Zašto naša deca gube identitet, postaju vehabije, zapadopoklonici…

“Iz koristoljublja se ljudi odriču otadžbine, porodice i vere.“ J. Dučić

Događaj u kojem je muslimanski ekstremista, inače bivši Srbin, napao pripadnika žandarmerije prilikom obezbeđenja ambasade Izraela, samo je podsetio na veliki problem koji se smišljeno prikriva od očiju javnosti.

Sramna pojava da Srbi menjaju veru za večeru, odnosno da se odriču svog identiteta i prihvataju tuđi, predstavlja mrlju u časnoj istoriji našeg naroda. Od vremena pada pod Tursko ropstvo do današnjih dana, među Srbima su u manjoj ili većoj meri prisutni konvertiti koji su iskorišteni od Zapada[1], našeg najvećeg neprijatelja. Zapadnim inžinjeringom, nametanjem lažne istorije i legitimizacijom preimenovanja srbskog jezika i izmišljanje drugih, od bivših Srba su stvoreni novi narodi: Srbi koji su prihvatili rimokatoličku jeres pretvoreni su u Hrvate; Srbi koji su prihvatili islam pretvoreni su u muslimane, danas takozvane Bošnjake; Srbi u Crnoj Gori pretvoreni su u Crnogorce-montegrine; Srbi u Staroj Srbiji su pretvoreni u Makedonce i manjim delom u Albance… Svima njima je zajedničko srbsko poreklo kojeg su se milom ili silom odrekli, a kao direktna posledica toga nabujala je mržnja prema narodu od kojeg potiču i zločini prema istom.

Odricanje od svog identiteta, ili u blažoj varijanta njegovog ignorisanja kao nečeg nebitnog, danas je masovna pojava kod naše dece kojom se na duže staze razara srbsko društvo. Ona postoju zapadopoklonici, kosmopolite, muslimani, rimokatolici, sektaši, homoseksualci…Naravno, sve je to dirigovano od strane Zapada, a preko kolonijalne uprave koja više od dve decenije sprovodi plan uništenja ovog naroda kroz promenu svesti podsticanjem samooptuživanja, autošovinizma i konvertitstva. Promena svesti, koja se sistematski vrši nad našom decom, dobila je zabrinjavajuće razmere i traže hitno i odlučno delovanje da se to zaustavi, inače ćemo se kao narod naći na nepovratnoj putanji izlaska iz istorije i prelaska u status genocidiranih prastanovnika Amerike.

Vodeći viševekovni rat sa krajnjim ciljem pokoravanja Srba i njihovog potonjeg uništavanja, Zapad je shvatio šta mu je glavna prepreka na tom putu. Zato je glavni pravac njegovog destruktivnog delovanja usmeren ka uništenju porodice i SPC. Razorena tradicionalna porodica i ekumenističko bezakonje u SPC su osnovni razlozi zbog kojeg naša deca postaju tikve bez korena, lišena bilo kakvog osećaja za svoje poreklo.

Porodica

Tradicionalna porodica je stub stabilne i normalne države, koja rađa i vaspitava decu svesnu svog porekla, upućena ka večnim vrednostima, veri, tradiciji i rodoljublju. To je Bogom blagoslovena zajednica oca, majke i dece koji žive u međusobnoj ljubavi, poštovanju i prisnoj povezanosti, utemeljena na Pravoslavnoj veri i tradiciji, odnosno Svetosavlju. Roditelji svoju ljubav pokazuju kroz staranje o duhovnom i telesnom stanju dece i njihovom svetosavskom usmeravanju da budu verni Bogu i rodu, a deca svoju ljubav pokazuju poštovanjem rada i truda njihovih roditelja i poslušanjem prema njima. Deca iz ovakvih porodica imaju duboku usađene životne smernice, tako da i u momentima teških iskušenja nastavljaju dalje čvrsto se držeći pravog puta, Svetosavskog.

