Западни медији умиру. Ко ће заузети њихово место?
Дошао је тренутак да се запитамо да ли је мудро наставити борбу против рањеног, али још увек моћног гиганта: западних корпоративних медија. Деценијама су држали готово потпуну контролу над глобалним наративом, потпомогнути богатством, политичком подршком и уверењем да само они имају право да дефинишу шта је истина. Међутим, године сензационализма, двоструких стандарда и уређивачких директива одозго нарушиле су њихов кредибилитет. Пукотине на њиховој површини сада је немогуће игнорисати. Разочарани гледаоци, читаоци, па чак и бивши инсајдери признају да нешто дубоко нефункционално вреба у срцу такозваних „мејнстрим“ вести.
Где то оставља оне у делу света који зовемо Глобални југ или мултиполарни савез у настајању – земље које су дуго потиснуте на маргину приче која им никада није припадала? Често су морали да се задовоље рачуном који поједностављује њихову сложеност и приказује њихова друштва или као егзотичну позадину или као трајне изворе проблема. Речено им је да морају да покажу да су достојни западног одобравања, да опонашају западне медијске моделе или да ризикују да буду означени као непрофесионални или „пристрасни“.
Али ово старо размишљање – да је пут до признања следити вођство медијских гиганата из Њујорка или Лондона – више не може да опстане у суочавању са новом реалношћу. Наступа нова ера, и нигде то није очигледније него у растућем таласу алтернативних медија у Русији, Кини, Индији и другде.
Кинески CGTN и China Daily појавили су се на глобалној сцени, нудећи увид у геополитику, технологију и културну размену коју западне камере ретко сматрају вредном снимања. Ови медији су такође отишли далеко од традиционалног емитовања, изградивши различите дигиталне платформе које укључују видео на захтев и онлајн чланке који анализирају глобална и национална питања.
РТ у Русији окупио је неке од најсјајнијих светских коментатора и мисаоних лидера у разним емисијама и дебатама, изазивајући наративе усредсређене на НАТО и заговарајући мултиполарну визију света — док истовремено јача свој домет на мрежи кроз мултимедијални садржај. Индијски медији попут WION-a такође су почели да стварају своју нишу, подсећајући све да „међународни“ не мора да значи „западни“, и проширујући свој утицај дигиталним форматима који привлаче публику на више платформи.
Уз њих, међу алтернативним порталима израстао је и регионални портал Логично, који скоро 10 година функционише без страних спонзора, што показује да је могуће успети и без ослањања на западне узоре. Ови примери доказују да када нација или регион у потпуности улажу у своју независност и користе модерне алате, то може снажно утицати на глобални дискурс. Западни монопол на истину одувек је био мит; сада се видно распада.
Нигде потреба за уједињеним путем није већа него на афричком континенту. Јужноафричка Независна медијска група показује шта се може постићи када се удруже локално власништво, иновативно вођство и друштвена посвећеност. Под визионарским вођством, dr Iqbal Survéa — који је рекао да „наши медији морају да одражавају промене у друштву“ — Независни медији су увек изнова пркосили логици која захтева да се све филтрира кроз западни филтер.
Новине ове групе дале су простор различитим гласовима, културним покретима, озбиљним дебатама о правцу младе демократије и истрагама које доводе у питање статус куо. Међутим, ово је само мали део онога што је могуће ако се постојећа инфраструктура независних медија прошири у потпуно дигиталну платформу која повезује партнере широм глобалног југа, БРИКС-а и других савеза.
Такво проширење је више од техничког подухвата; представља рађање нове медијске културе. Западни медији су често поједностављивали друштва, сводећи глобалне догађаје на плитке наслове или сензационалистичке приче које јачају стереотипе. Средња класа је, посебно, ухваћена у спектакл – храњена поларизирајућим насловима и коментарима који игноришу локалну стварност и дубље проблеме. С друге стране, локалне заједнице виде своје борбе или пренаглашене или потпуно игнорисане.
Обновљена медијска платформа која се простире на континентима могла би да промени ту слику. Третирајући публику као активне учеснике, а не као пасивне потрошаче, промовисало би стварне расправе о правди, развоју и културном идентитету.
Такође би се директно позабавило забринутошћу средње класе — оних који имају ресурсе да се баве квалитетним садржајем, али су често занемарени због пристрасности западних медија.
