Зашто Турска плаши Московску патријаршију папом Франциском и Бајденом
Професор Озџан Хидир, са истанбулског универзитета Сабахатина Заима, објавио је чланак у турској владиној агенцији Anadolu о посети папе Франциска Ираку. Ова анализа покрива многе аспекте политике Свете Столице у региону. Нашу пажњу привукле су Хидирове тезе повезане са Русијом. Према речима професора, запажа се формирање од стране Света столице „теополитичког блока“ на Блиском истоку против Русије и Московске патријаршије и њиховог утицаја, који је „био посебно јак у Сирији“.
Професор даље пише: „Ова конфронтација је помно праћена у разним регионима, посебно у Украјини, и настало је ривалство између Руске православне цркве и прозападних Цркава, посебно са Ватиканом. Није тајна да Русија жели да ојача „екуменски“ утицај Руске православне цркве. Не недостаје изјава у којима Путина, као и поглавара Руске цркве (тако је у тексту – С.С.), називају „Махди – Месија“ или „Цар и свети“, који има задатак да припреми Русију за Судњи дан, апокалиптични час обрачуна или велики крај … Постоје књиге објављене са насловима попут «Апокалиптика Владимира Путина». Ова теополитичка стратегија, чије последице видимо у Сирији, одражава тежњу Руске православне цркве да постане нови лидер и покровитељ свих источних хришћана. С тим у вези, посета папе Ираку може се протумачити као покушај Запада, посебно САД, да обузда теополитичку сферу утицаја Руске цркве у Ираку – Сирији и Блиском Истоку “.
Мит око теополитичке сфере руског утицаја
Прво, није јасно на шта уважени професор мисли када говори о конкуренцији Ватикана и Московске патријаршије у Сирији. Положај хришћана у овој земљи посебно и на Блиском истоку уопште била је главна тема разговора на састанку папе Франциска и патријарха московског и целе Русије у Хавани у фебруару 2016. године. Као резултат тога, заједно су, декларацијом, позвали „међународну заједницу да предузме хитне мере како би спречила даље протеривање хришћана са Блиског истока“. Било је и заједничких добротворних акција руских православаца и римокатолика о испоруци хуманитарне помоћи Сирији. Римокатоличке мисије које раде у сиријским градовима никада нису изазвале негативну реакцију Московске патријаршије. Што се тиче Ирака, Руска православна црква тамо није присутна, па нема разлога да се папина посета овој земљи повезује са успостављањем „теополитичког блока“ Московске патријаршије.
Друго, повезивање конфронтације на Блиском истоку са ситуацијом у Украјини, где је „настало ривалство између Руске православне цркве и прозападних Цркава, посебно са Ватиканом“, изгледа као да се протеже. Заиста, међу неким украјинским религиозним научницима постоји верзија према којој је давање аутокефалности тзв. Православној цркви Украјине (ПЦУ) од константинопољског патријарха Вартоломеја, што је изазвало раскол у светском православљу, вишеструка игра Светог престола, што је наводно подстакло украјинске гркокатолике да уђу у унију са ПЦУ како би их потчинили себи. Међутим, Ватикан није интервенисао у овом међуправославном сукобу. Главне акције предузела је Константинопољска патријаршија, коју су подржали администрација америчког председника Доналда Трампа и државни секретар Мајк Помпео. Фанар су, подсетимо, непрестано посећивали високи амерички представници и давале су се бројне антируске изјаве, оптужујући Москву за притисак на украјинско православље. Али какве везе Блиски Исток има са „тежњом Руске православне цркве да постане нови лидер и покровитељ свих источних хришћана“ и чињеницама које већ није саопштила?
Последње, односно треће, неубедљиво је тумачење папине посете Ираку „као покушаја Запада, посебно Сједињених Држава да обузда теополитичку сферу утицаја Руске цркве у Ираку – Сирији и Блиском Истоку“.
Професор Хидир ово повезује са Бајденовом римокатоличком вером, због чега размишља о „Бајденовој жељи да створи теополитичку линију у исламском свету под вођством папе – Ватикана/римокатоличанства“. Међутим, још увек није познато ништа што би потврдило постојање или припрему таквог пројекта. Чињеница да је Вашингтон поздравио посету папе Франциска Ираку још не значи да Света столица улази у савез са Сједињеним Државама на Блиском истоку. У исламском свету папа Франциско води независну политику која је започела много пре него што је Бајден преузео место америчког председника. Стога су размишљања о некаквом савезништву Ватикана и Сједињених Држава још увек претерана, а за Анкару је важније питање да ли ће Бајден наставити Трампову политику према Константинопољском патријарху. Такође, то питање је релевантно и за Руску православну цркву, која сматра Фанар, а не Свету столицу, својим главним противником, посебно на Блиском истоку.
Аутор: Станислав Стремидловски
С руског превео Зоран Милошевић (https://regnum.ru/news/polit/3219752.html)
