Зашто Србија нема нову владу још од априлских избора
Србији не треба Влада, зато је и нема
Он не спава, не једе и понекад само пије мало воде…Свуда стиже, што хеликоптером, што авионом, на састанке, скупове…. Стиже и тамо где не треба, где га нико није звао, где нема шта да тражи сем да се фотографише на отварању неког погона, моста, пута… Али, ту убире поене код наивних грађана, који верују да је он у томе заслужан, као да је од својих пара градио, а и као да није из буџета и од свих пореских обвезника, или зајмова које ћемо сви враћати узео…
Сетимо се док је председник Србије био Тома Николић тај није смео ни да писне, а камоли да донесе неку одлуку, јер је одмах од истог Вучића био оптужен да се меша у овлашћења и ингеренције извршне власти, Владе Србије и њених органа. Могао је Тома да отвори неку изложбу, прими и испрати амбасадоре, да оде на неки дипломатски пријем и не више о тога.
Да се дрзне да говори или одлучује о политичким питањима, на пример да предложи нешто о Косову добијао је Тома „Диплома“ ћушку, пљуску по прстима и наредбу свог млађег партијског колеге да ћути и гледа своја протоколарна посла.
А онда је 2017, исту функцију председника Србије заузео Вучић и од тог момента сву власт преотео од свих осталих државних органа, од Владе Србије па наниже… Постао је фараон. Страх !
Вучић је централни сатни механизам по којем се штелују сви сатови у целој Србији
Вучић је постао „девојка за све“, одлучивао је о отимању пензија најстаријим грађанима Србије, мешао се у видео снимке саобраћајних несрећа својих партијских колега, који су потом нестали… Постајао је арбитар у свим споровима грађана са државом Србијом и Владом, његова реч је била пресудна ко је у праву, а ко није. Правосудни органи имали су само да спроведе његове одлуке, или све стопирају и не поступају по закону.
Главни арбитар је постао и у спорту, мислећи да ако је био навијач са севера, да „Делија“ нешто зна о спорту, фудбалу, кошарци… Тако се његово незнање ширило свим делатностима у српском друштву, од омладине и спорта, преко економије до правосуђа и пензионера а о политичким питањима да и не говоримо. Постао је централни сатни механизам по којем се штелују сви сатови у целој Србији, постао нешто као што је сунце за сунчани сат.
Чак је био главни набављач за време епидемије корона свих лекова, вакцина до респиратора, без обзира шта нам је и колико од тога било потребно (после је вишак неодговорно поклањао). У тој области је арбитрирао потпуно некомпетентно, као и његови сарадници из Кризног штаба. Потрошио је несавесно бар дупло више пара грађана, него што је било потребно.
Начинио је толико штете економији Србије, а тиме се највише хвали, подижући милијарде долара и евра кредита убеђујући грађане да је то добро за њих, да није ништа страшно што смо сада дужни око 35 милијарди евра уместо 15-так до пре неколико година и његовог доласка на власт.
Све афере и криминалне и корупционашке, покренуте од Вучића показале су се неосноване па сада држава Србија тим људима, почев од бизнисмена Мирослава Мишковића, исплаћује огромне своте новца у име одштете што су невини боравили у затворима. Ту штету у милионима евра треба да плати Вучић.
Друга велика афера настала је када је А. Вучић прогласио, без доказа, Драгослава Космајца са Звездаре 2014. године за највећег нарко-дилера у Србији…У међувремену је 2018. године Космајац проглашен невиним (потом је преминуо 2020)… И ту штету треба да плати Вучић!
Борба против корупције у врху српског режима никад није постојала
С друге стране, све афере његових перјаница из СНС Вучић је заташкао, одуговлачио све док се не забораве и не застаре: афера „Крушик“ у којој је А. Обрадовић, узбуњивач претрпео непријатности откривајући криминалне радње, а окривљени су прошли некажњено; афера „Јовањица“ о наводној повезаности врха власти Србије са ухапшеним Предрагом Колувијом за производњу дроге; афера погибије на наплатној рампи, када је 31. јануара 2019. године службени аутомобил усмртио Станику Глигоријевић у саобраћајном удесу на наплатној рампи Дољевац. Није се до данас сазнало да ли је “возилом убицом” управљао оптужени возач Дејан Станојевић или је руке на волану у кобном тренутку држао заправо сам директор компаније “Kоридора Србије” Зоран Бабић, бивши високи функционер СНС и народни посланик. Цео снимак је сигурно видео А. Вучић, што је и сам признао. Као и афера класичног сукоба интереса премијерке Ане Брнабић и њеног брата Игора и фирме „Асеко“, као и министарке Дарије Кисић и фирме „Нитес“ њеног брата Бојана за енормно и експресно богаћење и сукоб интереса. Све је то Вучић са државним тужиоцем Загорком Доловац склонио под тепих и зато те афере сада ужасно смрде. Не помажу ни најбољи светски парфеми.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Истраживање о потребном времену за формирање Владе
Србија тужни рекордер!
