Зашто Запад подржава злочине Израела

Безакоње у Гази

Док се западни политичари постројавају да навијају за Израел, који изгладњује цивиле у Гази и урања их у мрак како би их омекшао пред предстојећу израелску копнену инвазију, важно је разумети како смо дошли до ове тачке – и шта то представља за будућност.

Пре више од деценије, Израел је почео да схвата, да би му окупација Газе опсадом могла бити корисна. Почела је да претвара малену приморску енклаву од албатроса око врата у вредан портфељ у трговинској игри међународне политике моћи.

О првој користи за Израел и његове западне савезнике се више расправља него о другој. Мали појас земље који грли источну обалу Средоземног мора претворен је у мешавину полигона и излога.

Израел би могао да искористи Газу за развој свих врста нових технологија и стратегија повезаних са индустријама унутрашње безбедности које расту широм Запада, пошто су тамошњи званичници постајали све забринутији због домаћих немира, који се понекад називају популизмом.

Опсада 2.3 милиона Палестинаца у Гази, коју је Израел наметнуо 2007. након избора Хамаса да влада енклавом, омогућила је све врсте експеримената.

Који је најбољи начин да се задржи број становника? Која ограничења им могу бити наметнута у исхрани и начину живота?  Како су се мреже доушника и сарадника регрутовале издалека? Какав је утицај на друштвене и политичке односе имало заробљавање становништва и поновљено бомбардовање? И на крају, како је становнике Газе требало задржати у потчињености и спречити устанак?

Одговори на ова питања западним савезницима, постала су доступна преко израелског портала за куповину. Доступни производи укључују ракетне системе за пресретање, електронске сензоре, системе за надзор, беспилотне летелице, средства за препознавање лица, аутоматизовано топовско оружје и још много тога. Све  тестирано  у стварним животном приликама у Гази.

Стање Израела је озбиљно нарушено чињеницом да су Палестинци успели да заобиђу ову инфраструктуру заточеништва прошлог викенда – барем на неколико дана – са зарђалим булдожером, пар моторних змајева и осећајем да немају шта да изгубе.

То су неки од разлога зашто Израел сада мора да се врати у Газу са копненим снагама, како би показао да још увек има средстава да Палестинаце задржи сломљене.

Колективна казна

Други разлог којем служи Газа.

Како су западне државе све више узнемирене знацима народних немира код куће, почеле су пажљивије да размишљају о томе како да заобиђу ограничења која им поставља међународно право. Израз се односи на скуп закона који су формализовани након Другог светског рата, када су обе стране третирале цивиле са друге стране борбених линија, мало више од пиона на шаховској табли.

Циљ оних који су састављали нацрт међународног права, био је да учине несавесним понављање нацистичких злочина у Европи, као и других злочина, британског бомбардовања немачких градова, попут Дрездена или бацање атомских бомби Сједињених Држава на Хирошиму. и Нагасаки.

„Појас Газе је најочигледније кршење ове забране“

Једна од основа међународног права која лежи у основи Женевских конвенција је забрана колективне казне, односно одмазде према противничком цивилном становништву, кажњавањем због акција које су починили њихови лидери и армије.

Сасвим је јасно да је Газа најочигледније кршење ове забране. Чак и у“мирним“ временима, њени становници – од којих је милион деце – лишени су најосновнијих слобода, као што је право на кретање; приступ одговарајућој здравственој заштити, јер је немогуће испоручити лекове и опрему; приступ води за пиће; и коришћење електричне енергије током већег дела дана, јер Израел наставља да бомбардује електрану у Гази.

Израел никада није крио чињеницу да кажњава народ Газе, због тога што је таоц ХАМАС-а, који одбацује право Израела из 1948.године да Палестинцима отима  домовину и затвора их у препуна гета попут Газе.

Оно што Израел чини Гази је сама дефиниција колективне казне. То је ратни злочин: 24 сата дневно, 7 дана у недељи, 52 недеље у години, током 16 година. Па ипак, чини се да у такозваној међународној заједници то нико не примећује.

