Зашто Монголи нису превели Стару Русију у ислам?
Звучи чудно али су Монголи схватали да је превођење руског народа у ислам могло имати крајње нежељене последице. На крају је Руска православна црква чак имала и користи од монголске најезде.
Монголско-татарска најезда на руске земље одиграла се 1237-1241. године. За Русију је то била права катастрофа. Лоше организоване снаге руских кнезова нису могле озбиљно да се супротставе прекаљеној монголско-татарској армији која је превалила велики пут са другог краја тадашњег познатог света.
Освајачи су спаљивали руске цркве и манастире као што су спаљивали руске градове и села. „Многе свете цркве су спаљене. Манастири су спаљени заједно са [својим] селима, а имовина им је отета“, пише у руском летопису. „Монаси, монахиње и свештеници су заробљени и посечени, а неки су убијени стрелама и живи спаљени“. Била је то уобичајена монголско-татарска тактика тоталног рата. У то време је Златна хорда била углавном паганска. На монголско-татарској територији су се исповедале различите религије, тако да Монголи у Русији нису водили некакав верски рат.
Штавише, они су убрзо приметили да ће боље бити ако поштеде руске храмове и манастире јер су Руси веома поштовали своје православље. Тако су 1239. (две године након најезде) код Чернигова „поштедели епископа, одвезли га у Глухов (суседни град – ред.) и пустили“. Када су потпуно заузели територију Монголи су се определили за комуникацију са Руском православном црквом.
Средства за обустављање рата
Монголи су 1259. приморали новгородске и псковске земље да им плаћају данак, али су поштедели православно свештенство и манастире у овом подручју. Затим је 1961. (две године касније) Руска црква послала сталног изасланика у Златну хорду.
На крају је митрополит кијевски Кирил II 1267. године отишао у Златну хорду да добије „јарлик“, тј. документ који потврђује овлашћења митрополита руске цркве. Добио га је од Мунглетемура који је често водио преписку са Кирилом II. Они су често један другоме пружали „политичку“ подршку. Током монголске владавине руски кнезови и митрополити су били у обавези да имају „акредитивно писмо“, тј. „јарлик“.
Митрополит је у појединим сферама имао чак и већа права од било ког кнеза. Он је, на пример, могао да одржава контакте са Константинопољем без сагласности монголских власти. Крајем 13. века Монголи су руској цркви вратили сву њену земљу и села. Тако је руска црква постала у неку руку аутономна административна структура на руској територији.
Да ли је Узбек-кан хтео да обрати Русију у своју веру?
Туда Менгу је био кан Златне хорде од 1280-1287. Он је први примио ислам. Следећа два владара су још увек били привржени појединим традиционалним веровањима. Кан Узбек је дошао на власт 1313. године, а 1320. је примио ислам.
Он је унутар Златне хорде покушавао да уведе ислам као званичну религију (упркос противљењу локалне елите). Са друге стране, по свему судећи није имао никакву намеру да обрати Русе у ислам. Чак је и своју сестру Кончаку приморао да се уда за руског кнеза Јурија Даниловича Московског. Касније је Кончака убијена у рату између Јурија и другог руског кнеза Михаила. Сви они су затим побијени у Хорди по Узбек-кановој наредби, али руска црква није имала никаквих последица.
Митрополит кијевски Петар је 1313. године отпутовао у Златну хорду где је дочекан топло и са пуно поштовања, и где је добио „јарлик“ који потврђује привилегије православне цркве, тј. чињеницу да она уредно плаћа све порезе и данак. Било је очигледно да је руским верницима, како обичном народу тако и елити, веома стало до безбедности и благостања њихове цркве, и Узбек-кан је, по свему судећи, то веома добро схватао.
Оно што монголски канови нису схватали јесте чињеница да ће управо православне идеје надахнути народ на борбу против монголског јарма. Узбек-канов рођак Чол-кан, представник монголске елите, заједно са обезбеђењем је 1327. године нападнут у Тверу због „гоњења хришћана“, а многи други монголски Татари – трговци и продавци коња – побијени су тада у Тверу. Колале су гласине да је Чол-кан дошао са циљем да обрати житеље Твера у ислам и то је изазвало још већи револт народа.
На крају је Чол-кан затворен у дворцу и жив спаљен. Монголски Татари су брутално угушили побуну уз помоћ московског кнеза Ивана Калите али су ови догађаји свакако утицали на Узбек-кана да и не помишља на превођење Руса у ислам. Ако је уопше имао такве помисли.
Извор: Russia Beyond