Колико се чекало на формирање владе у Хрватској?
Од 18 до 39 дана. (2011 -19; 2016 – 39 и 2020. – 18 дана)
Колико се чекало на формирање владе у Црној Гори?
Од 43 до 96 дана (2012 -51; 2016 – 43; 2020 -96)
А у Србији је потребно просечно чак око 150 дана до формирања Владе (сада и више од 180 дана, преко шест месеци), иако су изборни резултати парламентарних избора последњих година такви да омогућавају брзо и ефикасно формирање Владе. Тако је и 2016. године било потребно 109 дана од избора до формирања нове владе, коју је предводио СНС.
Међутим, председнику Србије се, из ко зна којих разлога (углавном неразумних) углавном не жури и он овим одуговлачењима прави додатну политичку и економску штету Србији.
Да подсетимо, Вучић је најавио у априлу да ће влада бити формирана „значајно брже“ од три месеца, колики је законски рок, али се и ова изјава показала као обмана.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Може се закључити: такву штеточину као што је Вучић Србија није имала. Начинио је толико штете грађанима, друштву, држави да ће се негативне последице отклањати деценијама, уколико се икада отклоне. И на економском, и на политичком и на моралном плану.
Угрозио је будућност младих. А то је једна од најопаснијих ствари за опстанак Србије. Уз то, наталитет је у драматичном опадању, а за протеклих деценију његове апсолутне власти стање и у тој области је све горе. Срби нестају, изумиру!
Вучић узима за саветнике осведочене непријатеље Србије
И на крају допустио је свесно да нам хомосексуалци, као занемарљива мањина, држе предавања, уче нас толеранцији и људским правима и слободама. По трећи пут међу седам милиона грађана он предлаже за премијера муцаву лезбејку Ану Брнабић, особу без икакавих способности и квалитета. То потцењивање и кињење грађана Србије је преседан.
Допустио је председник да се руше темељи породице и православне вере. И Српску православну цркву је подјармио својим интересима, а исто је и са огромном већином медија, којима манипулише и обмањује јавност. У Србији готово да нема професионалног медија, или су под контролом Вучића или под контролом западних служби.
Све се у Србији годинама урушава: здравство, правосуђе, образовање, култура – само расте „Београд на води“ и гради се као Скадар на Бојани, уместо три већ скоро десет година, а крај тој мегаломанском и штетном подухвату се не назире. Само Арапи имају од овог користи и наши тајкуни из Миленијум тима, а грађани су и овог пута буквално осакаћени. Ово је вероватно највећа праоница новца у овом делу Европе.
Узимао је и узима за саветнике осведочене непријатеље Србије као што су бивши премијер Британије Тони Блер, Герхард Шредер, бивши канцелар Немачке, Алфред Гузенбауер, бивши канцелар Аустрије и други пробисвети. Зашто то чини? Је ли тако штити српске интересе?
А то што ради годинама у само њему знаним преговорима са међународним институцијама и ЕУ поводом Косова и Метохије је потпуна параноја без икаквог смисла, у којој се „стратег“ Вучић прави паметан о виталним стварима о којима нема појма. Тако он годинама преговора са непријатељски настројеним странцима о Космету, који траже да признамо Космет као независну и самосталну државу.
У тим преговорима не учествују наши пријатељи Русија и Владимир Путин! Зашто Вучић Русе, који сматрају да је Косово и Метохија српско, никада није укључио у преговоре – то нико разуман не може да објасни.
Тако да би на крају могли да закључимо да Србији нису потребни ни Влада, а још више јој није потребан ни овакав председник штеточина – какав је Вучић.
Карикатуре: Предраг Кораксић Коракс
Аутор: Јово Вукелић
Извор: Између сна и јаве
