Због изношења истине о јудеомасонима угледну професорку др Мирјану Стојисављевић напао јеврејски лоби
Поводом објављивања студије о Првом светском рату под називом “Иза зидина тајни“ на порталу јadovno.com, покренута је права хајка на професорку др Мирјану Стојисављевић од стране јеврејског лобија. Она у наведеној студији, коју смо ми објавили под називом “Велико жртвоприношење српског народа у Првом светском рату од стране ”Светских владара”“(https://borbazaistinu.rs/veliko-zrtvoprinosenje-srpskog-naroda-u-prvom-svetskom-ratu-od-strane-svetskih-vladara/) храбро, аргументовано и јасно износи истину која је смишљено сакривена. У наставку можете прочитати одговор проф. др Мирјане Стојисављевић онима који је због изношење истине оптужују за антисемитизам. Треба истаћи да је због истине која не одговара Јеврејима, Свети владика Николај Жички такође оптужен за антисемитизам.
Уредништво “Борба за истину“
________
Етичком комитету Бањалучког универзитета
Предмет: Отворено писмо израелском министру иностраних послова Израели Кацу и његовим пријатељима из Републике Српске од проф. др Мирјане Стојисављевић
Оптужујем …!
Тренутак је изузетно критичан. Ради се о спасу нације. Е. Зола
Господине Израели Кац,
Упућујем вам отворено писмо као министру иностраних послова државе Израел те вашим пријатељима из Републике Српске, иначе, високим званичницима, министру Срђану Рајчевићу и ректору Бањалучког универзитета проф. др Радославу Гајанину, које оптужујем да су поступили по наређењу “одозго” и подржали ваш ликвидаторски став када је у питању моја студија “Иза зидина тајни”. Поред осталог, у вашој представци покушали сте да ми припишете расизам према јеврејском народу и приступ теми сарајевског атентата са квазинаучног становишта и теорије завјере. Овакве злонамјерне оптужбе које ми наносе велику штету као професору, у цјелости одбацујем те овом приликом јавно изражавам протест што сте злоупотријебили политичку моћ која вам је дата како би ме научно дискредитовали.
Пишићи вам преко Етичког комитета Бањалучког унивезитета оптужујем вас за антисрбизам и поручујем да сте се грдно огријешили о истину која нам свима мора бити циљ, кад сте ме неправедно оптужили да сам творац гротескног памфлета када је у питању моја семиогенеза сарајевског атентата који нипошто није био лични чин неколико заврбованих учесника из редова средњошколске омладине. Ваша оптужба за антисемитизам је подбачај правде и има све одлике србомржње због етикета мени упућених које надилазе појавни облик шире познат као “говор мржње”. Ви сте из своје далеке земље подигли својеврсну оптужницу против мене са таквим квалификативима који би многима утјерали страх у кости, познат као ССЈ (синдром страха од Јевреја) на шта би мој земљак, чувени српски пјесник и родољуб Бранко Ћопић у Пјесми мртвих пролетера рекао:
“Десет на једнога, о зар се и то може?”
Ко да опјева овај исфабриковани „случај” уз подршку ваших пријатеља, поводом моје омање студије о сарајевском атентату, будући да је оркестрирани напад на њу непропорционалан њеном обиму, али очито не и снази поруке, због чега сте осули по њој салву оптужби које су равне нападу на Србе у модерном добу када је двадест шест земаља учествовало у агресији на моју земљу? И као што је тада однос снага био један према бесконачно, тако је и овом “случају” који сте начинили од моје студиј(иц)е о сарајевском атентату.
___________
У хитњи да ме што прије осудите, превидјели сте и ви и ваши сарадници, да је моја разоткривајућа студија “Иза зидина тајни” излагана прије равно Ш Е С Т(!) година на научном скупу “Први свјетски рат, одраз у језику, књижевности и култури”, одржан 13-14. октобра 2014. године на моме Филолошком факултету у Бањој Луци, пред еминентним научницима из земље и свијета, почев од водећих стручњака из области србистике, англистике, германистике и романистике, док су пленарне радове поднијели Светозар Кољевић, академик САНУ и Nicholas Birns (The NewSchool for Liberal Arts, New York). Притом, наглашавам, да нико од присутних на том међународном научном скупу, веома заинтересованом за моје излагање, није уочио било какве трагове антисемитизма нити говорења са становишта теорије завјере, нико осим вас, до дана данашњега, премда су многи међу њима били итекакви експерти за питање сарајевског атентата. Или управо зато што су били експерти, нису се понијели попут вас!
