Зашто је Израел основао Хамас
„У видљивој димензији ХАМАС је непријатељ, у скривеној димензији је савезник.“
– Генерал-мајор Израелске одбрамбене војске Gershon Hacohen (2019)
„Израел је основао ХАМАС. То је био пројекат Схин Бетх.“
– Charles Freeman, амерички дипломата и амбасадор (2006)
Многи од ових званичника не истичу да је Израел „дозволио“ успон ХАМАСА или да је ХАМАС настао као одговор на израелску „окупацију“ Палестине. Уместо тога, њихов став је био да су израелске специјалне службе активно помагале у оснивању и финансирању ХАМАС групе.
Као што доле цитирани званичници јасно показују, општи циљ подршке Хамасу био је да се спречи стварање палестинске државе и онемогући спровођење решења палестинског питања на основу суживота две државе. Из израелске перспективе, одлука о стварању две државе смањила би израелску територију на међународно признате границе које су постојале пре 1967. године, забранила било какву будућу територијалну експанзију и спречила прихватање Јерусалима као главног града Израела.
Конкретније, подршка исламистичкој групи ХАМАС послужила је за неколико израелских циљева одједном: прво, подкопала је секуларну националистичку организацију за ослобођење Палестине (ПЛО) Јасера Арафата; друго, помогла је у спречавању спровођења споразума из Осла из 1993. године; треће, подкопала је палестинску националну администрацију и изоловала Газу са западне обале; четврто, ометала је Западну подршку палестинском циљу; и, пето, оправдала је израелске (узвратне) нападе на палестинску територију.
Другим речима, тајно подржавајући групу која не признаје постојање државе Израел и не одлучује о оснивању две државе, Израел није дужан да призна постојање палестинске државе и такође није дужан да подржи одлуку о стварању две државе.
Понекад се тврди да је, иако је Израел у почетку подржавао стварање ХАМАСА, исламистичка група измакла контроли, а израелски званичници су пожалили због своје подршке („теорија повратног удара“).
Иако то сигурно важи за неке израелске званичнике и за израелско становништво погођено ракетама и терористичким нападима Хамас-а, то није тачно за израелске велике стратеге, као што се јасно види у цитатима у наставку: за њих је ХАМАС наставио да служи својој сврси чак и након споразума из Осла 1993; и након што је Израел повукао трупе из Појаса Газе 2005. године.
Према мишљењу великих стратега, присуство ХАМАСА на преосталим палестинским територијама може једног дана бити неопходан изговор за „коначно решење“ палестинског питања.
„Израелско Створење“
Следећи одељци пружају хронолошки преглед инсајдерских изјава о стварању ХАМАСА које су израелски, амерички и палестински званичници дали од 1981. године.
Међу тим званичницима су бивши израелски војни гувернер појаса Газе, шеф израелске војне обавештајне службе, два обавештајца израелске обавештајне службе, израелски премијер Бенџамин Нетаниаху и други израелски политичари, као и бивши амерички владини и обавештајни службеници; покојни вођа ПЛО Јасер Арафат, некадашњи вођа ХАМАСА и мајка убице премијера Рабина.
Ицак Сегев, војни гувернер газе (1981/1986)
Већ 1986., само годину дана пре званичног оснивања ХАМАСА, шеф Јерусалимског бироа Њујорк тајмса Дејвид К. Шиплер је рекао како је Израел подржао исламски покрет у сектору Газа, из којег је створена ХАМАС група. Позвавши се на израелског војног гувернера сектора Газе, бригадног генерала Ицака Сегева, Шиплер је у својој књизи „Арап и Јеврејин“ истакао:
Током израелско-палестинске кризе у мају 2021. године, Шиплер је поновио ове изјаве у писму Њу Јорк Тсјмсу и нагласио активну улогу израелских власти:
Николас Кристоф је у праву када помиње да је Израел једном дозволио успон ХАМАСА као противтежу палестинској ослободилачкој организацији. Али Израел је учинио много више од пуког „допуштања“.
Судећи по узнемиреном телефонском позиву који сам касније добио од представника војске, претпостављених генерала Сегева, били су незадовољни откривањем његовог деловања које није било баш разумно чак ни у то време. Погрешно су мислили – али очигледно су пожелели – да је своје коментаре дао неформално.“
