Зашто Србију наговарају на „тешке одлуке“ по питању Косова и Метохије

Фото: EPA-EFE/CHRISTIAN BRUNA, Shutterstock

Француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц позвали су у заједничком писму председника Србије Александра Вучића да донесе „тешке одлуке“. Они су потребни за напредак у дијалогу са властима делимично признате Републике Косово. Београд и даље захтева ништа мање тешке одлуке о антируским санкцијама. Да ли ће успети да убеде републику на територијални компромис зарад чланства у ЕУ, преноси  Известија .

„Заборавите да је Косово Србија“

„Ово заједничко писмо шаљемо у тренутку од критичног значаја за безбедност на европском континенту и стабилност у региону Западног Балкана“, почињу лидери обраћање Вучићу. Документ пре извесног времена са закашњењем је процурила у штампу. Сличан апел добио је и премијер непризнатог Косова Алберт Курти, само уз блажу формулацију.

Макрон и Шолц су у писму навели да су именовали своје саветнике Емануела Бона и Јенса Плотнера за подршку специјалном представнику ЕУ за западни Балкан Мирославу Лајчаку. И поново су повезивали „додатне напоре“ Београда са европском перспективом земље .

Званичници на нижем нивоу, попут посланика у Европском парламенту, већ дуго постављају услове: ако не признате Косово, не улазите у ЕУ. А резолуција усвојена у Стразбуру у јулу захтева не само да се призна самопроглашена република, већ и да се придружи антируским санкцијама. Иначе, нема европских интеграција . Чак су се и у Кијеву чули упорни гласови да се Србија „преваспита”.

Писмо европских лидера није само по себи изненађујуће, али је објављено у позадини заоштрених унутрашњеполитичких проблема Србије.

И како се садашњи дијалог односи на статус Приштине

Иако је Вучића отказао геј параду планирану у Београду, која је требало да буде део паневропске вишедневне прославе. Догађају су се успротивили посланици Патриотског блока, који су тврдили да 97 одсто грађана Србије није подржало поворку. Заиста, више од 120 хиљада људи изашло је на улице Београда да маршира у одбрану породице и традиционалних вредности. У ЕУ је одлука о отказивању параде, очекивано, изазвала „забринутост”.

„Имамо тешку кризу на Косову и Метохији и бојим се да ће се она само продубити, нико не жели да попусти“, објаснио је Вучић неприкладност догађаја. На јужним границама Србије спремао се још један оштар сукоб. 1. септембра ступио је на снагу нови режим преласка административне линије између аутономне покрајине и Централне Србије. Због неслагања са документима, на граници су већ подигнуте барикаде. Неколико година није било могуће постићи договор. И тек након новог сукоба и уз посредовање емисара ЕУ и САД који су стигли на Балкан, проблем је решен.

Косовари сада могу да уђу у Централну Србију са документима непризнатог Косова, а Срби на територију Косова и Метохије са српским документима. Успех посредовања толико је инспирисао америчког емисара Габријела Ескобара да је видео „почетак побољшања односа Београда и Приштине“. И одмах је позвао „да се заборави слоган да је Косово Србија и да се пређе на другу паролу, да су Косово и Србија Европа“.

Међутим, проблем је само делимично решен. Без договора остаје замена таблица, што је изазвало и оружани обрачун. С обзиром да косовски Срби пркосно одбијају да пререгиструју аутомобиле, нови сукоб неће дуго чекати – пре или касније Албанци ће почети да их кажњавају за старе бројеве.

Ултиматум под маском преговора

„ Писмо двојице лидера, заправо, представља ултиматум написан слатким речима и јасан сигнал руководству српске државе да политички Запад очекује брзо решење у складу са основним политичким и моћним принципима ЕУ и НАТО линија “, сматра српски историчар и политиколог Александар Животић.

У контексту украјинске кризе, водеће земље ЕУ журе да заврше свој пројекат „независности Косова“. Чекају дефинисање нове европске безбедносне архитектуре и улажу напоре да пацификују територију коју сматрају искључиво својом зоном утицаја , сигуран је саговорник Известије.

