Због чега бисмо ми морали да збрињавамо Авганистанце
Никола Павловић: Србија у Авганистану
Као и обично, оно што је непопуларно у Србији, власт гледа да провуче испод медијског радара, или макар, да се што мање прашине подигне око тога. Тако је било и са изјавом из Стејт департмента о мигрантима из Авганистана.
У првом трену, Србија није дала свој потпис да је отворена за сарадњу по питању збрињавања америчких сарадника из Авганистана. То се одмах медијски експлоатисало, све док, пар дана касније и Србија није ставила свој потпис на документ. Онда је то је прошло готово незапажено од режимских медија, уз један Вучићев спин:
„Немам ништа против било каквих избеглица… Просто не разумем шта се у нашим главама дешава и одакле таква ксенофобија и мржња. Хоћете да кажете неком детету да нећете да га примите?“
Прво, због чега бисмо ми морали да збрињавамо и на било који начин подржавамо америчке колаборационисте и њихове породице? Због чега и ми морамо да сносимо терет слома америчког система у Авганистану? Какав ми интерес од тога имамо?
Друго, нема никакве ксенофобије и мржње са наше стране. Једина ксенофобија и мржња долазе са западних и про-западних медија који нам хистерично понављају како се Авганистан враћа у шеријат и племенске обичаје. Та западноцентричка и морално-супериорна позиција, са које се наступа, јесте ксенофобна и мрзитељска, јер у себи не садржи никакву толеранцију према незападном начину живота, према културама и обичајима других народа. Ако не испијате кока-колу, не уживате у чарима радикалног индивидуализма и не одушевљавате се западном музиком, филмовима и спортом, ви сте непријатељ света, ви сте назадни, прљави и зли!
Талибани су најприроднији одговор на тамошње окружење и околности. То што се нама не свиђа како они изгледају, како третирају своје жене, што уводе законе какве уводе, то је њихова ствар, њихова култура и њихови обичаји, њихово право да у сопственој земљи раде шта желе. Вероватно се и њима не свиђају наши обичаји, наша култура и наши закони. Због тога се не треба мешати у туђ начин живота, да се други не би мешали у твој. Запад то чини вековима, а сада када сноси последице због тога, у виду тероризма, no-go зона по европским градовима, збрињавања огромног броја миграната и урушавања сопственог начина живота, жели да сопствени терет погрешних одлука, увије у еуфемизме попут „хуманости и солидарности према избеглицама“ и да исти прода другима.
Нека хвала.
Студенти нису запалили жито. Запад јесте, нека сам гаси своје пожаре.
Аутор: Никола Павловић
Извор: https://stanjestvari.com/2021/08/23/nikola-pavlovic-srbija-u-avganistanu/
