je doveo do epidemije, pri čemu je zaraženo oko 10.000 ljudi, od kojih su 37 umrli, a oko hiljadu su postali invalidni. Opasnost od transgenih proizvoda i lekova leži ne samo u mogućim greškama već i u principima ljudskog genetskog mehanizma koji nisu u potpunosti shvaćeni. Geni u telu stupaju u međusobnu interakciju, a posledice dodavanja drugog gena ne mogu se stoprocentno predvideti.
Globalna opasnost za male i srednje velike države, kao i one sa nerazvijenom naukom, leži u „večitoj nesreći stanja nauke“ – katastrofalni nedostatak sredstava i odlazak talentovanih naučnika.
Posledice upotrebe genetskog oružja, dakle, mogu biti zaista katastrofalne i nije slučajno da agresivni „umovi“ dobijaju neverovatne inspiracije i želje da ga primene. Treba znati da su i sami američki naučnici priznali da 90 odsto studija u molekularnoj biologiji i genetici može da se preorijentiše u bilo koje vreme i bilo kada na stvaranje genetskog oružja. Da podsetimo da postoji dokument iz Istraživačkog odeljenja američke mornarice, kojim se predlagao uzgoj genetski modifikovanih insekata, a koji bi zaposeli puteve i uzletno-sletne piste na neprijateljskoj teritoriji. Isti insekti bi mogli da namerno unište metalne delove, premaze, gorivo i maziva u vojnoj tehnici i pomoćnim oruđima.
Poznato je da je grupa naučnika već patentirala mikroorganizme koji razgrađuju poliuretan koji se nalazi u boji koja pokriva brodove i avione. Druga vojna biotehnološka laboratorija razvija „antimaterijalni biokatalizator“ koji uništava gorivo i plastiku.
Potrebno je, dakle, još jednom konstatovati da je osoba, koja je otkrila genetiku, kao u svoje vreme i otkriće u nuklearnoj sferi, opet izmislila novu metodu samouništenja. Danas, više nego ikada, pitanje koje ne treba minimizirati jeste da li napredak sa sobom donosi samo „napredak“ ili i zlo, posebno u oblasti molekularne biologije i genetskog inženjeringa.
Autor: Zoran Milošević
Izvor: balkanskageopolitika.com (Pečat)
