Srbija i srbske zemlje

Zašto patrijarh Porfirije nije podržao Srbe u Republici Srpskoj

Napunjeno oružje u pogrešnim rukama

Narod kaže ,posle bitke lako je general biti. Ali  isto tako narod zna da se iz bitke   mnogo šta  može   naučiti.

Kao što je uobičajeno  i sada se, posle veličanstvenog mitinga u Banja Luci „Srpska te zove“, ponavlja praksa nagađanja po sistemu posle bitke lako je general biti. Te sveznalice  za koje narod kaže da su „pametniji od Boga„ ovoga puta , izgleda s  razlogom  pitaju: Zašto na ovom veličanstvenom glasu Srba iz  Republike  Srpke nije bio niko od predstavnkika SPC? Patrijarh pogovto !

Zna se, trebalo bi ponekad oslušnuti šta narod pita, priča, pogotovo zašto  to priča i pita! Stoga, glasine, ali ovoga puta više interesovanje, ima smisla isto koliko i, verovatno opravdani razlozi zašto predstavnika SPC patrijarha pogotvo, nije bilo. Pre svega zbog značaja ovog skupa i, verujem sigurnog očekivanja okupljenih,  da će ih, ipak, biti.

Skup je, istina i  bez crkvenih velikodostojnika SPC bio pun emocija i patriotskioh osećanja, ali šta je istina o njihovom odsustvu, teško je znati čak i nagađati pogotovo što je  bilo i  mesto i vreme da budu tu. Sa velikom verovatnoćom i žaljenjem se može pretpostaviti da su nedostajali, a skoro sam siguran da  je takva osećanja imala velika većina ne samo u Republici Srpskoj nego i ovde u Srbiji.

Onima sa lošim namerama upravo to ali i činjenica da smo uskraćeni za prave razloge izostanka predstavnika naše Crkve, naravno to je  odgovaralo.

Kako god dežurni kritičari, su isprovocirani. Svesno ili ne, dato  im je dovoljno povoda da, pre svega kod  vernika podstaknu  sumnju  u ispravnost i dobre razloge za održavanje ovog skupa. Isto tako  to je i  prilika da po sistemu „tiha voda breg roni“ uslede udarci zlobnika tamo gde smo najranjiviji. Ne bi me čudilo da krenu „proverene“ informacije po sistemu „kako saznajemo iz izvora bliskih  u SPC…“ itd. itd. koje će ukazivati na šta drugo nego da je u SPC prisutan raskol, da je došlo do udaljavanja SPC i  rukovodstva Srbije ali i Republike Srpske, a  sve to će se  u kuhinjama sejanja podela u našem  društvu  servirati  na već pirsutnim i veoma  plodnim  podlogama za podele i naša  neslaganja, pa i svađe.

Činjenica je da su  govori govorinka poslali jake i neophodne poruke koje su s’ razlogom ukazle na potrebu boljeg i pravednijeg vrednovanja prava i pravednosti i ostvarenju mirnog i bezbednog života našeg naroda u Republici Srpskoj i da su ta osećanja uzdigli  na neophodan stepen uvažavanja istog. Ali nedostajali su upravo predstavnici SPC, patrijarh pogotovo. Bar nama koji smo to pratili sa ekrana sve to stvorilo je utisak  da je napunjeno  oružje ostalo u pogrešnim rukama.

Po onome što se čuje po kuloarima, a deo toga je upravo  uobličeno u ovo razmišljanje  nedostatak je vidljiv. Možda na takav utisak navodi činjenica da smo navikli i da nam znači kada  u teškim trenutcima čujemo glas naše Crkve, što je naravno dobro i poželjno, ali to samo znači da su nam na takvom vrelu patriotskih emocija predstavnici SPC, patrijarh pogotovo  ipak  trebali. I naravno,  loše je što su u pravu oni koji ukazuju na ovaj nedostatak.