Потом је прошло већ П Е Т година од публиковања ове студије у мојој монографији од националног значаја “Србистика и кометари” (2015.), а Ч Е Т И Р И године што је изашла у зборнику радова са поменутог научног скупа у обиму од 569 страница! И нико до сада у њој видио није то што је ваше злонамјерно око видјело! Нити је ико у свијету тако нешто запазио иако је моја монографија већ неколико година преко Academia.edu доступна у ПДФ-у на свакој тачки земаљске кугле!
Из само вама знаних разлога ви сте тек сада одабрали вријеме да кренете у њену беспоштедну ликвидацију, очито, због разоткривајућих истина које сам у њој изнијела, путем салви етикета којим призивате моју научну и моралну ликвидацију. Притом се као министар иностраних дела Израела понашате као неко ко има такву власт у Републици Српској да може у њој да проводи своју вољу на начин духовне колонизације тако што преко овог случаја за примјер присиљавате нашу научну интелигенцију да се беспоговорно мора да усаглашава са вашим тврдњама, које су ништа друго до паушалне и злочесте оптужбе из којих проговара отворени антисрбизам.
Одмах да вам кажем да с индигнацијом одбијам све ваше оцјене не прихватајући да будем мета за одстрел у овоме свијету лажи, у којем бисте да лаж устоличите за истину. У претјеривањима око овог тзв. “памфлета” ишло се дотле да су се помињали нарушени пријатељски односи Републике Српске и Израела те је у то име на миг државе коју неки називају “интерконтиненталним носачем ракета” упрегнут, као у некој кажњеничкој војни, комплетан систем пирамидалне власти. Стријела је одапета с ваше стране, да би је потом у њеној путањи до циља пратили један министар, потом ректор, који је просљеђује Етичком комитету Бањалучког универзитета.
Мислите ли да немам право да се браним, на шта нас Србе oбавезује јуначки владика Његош кад опомиње: Одбрана је с животом скопчана?
Моје је људско право да браним слободу мишљења и говорења, те у том погледу не постоји нико ко би ми то право могао да узурпира или да ми га удјељује на кашичицу. Поготово то нећу дозвлити вама као странцу који сте из своје далеке земље покренули напад на мене, подржани од стране ваших домаћих пријатеља.
Отровна стријела коју сте одапели на мене, у мојој земљи за коју мишљах да је слободна, изазвала је монтирани процес попут оних из времена бољшевизма. Као такав, он има образину инквизиторског прогона, потпомогнутог вашим кооперативним пријатељима, поданицима “империје” која би да влада токовима научног мишљења чак у далекој Републици Српској, на неоколонијални начин, путем протектора. Ови, пак, спремни су да на сваки критички помен Јевреја лијепе етикету за антисемитизам, оптужујући таквог да шири нетрпељивост према цјелокупном јеврејском народу.
Уистину, оваква далекометна паљба није се чула још од времена фанатизованог ајатолаха Хомеинија кад је одапео стријелу на Руждијеве “Сатанске стихове”. Она прије личи на оркестрирани подбачај правде којим настојите да прикријете моју праву аргументацију о сарајевском атентату износећи умјесто ње низ клевета. Тиме што су ваши пријатељи из Републике Српске били спремни да се придруже оркестрираним клеветама поступајући по оној: “наређење – извршење” , исказали су снисходљивост своје врсте према вама и држави чији сте министар, а мени учинили неправду деценије.
_________
Имамо ли ми Срби, питам вас као човјека, право да се коначно супротставимо титокомунистичкој интерпретацији сарајевског атентата и да разобличимо ту србофобну грађевину бесмисла која је мој српски народ коштала – ко ће то једном да призна? – чак милион и сто хиљада живота, у коме је страдало пола мушке популације?
Очито је да не смијемо јер се таква врста историјског ревизионизма према нама Србима, етикетираним за варваре модерног доба, ни данас ни јуче не опрашта.
Чини ми се да бисте ви радије да мој народ и даље остане у неправди, те да и убудуће носи стигму “варвара модерног доба” и изазивача Великог рата, што нам је спочитавао и онај србомрзац Клинтон, премда је српски народ и ономадне и данас, у вријеме свјетске медијске сатанизације Срба, био највежа жртва тога првог свјетског рата у којем је пострадао сваки трећи становник Србије? У коме је мој народ био обредно (само)жртвован како би се на великој шаховској табли промијениле силе и на власт дошла друга господа. Да би се то исто, интервенционизмом Британаца, поновило у другом свјетском рату у коме су још једном Срби саможртвовани од стране његове издајничке и плаћеничке војнополитичке елите.