Немачка дипломатија, коју је представљао Олаф Шолц, отворено је изјавила да је коначна одлука признање независности Косова од стране Београда. О томе је 2011. године током посете Србији говорила Ангела Меркел, након чега тадашњи председник Борис Тадић није успео да буде реизабран за нови мандат, подсећа Екатерина Ентина, професорка Више економске школе, директорка Црног мора -Одсек за медитеранске студије на Институту за Европу Руске академије наука.

„Због тога је током протекле деценије европска дипломатија користила лукавију формулацију – „правно обавезујућу нормализацију односа“. У ствари, ово је исто – признање независности. Али пажљиво биране речи су осмишљене да зауставе емотивну реакцију Срба. Осим тога, то ствара ситуацију преговора, а не ултиматума. На крају крајева, процес нормализације односа подразумева уступке обе стране. Истина, Приштина их, заправо, готово никада не прави“, истиче Ентина.

Истовремено се развија још једна прича везана за Косово. Александар Вучић је рекао да је седам земаља припремило белешке о повлачењу признања независности самопроглашене републике. Они ће бити објављени уколико Приштина пошаље нове пријаве за чланство у међународним организацијама. Косово, на пример, тражи чланство у Савету Европе .

Говоримо, највероватније, о земљама Африке, међу којима је и Египат. Екатерина Ентина је сигурна да Београд заиста располаже таквим документима. Али шта ће то дати у пракси није јасно. „Питање статуса Косова је очигледно изашло из правног плана, у којем је бар условно било последњих година, сада је искључиво политичко“, каже специјалиста.

Расипање поверења: зашто ЕУ није спремна да прихвати западни Балкан

А како Русија доживљава њихову жељу да се уједине?

Истовремено, Вучић развија дијалог у оквиру пројекта Отворени Балкан, где је, уз албанског премијера Едија Раму, гарант . Он је пре пет година предложио стварање царинске уније у региону. Декларацију о заједничком економском простору, који подразумева слободно кретање робе, капитала, услуга и људи у региону, већ су усвојиле Србија, Албанија и Северна Македонија.

„А сада на маргинама разговарају о томе да је и Косово спремно да постане део отвореног Балкана. Индиректно, о томе сведоче и изјаве премијерке Србије Ане Брнабић, која је на састанку са косовским Србима рекла да је сарадња са Приштином у оквиру „Отвореног Балкана“ за њих корисна. Међутим, и сам Вучић ће се, ако се ово реализује, наћи у тешкој ситуацији: као гарант пројекта не може да одбије. Али ако се сложи са уласком Косова у „отворени Балкан“, онда делимично легитимише републику“, скреће пажњу Ентина. „Ако одбије, то ће повећати притисак европске и америчке дипломатије на њега, који је већ велики.

Компромис без признања

Истовремено, ако изузмемо ултрадесничарске политичке покрете, српска јавност жели решење косовског проблема и спремна је на компромисе , истиче Александар Животић. Међутим, нико, осим малог броја либералних политичких покрета, није спреман да подржи признавање самопроглашене независности Косова .

„Најшири компромис представља максималну аутономију Албанаца без признавања независности, уз пуну заштиту српског становништва и културног наслеђа“, каже историчар.

Питање статуса Косова и Метохије, изнесено на општи референдум, највероватније би добило недвосмислен резултат – оно је део Србије. Али ако питате о спремности да се спроведе војна операција за враћање региона, резултат ће бити веома двосмислен , наставља Ентина. Посебно у великим градовима.

„Наћи ћете врло мало Срба који кажу да су спремни да признају независност Косова. Али биће их мало више ако се заузврат реши питање статуса Републике Српске у Босни и Херцеговини, а Београд добије опипљиве материјалне користи од ЕУ и САД“, истиче експерт.

Међутим, било какав компромис неће решити проблем косовских Срба. Њихов тачан број се не зна, али је реч о десетинама хиљада православаца, збијених у малим енклавама. Српска аутономија се више не памти, питање размене територија је затворено. А православцима је преостало мало опција: интегришу се и растворе у независности Косова, или су методички истиснути из региона – директним насиљем или бирократским препрекама. Све је мање других сценарија који су сваке године просперитетнији за косовске Србе. И у том смислу, одлуке за Србију ће заиста бити тешке .

Аутор: Татиана Мисхина

Извор: Васељенска.нет

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!