Još jedan  utisak  sa ovog skupa sa takođe dobrom porukom iz njegovog naziva je  što se iz poslatih poruka učesnika skupa  vidi  namera i dostojanstvo u istrajnosti za boljim odnosom, a bez namere da se možda od opravdanog odsustva predstavnika naše Crkve, pravi nečija samovoljna istina „pametnijih od  Boga!“ Ti od Boga pametniji mogu ovaj detalj da stavljaju u svoje omiljene mućkalice izmišljotinama, ali isto tako  zabrinjava i jedna druga slutnja. Da je možda (nečija)procena organizatora skupa „Srpska te zove“ bila da bi prisustvo predstavnika SPC , patrijarha pogotovo, i naravno njihovo obraćanje dodatno usijalo patriotska osećanja ne samo prisutnih nego i onih pored malih ekrana, te da bi se takav  patriotski naboj iskoristio kao još jedan neargumentovan napad dežurnih  sveznalica iz sveta i okruženja  da Srbija podiže patirostska osećanja na viši nivo, npr. zbijanja u redove. Ne bi bilo prvi put da smo krivi što  smo ponosni na to što jesmo. Ovakva moguća procena organizatora skupa (ili nekoga)ukazuje na sledeće. Da  bi uz prisustvo  predstavnika SPC , patrijarha pogotovo, bilo teško održati skup  na nižem stepenu patriotskih osećanja jer kad se  probude takva osećanja ,njima je , kao detetu kad prohodava, potrebna ruka, pa još desna, da ga povede, pa bi sve to moglo daleko stići.

Cenim da se o tome vodilo računa, i to je za pohvalu, ali  ne daj bože da nam je jedan od uslova NEKOGA ,da se skup održi bilo baš to da  „spustimo loptu!“ Jer ima značaja i to što u Republici Srpskoj nije isto kada pred narodom, koji ima potrebu da se njegova patriotska osećanja poštuju i uvažavaju pojavi predsednica Skupštine Srbije, znajući pre svega za njenu pripadnost LGBT zajednici, mada su je prisutni dostojanstveno primili, ili kad se pred istim tim narodom pojavi neko od predstavnika SPC.Patrijarh pogotovo!

Ili su možda u pitanju drugi lični razlozi. Šta god da je to treba obelodaniti i narodu reći.

Koliko ja vidim čini mi se, bar po osnovu „šuškanja“ po gradu, mnogi nisu baš srećni što tamo nije bio neko od predstavnika SPC. Patrijarh pogotovo.

Uz sve pomenuto ovo pitanje upućuje na to da je ovim čudnim potezom zlobnicima  servirano dobro predjelo.  Zato ovo ovde postavljeno pitanje treba da se sagleda i da se prihvati kao pitanje razuma naših srpskih duša u Republici Srpskoj  koji su iskonski i duboko privrženi  onima kojima pripadaju. Svojoj Crkvi! Oni gaje posebnu milinu kada im dođe, kada ih za zdravlje pita ili utehu pošalje neko ko im treba i za koga su uvereni da mu oni trebaju. U ovom slučaju činjenica je, kod njih nisu bili oni koji im uvek i više trebaju. Šteta što je srce puno emocija već posle završetka skupa počelo da se prazni.

Sasvim sam siguran da bi svima prisutnima više odgovaralo da su čuli i videli predstavnika SPC ,patrijarha pogotovo, nego neke  druge. Da su bili tu oni koji nisu bili ,poruke sa skupa i briljantni  govori učesnika imali bi sasvim drugačiji domet. Ovako one  su kao pismo bez pečata!

Posebno sam siguran da bi  naš narod  drugačije primio i vrednovao i skup i poruke.

I upravo u tome je možda „razlog“koji zabrinjava, a to je  gore pomenuta pomisao da je  bilo tako kako je bilo  zbog sveta i okruženja, jer Srbija je i kad voli i kad se Bogu moli, remetilački faktor pa je možda stvarni odgovor na postavljeno pitanje bila direktiva da se ne prenaglašavaju već naglašena patriotska osećanja. Predstavnici SPC, patrijarh pogotovo znaju kao i što narod zna da k ad j e u nevolji i k ad mu je teško reči  crkve nikad mu nije dosta. Suprotno tome dolazi  do udaljavanja od crkve. A možda je i to cilj?!

U Brozovo vreme udaljavajućui se od crkve udaljavali smo se sami od sebe. Prvo je bilo zabranjeno, pa nepoželjno odlaziti u crkvu da bi na kraju  i  crkve nestajale.

Ne daj bože više nikome!

Autor: Milorad Antonić

Izvor: Sedma sila

Hvala na poverenju! Molim vas podelite, širite istinu!