Правила ратовања су поново преписана

Али најтежа правна ситуација за Израел и Запад је – када Израел бомбардује Газу, као што то сада чини, или шаље војнике, као што ће то ускоро учинити.

Израелски премијер Бењамин Нетаниаху, нагласио је проблем када је рекао становницима Газе: „Одмах одлазите“. Али, како је њему и западни лидери познато, становници Газе немају где да иду, немају где да побегну од бомби. Дакле, по дефиницији, сваки израелски напад, усмерен је такође против цивилног становништва. То је савремени еквивалент бомбардовању  Дрездена.

Израел је радио на стратегијама за превазилажење ове потешкоће од свог првог великог бомбардовања Газе крајем 2008. године, након што је уведена опсада.

Структуре државног Правобранилаштва су имале задатак да изнађу начине и усагласе и препоруке ратовања у корист Израела.

У то време, власт је била забринута да ће Израел бити критикован због ометања церемоније пуштања полицајаца у Гази, што је резултирало смрћу многих младих кадета. Према међународном праву, полиција је цивилна, а не војна, и стога није легитимна мета. Израелски правници су такође били забринути да је Израел уништио владине канцеларије, инфраструктуру цивилне администрације Газе.

Забринутост Израела сада изгледа чудновата – то је показатељ колико је већ померио скалу међународног права. Већ неко време, свако ко је ма колико индиректно био повезан са Хамасом, сматра се легитимном метом не само Израела, већ и свиh западнih влада.

„Ако нешто радите довољно дуго, свет ће то прихватити“

Западни званичници придружили су се Израелу, посматрајући Хамас једноставно као терористичку организацију, игноришући да је то и влада са људима који обављају уобичајене послове, попут скупљања смећа и отварања школа. Или, Орна Бен-Нафтали, декан Правног факултета, која је још 2009.године за “Хааретз“ новине изјавила: „Створена је ситуација у којој се већина одраслих мушкараца у Гази и већина зграда могу третирати као легитимне мете. Закон је заправо обрнут наглавачке.“

У то време, Давид Реиснер, који је раније био на челу управе, објаснио је израелску филозофију за “Хааретз“: „оно што сада видимо је ревизија међународног права. Ако нешто радите довољно дуго, свет ће то прихватити.

„Сво међународно право тренутно се заснива на идеји да радња која је данас забрањена постаје дозвољена ако је изврши довољан број земаља.“

Мешање Израела у промену међународног права траје много деценија.

Позивајући се на израелски напад 1981.године, на недовршен ирачки нуклеарни реактор; ратни акт који је осудио Савет безбедности УН-а, Реиснер је изјавио: „Атмосфера је била таква да је Израел починио злочин. Данас сви кажу да је то била превентивна самоодбрана. Међународно право напредује кроз прекршаје.“

Jош је додао, да је 2001.године његов тим четири пута путовао у САД како би убедио америчке званичнике за све усаглашеније тумачење међународног права Израела према покоравању Палестинаца.

„Да није било та четири лета [путовања у САД], нисам сигуран да бисмо могли да развијемо тезу о рату против тероризма у садашњим размерама“, рекао је он.

Ове усаглашавања ратних правила, показала су се непроцењивим када су САД одлучиле да нападну и окупирају Авганистан и Ирак.

“Људске животиње“

Последњих година, Израел је наставио да „развија“ међународно право. Увео је концепт „претходног упозорења“ – увео је правило „претходног упозорења“ – понекад обавештења да ће у наредних неколико минута бити уништене зграде или околина. Угрожени цивили који се још увек налазе у овој области, као што су старци, деца и инвалиди, бивају потом претворени у легитимне мете због немогућности да се удаље на време.

И користи тренутне напае на Газу да би још више променио правила.

