Zašto Prava Srbija ne glasa

U malenoj Srbiji zaista postoji više Srbija, ali Prava Srbija, ako takva uopšte još postoji, to je Srbija koja ne glasa. I to ne ona koja ne glasa iz lenjosti i nemara (jer je mrzi da se digne i ode na biralište), već ona koja ne glasa po svesnom opredeljenju.

Naše neglasanje nije nikakav “bojkot izbora“, za koje smatramo da u okupiranoj Srbiji uopšte i ne postoje. Nas uopšte ne zanima da li naš čin može uroditi bilo kakvim plodom na širem društvenom planu, jer mi ne glasamo, ne iz lenjosti, već iz ideala, zato što ne želimo da na dušu primamo ni najsitniju česticu odgovornosti za ono što zapadni hegemoni – preko kupljenih političara vlasti i opozicije – tek nameravaju da čine sa našim narodom i našom zemljom (nakon svega zlog i destruktivnog što su učinili u poslednje trideset četiri godine). I to nije nikakvo “moralno čistunstvo“, već prosto odbijanje učestvovanja u nečemu unapred režiranom, što se bezbroj puta do sada potvrdilo kao isuviše jeftino, prozirno i besmisleno. Ako je suđeno da Srbi i Srbija zauvek iščeznu iz istorije, ako nema načina da se tome pruži pravi otpor, onda neka to prođe bez našeg davanja sa(glas)nosti na režiranim “izborima“.

Mi ne preziremo i ne odbacujemo Srbiju koja glasa, ali nju smatramo za još uvek nedovoljno osvešćenu i veoma podložnu medijsko-političkim manipulacijama, i iskreno joj želimo da se otrezni, progleda i nadvlada zle strasti političkog idolopoklonstva i iskorači iz luciferske igre takozvanih “izbora“. Đavolu niko nije nebitan, njemu je i te kako stalo do svačije duše, čiji glas za svoje opačine želi da pridobije kroz mnoštvo svojih ponuda, ali na čoveku je da to prepozna i tome odoli, što uopšte nije zanemarljiva pobeda na ličnom planu. A samo se zbirom takvih ličnih pobeda, u koje spada i neglasanje na takozvanim “izborima“, može stvoriti klima za rušenje okupatorskog mehanizma i stvaran društveni preokret.

Autošovinisti i DB-rodoljubi nisu alternativa jedni drugima

https://www.facebook.com/reel/7765546240132888

Izvesno je da se na kursevima državne bezbednosti političkim operativcima drže lekcije na temu “Šta god činio u stvarnosti, u javnosti o sebi pričaj sve najbolje“. Engleski Tavistok je davno proučio sve aspekte ljudskog ponašanja i reagovanja u datim okolnostima, pa i to da se hipnozom reči, odnosno njihovim agresivnim i neumornim ponavljanjem, uspešno deluje na psihologiju masa. Nije bitno što se na delu potvrđuješ kao ološ sa dna kace, beskičmenjak i prodana duša – govori o sebi u superlativu, navuci masku karakterne i požrtvovane osobe, zauzmi neku prigodnu uozbiljenu pozu, i ako to budeš činio dugo i uporno ljudi će naposletku početi da veruju da si zaista to što o sebi pričaš. Neko bar malo, neko malo više, a neko sasvim – a sve to zajedno obezbediće ti kakav-takav društveni renome. Vučić se u tom smislu potvrdio kao vrlo uspešan zapadni đak, koga i posle dvanaest godina izdaje, pljačke, rastura zemlje, sprovođenja najdestruktivnijih zapadnih agendi, pola nacije i danas slavi kao “patriotu“. Istom metodom se služi i ova operativka državne bezbednosti, koja drsko i bestidno niže prazne deklamacije o sebi, ne štedeći od sopstvene bruke ni rođene pretke, kao da nije pred očima cele nacije prekomandovana iz dojučerašnje “patriotske opozicije“ na ministarsku poziciju u režimskoj Vladi. A što važi za nju, važi i za ostatak takozvane “patriotske opozicije“, razne Nestoroviće i ostale.

Autošovinisti i DB-rodoljubi nisu alternativa jedni drugima, oni su dve strane iste medalje. Smatrate li slučajnim što i Dinko Gruhonjić i Milica Udbašica zauzimaju privilegovane pozicije u ovdašnjem društvenom poretku, koji je zapravo prerušeni okupatorski mehanizam – prvi kao fakultetski profesor bez jednog naučnog rada i bilo kakvog naučnog renomea, ova druga kao “ministarka“ bez uporišta u biračkom telu?

Autor: Svetislav Pušonjić

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!