Зашто је неподобна равногорка Јела?
Живећи у Аустралију имао сам прилику и част да се упознам и дружим са баба Јелом која је живела у својој резиденцији у оквиру манастирског имања манастира “Свети Сава” стотинак километара од Мелбурна. Антоније Ђурић јој је у књизи “Равногорци говоре” посветио једну од прича.
Баба Јела, Јелена Милетић потиче из угледне, образоване и српству одане породице Калабић.
Рођена је 1918. године Њујорку, где јој је мајка тада привремено боравила. Одрасла је у Србији, а највећи део детињства провела је у Нишу. Пред Други светски рат удаје се за Душана Ђорића, официра краљевске војске, с којим је родила два сина близанца.
У Другом светском рату са мужем је активно учествовала у равногорском покрету. У рату су јој убијена оба сина, муж и више од 30 чланова ближе и даље родбине. Крајем Другог светског рата бежи из Југославије и 1950. године одлази у Аустралију. Тамо је упознала Војислава Милетића. У Канбери је водила веома успешно сопствено предузеће “Тимок”, које се бавило услужном делатношћу. Заједно са мужем, вредно радећи, стекла је велики капитал. Ктитор је српског манастира у сеоцу Илајне где је и подигла манастирску цркву “Св. Алимпија Столпника”.
Храм је освештан 13. марта 1983. Поред храма, саградила је и пензионерско насеље за сиромашне српске пензионере – бескућнике на поменутом манастирском имању .
Објавила је више текстова у српским емигрантским новинама у САД. За велике задужбинске и добротворне заслуге, Свети архијерејски Синод српске православне цркве одликовао ју је орденом Светог Саве првог реда, али је она одбила да прими у руке од тадашњег епископа аустралијско новозеландског Лонгина ово признање.
Како нам јавља званична презентација Епархије аустралијско новозеландске ” У суботу 22. октобра 2022.г, торжествено је прослављен 50. годишњи јубилеј од оснивања првог Светосавског манастира на Петом континенту – манастира Светога Саве у Илајну”. У подужем тексту о овој великој прослави ни једном, ни једном речју није поменута Јелана Милетић, ктитор овог манастира и најпознатија српска равногорка. Текст
Ово је у најмању руку срамотно. Немогуће је да је то грешка, сигурно је са намером урађено, али се питамо, зашто?
Аутор: Предраг Вучинић, Мелбурн