‘Хааретз“- ов чланак из 2009. године садржи препоруке представника правних органа за Јоава Галанта, који је у то време био војни комендант Газе. Описан је као „дивљак“, „каубој“ који није имао времена за правну посвећеност.

Галант је сада министар одбране и човек који је одговоран за овонедељно увођење „потпуне опсаде“ Газе: „нема струје, нема хране, нема воде, нема горива – све је затворено“. У изјавама које замагљују сваку разлику између Хамаса и цивила из Газе, Палестинце је описао као „људске животиње“.

Ово одводи колективну кажњавање у сасвим другу област. Са становишта међународног права и реторички и суштински граничи се са геноцидном.

Али ситуација се толико променила да чак и западни центристички политичари навијају за Израел – често, чак и без позивања на „уздржаност“ или „пропорционалност“, благе појмове које обично користе да сакрију своју подршку кршењу закона.

Британија је предњачила у помагању Израелу да преправи правилник о међународном праву.

Послушајте Кеира Стармера (Keir Starmer), лидера лабуристичке опозиције и човека који ће готово сигурно бити следећи британски премијер. Ове недеље он подржава „потпуну опсаду“ Газе, злочин против човечности, преобликујући га у „право Израела да се брани“.

Стармер није пропустио да схвати правне последице израелских поступака, чак и ако се чини да је лично имун на моралне последице. Стармер се школовао за адвоката за људска права.

Чини се да његов приступ изненађује чак и новинаре, који нису познати по својој симпатији према палестинском случају. Када је Каи Бурлеи из “Скај Њувс“-а питала Стармера да ли има било какве симпатије према цивилима у Гази, који се третирају као „људске животиње“, Стармер није могао пронаћи ништа што би могао рећи у прилог.

Уместо тога, почео је да отворено обмањује: оптужио је Хамас да је саботирао „мировни процес“ који је Израел практично и декларативно сахранио пре много година.

Потврђујући да Лабуристичка странка сада одобрава израелске ратне злочине, његова тужитељица у сенци Емили Торнбери следи исти сценарио. У програму “ББЦ Невснајт“ избегла је питања о томе, да ли је нестанак струје и испорука гаса у складу са међународним правом.

Није случајно што је Стармеров став тако оштар и у супротности са ставом његовог претходника Џеремија Корбина. Последњи је смењен са функције у дуготрајној кампањи клевете против антисемитизма, коју су подстакли најжешће присталице Израела у Великој Британији.

Стармер се не усуђује да буде виђен на погрешној страни о овом питању. И то је управо резултат који су израелски званичници желели и очекивали.

Израелска застава на бр. 10

Наравно, далеко од тога да је Стармер усамљен. Грант Шапс, британски министар одбране, такође је изразио снажну подршку израелској политици гладовања за два милиона Палестинаца у Гази.

Риши Сунит, британски премијер, поставио је израелску заставу на фасаду своје званичне резиденције у Довинг Стриту 10, очигледно не бринући о томе како уобличава оно што се обично сматра антисемитским слоганом: Да, Израел контролише спољну политику Велике Британије.

Не желећи да каска за екипом, Стармер позива да се лука стадиона „Вембли“ украси бојама израелске заставе.

„Медији играју своју улогу поуздано, баш као и увек“

Колико год се ове “колеџ навијачице“ Израела трудиле да овај чин представе лао солидарност након “Хамасовог покоља израелских цивила“ током викенда, подтекст је непогрешив: Британија подржава Израел док почиње своју кампању освете ратних злочина у Гази..

У ту сврху је министарка унутрашњих послова Свела Бравманка саветује полицију да махање палестинским заставама и скандирање у знак подршке ослобађању Палестине, на протестима у знак подршке Гази, сматрају кривичним делима.

Као и увек, медији играју поуздано своју улогу. Ове недеље сниматељска екипа “Чанел 4“ прогонила је Корбина улицама Лондона, захтевајући од њега да „осуди“ Хамас. Образлажући своје захтеве, наговестили су да је било шта друго – попут Корбинових додатних брига за добробит цивилног становништва Газе – потврда антисемитизма бившег лидера лабуриста.

