Zašto deca pojaca i sveštenika ne žele da slušaju o Bogu?
Arhimandrit Patapije Druzas (+ 29. jula 2022) rođen je u gradu Asosu kod Korinta i poslednje 32 godine života služio je u crkvi Svetih mučenika Kiprijana i Justine u Peristeriju (Atika), čiji je bio osnivač. Svakodnevno je na proskomidiji pominjao mnoga imena, i njegovim molitvama mnoge duše su dobijale pomoć odozgo. Mi, koji smo lično poznavali starca Patapija i živeli u njegovoj blizini, ne samo da smo bili svedoci brojnih čuda, već smo se uverili da je njegov život praktično sprovođenje zapovesti Hristovih, svetog Jevanđelja. U znak sećanja na njega, želimo da vam prenesemo neke njegove duhovne savete i uputstva koja nam je dao kako bismo se zaštitili od klevete zloga.
Govorio mi je (sa dubokim žaljenjem i bez senke osude): „Znaš li zašto, Konstantine, deca pojaca preziru pravoslavnu veru i ne žele ni da čuju za Hrista? Činjenica je, dete moje, da kada se njihovi očevi vrate kući posle naporne službe u hramu, oni izlivaju svu svoju gorčinu i pokazuju svoje negodovanje u vezi sa ponašanjem ne samo njihovih drugova u pevnici, već i sveštenika, koji se prema njima odnose bez dužnog poštovanja. Deca, slušajući sve ovo, upijaju kao sunđer njihove reči o atmosferi u hramu i govore u sebi: ako crkveni ljudi tako vređaju mog oca, ja ne želim ni da slušam o crkvama i službama, o Bogu i sl. ! I zauvek napuštaju Crkvu.
Zašto deca sveštenika ne žele da slušaju o Bogu? Jer sveštenici kod kuće pričaju o nevoljama, tuzi, a ponekad i o svađama među sveštenstvom i crkvenim horovima, a ponekad se i žale na loš odnos episkopa prema njima. Deca slušaju ove reči i upijaju kao sunđer ovo neprijatno iskustvo vezano za Crkvu i govore sebi: „Ako se crkveni ljudi ponašaju ovako, onda ne želim ni da slušam o Bogu!“ Oni mrze i odbacuju život pun tuge i svakojakih intriga svoje buduće braće. I zauvek napuštaju Crkvu. Deca, dragi Konstantine, vide svoje roditelje ne samo spolja, već i iznutra.”
Razmišljajući o sopstvenoj deci, shvatio sam koliko je starac Patapije bio u pravu i rekao sam mu o tome. Sada mi je postalo jasno zašto se dešava da deca pevača i sveštenika ne žele da slede svoje roditelje da služe Bogu na klirosu i uzimaju svete redove i uopšte preziru sve što ima veze sa pravoslavnom verom.
Kada se u Crkvi „iznese malo platna iz kolibe“, a njeni služitelji prijave unutrašnje razdore i sukobe drugim vernicima, zlo se samo povećava i uvećava. Isto važi i za njihovu sopstvenu decu. Neprijatelj ubija dve muve jednim udarcem…
Drugom prilikom je rekao: „Čovek mora biti veoma oprezan sa snovima i ne obraćati pažnju na njih. Đavo nas lako može prevariti i odvesti predaleko – uostalom, nikakva zdrava rasuđivanja i argumenti neće pomoći onome ko se slepo uzda u snove. Jednog dana je starcu Patapiju rečeno da je jedna žena videla pokojnika u Raju, o kome je starac služio četrdeset liturgija. O. Patapi je prekinuo naratora usred rečenice i odmah prekinuo ovaj razgovor.
Drugi put, poučavajući ljude oko sebe, starac Patapije je rekao: „Budite oprezni i gledajte da vaše ponašanje ne postane iskušenje za druge. Ljudi u svetu su skloni osuđivanju i pogrešnom tumačenju onoga što vide.” Daću vam primer. Starcu je na ispovest dolazilo nekoliko puta toliko ljudi da je ostao u crkvi do kasno. Jedno od njegove duhovne dece, videvši da je Tajna Ispovesti završena, htede da ga odveze kući i odveze se kolima do hrama. Ali starešina nije izašao iz crkve sa njom i rekao joj je da sačeka: „Šta će ljudi reći ako vide sveštenika da u 23 sata izlazi iz crkve u pratnji žene? Sačekaj da svi zajedno izađemo“. Starac Patapije je uvek bio veoma budan i pažljiv; nije smatrao ni jedan detalj u vezi sa njegovom službom „nevažnim“. Njegovim svetim molitvama neka nam je Bog u pomoći!
Izvor: Pravoslavlje život večni