Danas preovladava razorena porodica koja predstavlja skup individualaca povezani samo instiktom za samoodržavanjem. Roditelji uče decu kako da što lakše i bolje obezbede sebe u pogledu materijalnog bogatstva ili uspeha u karijeri, ne birajući način i sredstva kako to ostvariti. Njihova deca su razmaženi egoisti bez poštovanja prema drugima, koji vide život samo kao mogućnost da ostvare svoje želje i snove. Komunikacija je svedena na minimum i proističe iz nužnosti, jer žive pod istim krovom i jedu za istim stolom u, naravno, različita  vremena. Pravi problem nastaje kada roditelji nisu u mogućnosti da usliše želje svojoj deci ili (što je češće slučaj) zbog obaveza ignorišu njihove potrebe, ne mogu ili ne žele da ukažu na pravi smisao života, jer su ga i sami izgubili. Takvi roditelji opterećeni samo materijalnim vrednostima, decu predaju na staranje školi, ulici i medijima. Deca usmerena na pogrešan put hedonizma i opčinjena prolaznim “vrednostima“, kada njihov život izgubi smisao usled razlika između želja i mogućnosti, bez razmišljanja prihvataju prvu pruženu ruku, a to su obično oni najagresivniji i najnametljiviji.

Porodica je razbijena, a Crkvom (administrativnim delom) upravljaju ekumenisti.

Crkva

Od Svetog Save Pravoslavna crkva je Srbima bila uteha i putokaz. Zahvaljujući crkvi mi smo i u najtežim vremenima ropstva, okupacije, stradanja, gladi, epidemija i smrti, uspeli da opstanemo i ostanemo kao narod. Zemlja je nestajala pod naletima neprijatelja, uništavani su hramovi i kuće, narod je podnosio masovna stradanja, bili smo otpisivani od celog sveta, a onda, gle Božijeg čuda, ponovo smo vaskrsavali iz pepela i groba vičući “evo nas, živi smo“. Božijom milošću preživeli smo sva iskušenja, a Crkva je bila autoritet koji je vodio narod i kad smo imali Bogom blagoslovene vođe i onda kada je ih nije bilo, u vremenima koja nalikuju današnjem.

Zapad je pokušao da SPC uništi spolja, terorom, i nije uspeo, a onda su se dosetili da treba preuzeti SPC iznutra i tako je urušiti. Komunisti su seme ekumenističko posejali među arhijerejima, a ono danas uz pomoć Zapada daje očekivani plod. Od Arhijerejskog sabora 2010. godine, kada su svi arhijereji bez suda i osude razapeli onog koji je sprečavao izdaju Boga i roda, vladiku Artemija, SPC je stavljena pod kontrolu Zapada[2]. Deo SPC koji je pod kontrolom Zapada predstavlja Beogradska patrijaršija na čelu sa papoljubcem Porfirijem i arhijerjima koji ga slede i podržavaju, ili „mudro ćute“. Deo SPC koji ostao veran Bogu i rodu, Svetosavskom putu, je Eparhija raško prizrenska u egzilu, na čijem čelu je bio blaženopočivši vladika Artemija, a nasledio ga vladika Ksenofont.

Naša deca, koja zbog razbijene porodice nemaju nikavo utemeljenje u Svetosavskoj tradiciji, a zbog sablažnjujućeg ekumenističkog delovanja papoljubca Porfirija i ostalih ekumenista nemaju nikavo utemeljenje u Pravoslavnoj veri, prosto su lak plen za razne lešinare koji bezočno nasrću na mlade ljudske duše. Navešću samo mali deo tih sablazni, koje potiču od Porfirija kao prvojerarha, a podrazumevajući i sve ostale arhijereje koji su mu poslušni:

• Porfirije kaže da rimokatolici, muslimani i pravoslavci veruju u istog Boga i da su oni braća;
• Porfirije je Svete tajne Crkve doveo do pukog formalizma kao kod njegove braće jeretika rimokatolika, a najbolji pokazatelj je pričešće bez neophodne pripreme (post, molitva i ispovest) posle svake liturgije;
• Porfirije kaže da voli Hrvatsku, nastalu na temeljima NDH, da su Hrvati koji se nisu odrekli svojih ustaških predaka najpobožniji narod, da kardinal smrti Stepinac nije zločinac, da je u Jasenovcu pobijeno samo nekoliko desetina hiljada Srba[3];
• Porfirije se odrekao naših svetinja u Makedoniji, koje su starije i od onih na Kosovu i Metohiji, od kojih se prave diskoteke i turističke atrakcije ili se, jednostavno, briše svaki trag srbskog prisustva u njima;
• Porfirije ne samo da nikada nije osudio izdaju, pljačku i nametanje pogubnih tekovina palog Zapada od strane kolonijalne uprave na čelu sa Vučićem, nego joj pruža otvorenu podršku;
• Strašne afere prate arhijereje Beogradske patrijaršije u vidu homoseksulizma, bluda, raznih biznisa i života u luksuzu dok je siromaštvo oko njih…

