Зашто деца појаца и свештеника не желе да слушају о Богу?
Архимандрит Патапије Друзас (+ 29. јула 2022) рођен је у граду Асосу код Коринта и последње 32 године живота служио је у цркви Светих мученика Кипријана и Јустине у Перистерију (Атика), чији је био оснивач. Свакодневно је на проскомидији помињао многа имена, и његовим молитвама многе душе су добијале помоћ одозго. Ми, који смо лично познавали старца Патапија и живели у његовој близини, не само да смо били сведоци бројних чуда, већ смо се уверили да је његов живот практично спровођење заповести Христових, светог Јеванђеља. У знак сећања на њега, желимо да вам пренесемо неке његове духовне савете и упутства која нам је дао како бисмо се заштитили од клевете злога.
Говорио ми је (са дубоким жаљењем и без сенке осуде): „Знаш ли зашто, Константине, деца појаца презиру православну веру и не желе ни да чују за Христа? Чињеница је, дете моје, да када се њихови очеви врате кући после напорне службе у храму, они изливају сву своју горчину и показују своје негодовање у вези са понашањем не само њихових другова у певници, већ и свештеника, који се према њима односе без дужног поштовања. Деца, слушајући све ово, упијају као сунђер њихове речи о атмосфери у храму и говоре у себи: ако црквени људи тако вређају мог оца, ја не желим ни да слушам о црквама и службама, о Богу и сл. ! И заувек напуштају Цркву.
Зашто деца свештеника не желе да слушају о Богу? Јер свештеници код куће причају о невољама, тузи, а понекад и о свађама међу свештенством и црквеним хоровима, а понекад се и жале на лош однос епископа према њима. Деца слушају ове речи и упијају као сунђер ово непријатно искуство везано за Цркву и говоре себи: „Ако се црквени људи понашају овако, онда не желим ни да слушам о Богу!“ Они мрзе и одбацују живот пун туге и свакојаких интрига своје будуће браће. И заувек напуштају Цркву. Деца, драги Константине, виде своје родитеље не само споља, већ и изнутра.”
Размишљајући о сопственој деци, схватио сам колико је старац Патапије био у праву и рекао сам му о томе. Сада ми је постало јасно зашто се дешава да деца певача и свештеника не желе да следе своје родитеље да служе Богу на клиросу и узимају свете редове и уопште презиру све што има везе са православном вером.
Када се у Цркви „изнесе мало платна из колибе“, а њени служитељи пријаве унутрашње раздоре и сукобе другим верницима, зло се само повећава и увећава. Исто важи и за њихову сопствену децу. Непријатељ убија две муве једним ударцем…
Другом приликом је рекао: „Човек мора бити веома опрезан са сновима и не обраћати пажњу на њих. Ђаво нас лако може преварити и одвести предалеко – уосталом, никаква здрава расуђивања и аргументи неће помоћи ономе ко се слепо узда у снове. Једног дана је старцу Патапију речено да је једна жена видела покојника у Рају, о коме је старац служио четрдесет литургија. О. Патапи је прекинуо наратора усред реченице и одмах прекинуо овај разговор.
Други пут, поучавајући људе око себе, старац Патапије је рекао: „Будите опрезни и гледајте да ваше понашање не постане искушење за друге. Људи у свету су склони осуђивању и погрешном тумачењу онога што виде.” Даћу вам пример. Старцу је на исповест долазило неколико пута толико људи да је остао у цркви до касно. Једно од његове духовне деце, видевши да је Тајна Исповести завршена, хтеде да га одвезе кући и одвезе се колима до храма. Али старешина није изашао из цркве са њом и рекао јој је да сачека: „Шта ће људи рећи ако виде свештеника да у 23 сата излази из цркве у пратњи жене? Сачекај да сви заједно изађемо“. Старац Патапије је увек био веома будан и пажљив; није сматрао ни један детаљ у вези са његовом службом „неважним“. Његовим светим молитвама нека нам је Бог у помоћи!
Извор: Православље живот вечни