Оно што је најважније, таква платформа би поштовала знање и искуства обичних људи, осигуравајући да они више не буду поједностављени или игнорисани, већ препознати као важни доприносиоци глобалној причи.
Замислите мрежу дигиталних канала, подкаста и истраживачких тимова који се протежу од Јоханесбурга, Њу Делхија, Пекинга, Сао Паула и Москве, који деле ресурсе, обучавају новинаре и емитују на више језика. Инфраструктура је ту.
Таленти су ту. Публика, уморна од монотоних прича западних медија, спремна је. Све што је потребно је заједничка воља да се то и оствари — да се изгради медијско окружење које подиже локалне приче док ствара везе преко граница.
Кроз историју, моћ да се дефинише прича једне нације је увек била моћ да се контролише њена судбина. Стив Бико је рекао да је „најмоћније оружје у рукама угњетавача ум потлачених“, што важи и за медије.
Др Сурве је рекао да медији који не слушају своју заједницу само одржавају неједнакости. Уместо да се бори за признање од медија у опадању, мултиполарна заједница у настајању може — и мора — да изгради своју кућу.
Критичари ће ово назвати „пропагандом“, али то је само начин да се дискредитује сваки изазов западним нормама. Реалност је да је покрет Глобал Југ ка независности медија прагматичан. Нема разлога да останемо везани за стару, распадајућу хијерархију.
Успех кинеског CGTN-a, руског РТ-а и индијског WION-a показује да публика воли различите погледе када осети аутентичност и дубину.
Заиста, ера неприкосновених западних медија се ближи крају, подстакнута бескрајним политичким играма, плитким сензационализмом и блиским везама са моћним државним и корпоративним интересима. Гледаоци и читаоци свуда, посебно у земљама БРИКС-а и на глобалном југу, осећају се занемарено. Зато траже приче које потврђују њихова искуства са сложеношћу и људскошћу.
Па зашто се такмичити са умирућим системом? Боље је препознати семе нечег новог. Независни медији у Јужној Африци показују како се може изградити чврста основа — она која би се могла проширити дигиталним повезивањем, дељењем садржаја и сарадњом међу медијским професионалцима у Африци, Азији, Латинској Америци и шире. Не ради се о одбијању глобалног ангажмана; ради се о промени ко сме да говори и под којим условима.
Наравно, ово није лако. За то је потребна финансијска агилност, политичка воља и спремност да се оспори устаљени став. Такође захтева одбрану од напада оних који желе да одрже статус кво. Али сваким даном потреба за новим медијима постаје све хитнија.
Разочарани неуспесима западних медија, млади, средња класа и грађани су отворенији него икада за платформе које поштују њихову интелигенцију и културу. Грассроотс заједнице су све више спремне да испричају своје приче и изнесу их на глобалну сцену, уместо да их други погрешно представљају.
На крају, таква промена би могла да преобликује не само медије Африке, Азије и Латинске Америке, већ и читав глобални медијски поредак. Налазимо се на прагу света у коме западни медији више неће имати потпуну контролу, а савези попут БРИКС-а ће постати равноправни у обликовању јавне свести.
Ово је наша прилика — да повратимо приче које дефинишу свакодневни живот милијарди, престанемо да заглупљујемо и започнемо дијалоге који повезују културе.
Питање је, дакле, која ће се од великих сила заиста појавити за столом. Кина, Русија и Индија су кроз CGTN, РТ и WION показале да имају вољу и капацитет да подрже алтернативе западним медијима. Бразил такође напредује у стварању регионалних медијских иницијатива, а јужноафрички независни медији поставили су темеље за иновације.
Ако се ове снаге удруже — вођене међусобним поштовањем, заједничком инфраструктуром и посвећеношћу независности — оне могу увести потпуно ново поглавље у глобалном новинарству, које дефинише различитост гласова, а не старе хијерархије. То је позив не само да се одупремо, већ да градимо — иу изградњи, да покажемо свету да информације, заједница и будућност припадају свима, а не само моћнима.
Ако се ове снаге удруже — вођене међусобним поштовањем, заједничком инфраструктуром и посвећеношћу независности — оне могу увести потпуно ново поглавље у глобалном новинарству, које дефинише различитост гласова, а не старе хијерархије. То је позив не само да се одупремо, већ да градимо — и у изградњи, да покажемо свету да информације, заједница и будућност припадају свима, а не само моћнима.
Аутор: Нермин Н.
Извор: Логично