Posle iznetog, pri čemu sam ukazao na samo mali deo sablazni,  kako možemo očekivati da takvi arhijereji budu nekom autoritet. Mladi sigurno neće poći za onima koji im nude nešto u šta ni sami ne veruju. Umesto da rešenje svojih nedoumica, iskušenja i smisao svog postojanja traže u SPC, sablažnjena deca traže ga kod onih kojih vode u sigurnu propast.

„Čuvar vere je svaki Srbin kao što je i branitelj nacionalnosti. Pravoslavlje i Srpstvo idu zajedno. Nije bez dubokog smisla naš čovek iz naroda svoju versku opredeljenost označio kao srpsku veru. Pod tom verom on razume hrišćansku veru onakvu kakvu je on primio i po kojoj živi. Bez te i takve vere Srpstvo se ne može zamisliti. Ništa nije jevtinije, slabije; ničemu se trag ne izgubi tako brzo kao Srbinu kad svoju pravoslavnu veru napusti i pređe u drugu veru. Isto tako bedno a i strašno izgleda neverujući Srbin. On je strašilo od čoveka, bez duše i bez osećaja koji čoveka oličavaju. Kod drugih naroda to nekako i ide, kod Srba nikako. Izgleda da se neverujući Srbin vraća unazad, tamo negde u preistorijsko doba, gde nije postojalo nikakvih obzira plemenitosti i karaktera.” profesor Vlajko Vlahović

Rešenje

Osloboditi porodicu i Crkvu! Porodicu osloboditi od Zapadnog materijalizma i satanističkih tekovina, a Crkvu osloboditi od ekumenizma i ekumenista. Kada porodica ponovo postane Bogom blagoslovena zajednica zasnovana na Svetosavskim temeljima, a SPC jedinstvena u služenju Bogu i rodu kako je činio Sveti Sava, naša deca će imati budućnost sa nadom, razvijaće se u ljude dostojne časnih predaka i, kada dođe njihovo vreme, spremni da narod i zemlju vode Svetosavskim putem. Rešenje je jednostavno, ali do njega je teško doći zbog ravnodušnosti i podeljenosti naroda.

Treba se boriti, suprotstavljati i aktivno dejstvovati protiv vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Srbine, ne kukaj i ne očajavaj, dosta si odstupao, vreme je za nastupanje. Možda smo trenutno slabi i razjedinjeni, ali ne smemo biti nemi posmatrači dolazeće propasti, ne smemo odustati od svoje dece, pokažimo veru u Boga i Srbstvo! Vreme je da progovori Svetosavska Srbija koja rađa i vaspitava nove izdanke Svetog Save, Karađorđa, Tesle i drugih srbskih velikana koji “žive dokle Sunce grije“. Veruj Srbine kako te Sveti Sava uči, i bori se kao što su to naši prađedovi činili za veru, porodicu i otačastvo. Srbi, na sabornost, da porodica ponovo bude Bogom blagoslovena zajednica i temelj jake Srbije, a da nam vodilja bude SPC oslobođena od ekumenista na čijem čelu će biti arhijereji dostojni trona Svetog Save. Srbijo budi se, buni se, bori se!

Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati?

Rab Božiji Goran Živković, otac petoro dece

[1]Zapad danas predstavlja satanski poredak čiji su nosioci Vatikan, SAD, EU i NATO, a nekada su to bili Velika Britanija, Austrougarska, Nemačka…

[2]Kako i kada su ekumenisti preuzeli vlast u SPC

[3]Sve što episkop Jovan Ćulibrk radi i izlaže na svojim predavanjima u potpunosti se uklapa sa tezama hrvatskih neoustaša

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!