Желите ли да и даље канџијате мој народ отужбом за отпочињање свјетске катаклизме пуцњем на Миљацки за који је оптужена Србија која је након тога фасовала ултиматум какав није добила ни једна земља свијета која држи до свога суверенитета?
Мислите ли да и данас морамо да носимо жиг геноцидности који нам је пришила злочеста “пројеврејена Европа”, како ју је оквалификовао Свети владика Николај, Српски Златоусти?
_________
Оптужујем вас, министре Израели Кац, да сте нападом на мене и моју студију исказали отворени антисрбизам. Њега сте навикли да проводите и ви и ваши, а сваког ко би вам се супротставио, спремно сте етикетирали за антисемиту.
Кад је већ тако, ево да видите, како изгледа некажњени анисрбизам из уста ваших јеврејских сународника који су према Србима отворено износили право гађење.
Међу првима, то је исказивала чешка Јеврејка која је преживела холокауст тако што је са породицом пребегла у Србију (Врњачку Бању), бивши државни секретар САД, Медлин Олбрајт, која је на питање зашто води такву политику према Србима, 22. јануара 1997. у дијалогу са демонстрантима испред зграде УН у Њујорку одговорила: – „Зато што су они одвратни!”[1]
Један од љубитеља човечанства, а у исти мах ригидни србофоб, који је од 1992. године предводио оркестрирану светску медијску сатанизацију Срба, био је добитник Нобелове награде за мир, Ели Визел, који је као јеврејски дјечак преживио холокауст; иначе, предсједник „Босанско-америчког пријатељства”, који се у нападно пропагандистичком маниру, у пробосанском тексту „Босна и холокауст” пита: „Да ли то значи да би требало да имамо више разумијевања за Србе? Током три године босански српски војници су били кривци за непрестану агресију, спроводили су етничко чишћење и стријељања по пријеком поступку.”[2]
За Визела је агресија НАТО на СФРЈ „морални рат”, јер „када се зло открије не треба чекати и допустити му да ојача. Мора се одмах дјеловати”[3]. У то име тврдио је да је „понекад оправдан превентивни рат”[4], залажући се за превентивно бомбардовање Срба, јер би они, наводно, могли да почине злочине: „Ја се плашим … Страх ме је од доласка Срба. Чим они уђу тамо, страх ме је од грозота које ће бити почињене.”[5]
Срби „спроводе терор и силују албанску дјецу”[6], тврдио је србомрзачки настројени бивши амерички председник Бил Клинтон у говору на прослави 50 година НАТО-а у Вашингтону 1999. године.
„Јевреји препознају геноцид кад он постоји (…) и ја сам зато да се на Србе баци нуклеарка”[7], поручивао је Мартин Перец, издавач листа „Њу Репaблик”, док америчка списатељица, Јеврејка Сузан Зонтаг, у „Л монду” пише:
„Постоји у свету једно апсолутно зло, и због тога постоје праведни ратови”[8].
У говору мржње није заостајао ни Јан Кот, француски генерал, који каже: „Што се тиче Срба (…) то је један данас болестан народ, већ одавно затрован, запао у опасну колективну параноју”.
Алан Финклкрот, уз Анриja Левија декларисани француски србофоб, процијенио је: „Чим је француска држава престала да буде просрпска, може јој се указати поверење”.[9] Алану Гликсману, филозофу, не смета да у интервјуу сарајевском часопису „Дани”, злоупотребљавајући слободу изражавања, изјави да „кад Срби кажу да су потпуно невини, они показују да су расисти”[10].
Док још овај најпрљавији, последњи у низу антисрпских и антиправославних ратова није био ни почео, 22. априла 1992. године у Њујорку издато је саопштење поводом догађаја на простору бивше СФРЈ, у коме су, комеморишући холокауст, најзначајније јеврејске организације позивале америчку јавност да им се придружи у преклињању америчке владе како би се зауставило српско варварство.
Тражиле су да се смјеста подигне ембарго на српско оружје, моментално припреми војна сила, укључујући ваздушне ударе осмишљене да зауставе српску агресију, да се максимално изолује Србија у свјетској заједници, створе радне групе за ратне злочине које би сакупљале информације које се могу оквалификовати као доказ за потоње процесе ратних злочина.
