Zapamti, sine, Rusija nema prijatelja

Godine 1888. car je osetio oštar bol u donjem delu leđa. Profesor V.Grube je nakon pregleda izjavio – „Progresivna bolest bubrega“, izazvana posledicama pada iz carskog voza u Borki. Tada je, kako je navedeno, kralj, do dolaska pomoći, zadržao na sebi urušeni krov vagona. Zdravlje je pokleknulo.

Ogroman „ruski seljak“, kako su Aleksandra III u kuloarima prezrivo nazivali predstavnici liberalne inteligencije, počeo je postepeno da bledi. Ten se promenio, apetit je nestao, počeli su problemi sa spavanjem. Do 1894. godine, nekada jaka, monstruozna snaga cara pretvorila se u oslabljenog starca. Kontrole su trajale danima.

Neposredno pre svoje smrti, Aleksandar III ostavlja svom sinu Nikoli zavetnu reč, koja sada, posle mnogo godina, zvuči kao zloslutni znak. Evo odlomaka iz nje:

„Državna vlast je težak teret koji ja prebacujem na tebe. Na samom početku svoje vladavine stajao sam na raskršću – da idem tamo gde su me liberali gurali, ili da sledim svoje unutrašnje uverenje. Izabrao sam drugo.

Veličina Rusije je ono što me je uvek najviše brinulo. Našoj zemlji je bilo potrebno vreme da ojača, obogati se, intezivira – to sam želeo. Upravo je samodržavna vlast oblikovala istorijski identitet naše zemlje. Ako ne bude samodržavne vlasti – neće biti ni Rusije. Tada nam neminovno sledi krvoproliće, građanski sukobi i nemiri.

Voli sve što slavi Rusiju, sve što je jača i služi njenom dostojanstvu. U spoljnoj politici ne osvrći se ni na koga, biraj put nezavisnosti. Nemoj se mešati u ratove. Zapamti, Rusija je jedna. Ona nema prijatelja. Svima smeta naša razmera i veličina. Zaštiti i ojačaj porodične veze. Porodica je osnova ruske države“.