Јасан наговештај политичара и медија естаблишмента је, да свака подршка правима Палестинаца, свако одступање од Израелског „неспорног права да почини ратне злочине“, изједначава се са антисемитизмом.

Лицемерје Европе

Овај двоструки приступ, навијања за геноцидну израелску политику према Гази усмереној на геноцид,
истовремено гушећи било какво неслагање, или га карактеризирајући као антисемитизам, није ограничен само на Уједињено Краљевство.

Широм Европе, од Бранденбуршке капије у Берлину до Ајфелове куле у Паризу и бугарског парламента, званичне зграде биле су украшене израелском заставом.

Највиши европски званичник Урсула Фондер Лајен, председница Европске комисије, славила је ове недеље када је израелска застава прекрила парламент ЕУ.

Док број израелских ратних злочина све више расте она више пута изјављује да „Европа подржава Израел“.

Израелско ваздухопловство похвалило се у четвртак да је бацило око 6.000 бомби на Газу. У исто време, организације за људска права известиле су да је Израел засуо Газу запаљивим хемијским оружјем „са белим фосфором“, што је ратни злочин када се користи у урбаним срединама. А међународна организација за заштиту деце је истакла да је до сада од израелских бомби погинуло више од 500 палестинских деце.

Франчески Албанезе, специјалном известиоцу УН за окупиране територије, остало је само да изјави, да је Фондер Лајен потпуно недоследно примењивала “принципе међународног права“.

Пре скоро годину дана, председница Европске комисије, осудила је руске нападе на цивилну инфраструктуру у Украјини, као ратне злочине. „Доласком зиме, укидање воде, струје и грејања; мушкарацима, женама и деци – дела су чистог терора“, написала је она. „И то морамо тако назвати.“

Албанезе је напоменула да Фондер Лајен није рекла ништа слично о још страшнијим нападима Израела на палестинску инфраструктуру.

Слање терета

У међувремену, Француска је већ почела да растура и забрањује демонстрације против бомбардовања Газе. Министар правде земље подржао је Бравермана, сугеришући да би солидарност са Палестинцима могла вређати јеврејске заједнице и да би то требало сматрати „говором мржње“.

Наравно, Вашингтон је непоколебљив у својој подршци свему што Израел одлучи да уради са Газом, као што је државни секретар Ентони Блинкен јасно рекао током своје посете ове недеље.

Председник Џо Бајден обећао је оружје и финансирање и послао одговарајућу војну противмеру „тешкаша“, како би се уверио да нико неће спречити Израел да почини ове ратне злочине. У регион је послат носач авиона како би се осигурао мир израелских суседа у вези са почетком земне инвазије.

„Вашингтон је непоколебљив у својој подршци свему што Израел одлучи да учини Гази“

Чак су и они званичници, чија је главна улога промоција међународног права, попут Антонија Гутереша, генералног секретара УН-а, почели да делују у складу са променљивом ситуацијом.

Као и већина западних званичника, он је ставио „хуманитарне потребе“ Газе изнад правила ратовања које је Израел дужан да поштује.

То је успех Израела. Формулације међународног права које треба применити на Газу – правила и норме које Израел мора да поштује – уступиле су место, у најбољем случају, принципима хуманитаризма: актима међународног милосрђа да се закрпе патње оних, чија се права систематски газе, и оних чији се животи уништавају.

Западни званичници су више него задовољни правцем којим путују. Не само због Израела, већ и због њих самих. Јер једног дана у будућности, њихово сопствено становништво може им створити толико проблема, као што Палестинцима у Гази сада причињава Израел.

Подршка израелском праву на самоодбрану је њихова плата.

Превео за сајт Борба за истину Ненад Н.

Преузето: znetwork

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!