Саопштење су у форми светског апела за спас од српског варварства одреда потписале све свјетске јеврејске организације, између осталих: Амерички јеврејски одбор, Амерички јеврејски конгрес, масонска јеврејска организација Б’наи Б’рихт, Антидифамациона лига, Хадаса, Јеврејски ратни ветерани, Национални савет јеврејских жена, Унија америчких хебрејских конгрегација, Унија ортодоксних јеврејских конгрегација, Уједињена синагога за конзервативни јудаизам, све до Женске лиге за конзервативни јудаизам и Женског америчког ОТР-а[11].
_________
О каквој се етици може да ради, наводни пријатељу српскога народа, након што сте прочитали ова бројна непочинства почињена од стране ваших сународника према моме жртвованом народу српском, док мене шаљу на етички комитет само зато што желим аргументовано да са српског народа скинем стигму изазивача првог свјетског рата коју нам је „непознат Неко“ негдје из потаје пришио?
Шта ја да кажем у своју одбрану након ових салви сирове србомржње, ја, коју сте оптужили за антисемитизам?
Ништа осим Христових ријечи: Ти кажеш!
Можда ћете ме подсјетити како су ове србомрзачке ријечи и реченице давно изречене? Па и ја сам, као српска професорица универзитета, редовни професор бањалучког универзитета, учесник одбрамбено-отаџбинског рата треће категорије и јерусалимска хаџика, на што сам посебно поносна, своју ставове изрекла равно прије шест година, али мој “гријех” због разобличавања и демитизовања титокомунистичког мита о сарајевском атентату, очито ни данас не застарјева и раван је злочину геноциду, који такође никад не застарјева.
О томе се ради.
Како бих одбранила мој народ од будућих браунинга које би нам бјелосвјетска мафија можда могла да утрапи у руке да будемо још једном њихове корисне будале и чак видовдански јунаци (!) – написала сам ову aналитичку студију о убиству на Миљацки престолонасљедничког брачног пара из Беча. У њој сам исказала праведно непријатељство према Великој Британији, што је видљиво из једног од поднаслова студије у коме прозивам енглеску геноцидну политику према моме народу. Наиме, ако је ико вијек и по био досљедни србофоб то су били Енглези, од Берлинског конгреса, балканских, првог, другог до трећег свјетског антисрпског рата, те у том погледу свако импутирање другачијег мишљења и оптужби за антисемитизам држим за злочесту, дрску и обмањивачку инсинуацију изречену од стране мрзитеља српства и православља.
__________
Оптужујем поред вас, господине Израели Кац, и министра Рајчевића као и ректора Бањалучког универзитета што су поклекли пред “империјом” и нису ни једном покушали да ступе у контакт са професорком бањалучког универзитета, али јесте ректор са власником сајта Јадовно, Душаном Басташићем, који је пренио моју студију па на притисак “одозго”, брже-боље, је побрисао, што му не замјерам јeр је то његова мјера храбрости у борби за истину о српском страдању[12].
Оптужујем, на концу, те јадне медијске лајавце, СРНУ и РТРС и скривене “уреднике” који су поклекли пред струком и минимумом професионалне обавезе да се увијек чује и супротна страна, већ су дали предност тајним наредбодаввима “одозго”, на тај начин отворивши врата правом медијском линчу на мене појединца, а да ме нико није ни покушао да упита имам ли шта рећи у своју одбену као Српкиња оптужбена од стране једног Јевреја из Израела на чијој су страни сви , а на мојој нико осим Господ Бог мој Васкрсли.
Сви они су пали на испиту елеметане новинарске етике, којој закон очигледно лежи у топузу.
_________
Као што су Срби у трећем свјетском рату који је против њих вођен третирани као унапријед жртвован народ, тако су очигледно и мене третирали и ви, господине Израели Кац и саучесници империје која би да заведе протекторат над Републиком Српском – као унапријед жртвовану професорку којој је лично израелски министар пришио етикету антисемите! Од које се нико не опра!
Са жалошћу гледам на године проведене на Бањалучком универзитету на коме радим од злоратне 1993. године, након што сам избјегла из страхотног Сарајева; на коме се ректор поставио према наређењу министра Каца, по оној народној: Кадија те тужи, кадија ти суди!
Мислим на оптужбе изречене поводом мојих руку дјела, моје изванредне студије “Иза зидина тајни”, чију слободарску поруку бисте да сакријете испод лажне заставе о теорији завјере и тврдње да се ради о “гротескном антисемитском памфлету” .
Истина је управо супротна: у студији излаганој прије 6 година исказала сам отворену нетрпељивост према настојањима да се поједностави пуна истина о сарајевском атентату на начин његовог свођења на индивидуални терор шачице националистички опредијељене ђачке омладине револтиране доласком аустроугарског престолонасљедника на Видовдан на војне маневре. Указала сам на неоходност ревизије сарајевског атентата у свјетлу нових чињеница које су далеке од теорије завјере као небо од земље, указујући на јасни доказ о постојању плана убиства Франца Фердинанда са именом починиоца убиства коју је у јавност изнио академик САНУ Милорад Екмечић.
О својеврсној „полицијској завери“ и упозорењу хабсбуршке обавјештајне службе да се спрема убиство престолонаследника, говори документ који је у сарајевском Државном архиву открио Војислав Богићевић са увјерењем да је нашао кључни доказ за историју Сарајевског атентата. Због проналазачеве смрти документ је у свјетску(!) науку увео Милорад Екмечић објавивши га у својој књизи „Стварање Југославије 1790-1018“ (Београд, 1980, II том, страна 689). У земљи тоталне шпијунаже, сазнање о припреми атентата на престолонаследника значило би хапшење за сваког другог осим, из непознатог разлога, за Принципа.
Зар се може више манипулисати истином о сарајевском атентату и подводити је под теорију завјере те прелазити олако преко таквог историјског податка који вапије за тумачењем?
“Узалуд је гордо скривати очи у пијесак науке“, опомињао нас је Св. Владика Николај, посебно оне Брозове квазинауке која је величала лажни видовдански храм атентаторима на Франца Фердинанда, такође оптуженог за антисемитизам, што нам је као драгоцјен податак обзнанио надобудни Емир Кустурица, па је ваљда због тога и с правом убијен. А то што су Срби због убиства једног престолонасљедника оптуженог у масонској ложи Алпина на смрт, поред осталог и зато што је антисемита, уведени у свенародно обредно жртвовање и пројектовану кланицу са милионским жртвама – због тога ником ништа! И онако се српске жртве не броје јер су Срби и други православни Словени још од Енгелса пројектовани да буду “ђубриште Европе”.
Да ли то због тога свим силама спречавате моју ревизију сарајевског атентата, израелски министру иностраних дела: зато што је Франц Фердинанд и мртав крив јер је антисемита и зато га не треба жалити, јер се та пацка ни с мртвог не скида? Јер ви то не дозвољавате? Како би Фердинандове убице и даље биле лажни видовдански јунаци? Како би Емир Кустурица имао оправдање што је подигао каменград заштићеном свједоку Сарајевског процеса младобосанцима, лажном Србину Иви Андрићу који се уписао у Србе 1951. године тако што је мртвом оцу Антону србизовао име у Антоније[13]?
Зар и даље да ућуткујете истину како је зачетник и идеолог младобосанаца Владимир Гаћиновић, лично изабрао Гаврила Принципа за извршиоца атентата на Франца Фердинанда јер је увидио да је овај `спреман на све`. Тог Гаћиновића су силе мрака отровале, према једнима, по наређењу Аписовом, 1917. године, да би му некролог писао нико други до Лав Троцки, рушилац Свете Русије и највећи свјетски русофоб?
_________
Мој одговор на ваше покушаје да моју студију “Иза зидина тајни” етикетирате за теорију завјере и антисемитизам, а уистину да спријечите моју ревизију сарајевског атентата у свјетлу нових доказа који говоре да се радило о убиству с предумишљајем у коме је пострадао, како ваши тврде, један антисемита, господине Израели Кац, надасве је кратак и гласи:
– Само ви, господине, радите свој посао!
[1]П. З. Петровић, Избрисати српски вирус, Чигоја, Београд, 2002, 26.
[2]Исто, 54.
[3]Н. Чомски, Нови милитаристички хуманизам: лекције Косова, Филип Вишњић, Београд, 2000, 109.
[4]Митеран Ф, Визел Е: Мемоари у два гласа, Паидеиа, Београд, 1996, 79.
[5]Исто, 20.
[6]Исто, 97.
[7]Исто, 111.
[8]Исто, 115.
[9]Исто , 131
[10]Дани, бр. 104, 1999
[11]Н. Чомски, нав. дело, 124–125.
[12]Након што је крадом, а да ми и не јави, побрисао са сајта Јадовна моју студију “Иза зидина тајни”, тражила сам да побрише све друге моје текстове.
[13] Као што се Андрић уписао у Србе извадивши нову личну карту 1951, године и у рубрици “националност” уписао Србин, а у рубрици име оца уписао “Антоније”, тако се и Емир Кустурица “уписао” у Србе што је узео име Немања.
