Загађење, Шабац и Србија: „Кад сам ушла у кућу дете ми је рекло да смрдим на нафту“
Смог, мирис чађи и непрозирна бела мрена која прекрива небо већ годинама нису редак призор у градовима од севера до југа Србије – земље која у међународним извештајима о квалитету ваздуха има неславни статус црне тачке у Европи.
Иако ваздух у Шапцу – граду са скоро 54.000 становника две индустријске зоне од којих је северозападна највећа уз Србији – ни претходних година није био изузетак међу местима који имају проблем са аерозагађењем, мештани су ове зиме посебно забринути за квалитет ваздуха који, како кажу, „има боју“и мирис „нечега киселог“.
Квалитет ваздуха у граду је у 2020. години опао је у односу на претходне две године, показују подаци Завода за јавно здравље Шабац у које је ББЦ имао увид.
Један од највећих проблема је чађ, чије су дозвољене концентрације у 2018. премашене током 18 дана, следеће године током 56, а у 2020. током чак 180 дана.
Зашто је ваздух у Шапцу загађен?
У протеклих шест година, Шабац је доживео велики привредни развој – број компанија у граду је између 2013. и 2020. порастао са 796 на 1.100 – где се убраја и неколико нових фабрика – што је граду донело више од десет хиљада нових радних места.
Само у 2019. години отворено је 14 нових фабрика.
Поред тога, неколико фабрика је отворило нове погоне, међу којима је и највећи произвођача керамичких плочица у Србији – Зорка Керамика.
Индустријска зона у граду формирана је после Првог светског рата, тада на неколико километара од града.
У међувремену, град се проширио, па се, данас званично највећа индустријска зона у Србији, временом ушушкала међу стамбена насеља.
Тако је индустријска четврт која храни град постала „проблем за Шабац“, сматрају из локалног огранка еколошке организације Еко стража.
„Сматрамо да градски Завод треба да измени мрежу мерних станица, јер се станице налазе у завученим местима у граду и не региструју загађење на најбољи могући начин“, истиче Дејан Павловић из невладине организације Европски еколошки центар.
Шапчанке, које су средином фебруара одржале протест због аерозагађења, главног кривца за овакву ситуацију виде у фабрици вештачких ђубрива Еликсир Зорка, једне од највећих у граду.
Очи им посебно боде фабрички димњак из којег, како тврде, „свакодневно куља велики дим“.
Из фабрике Еликсир Зорка, међутим, истичу да није било прекорачења емисија штетних материја на годишњем нивоу, са изузетком „ретких и краткотрајних“ дневних прекорачења.
Кажу и да „нису прекорачили“ ни прописани обим производње.
Надлежна инспекција Министарства заштите животне средине није одговорила на питања ББЦ-ја о резултатима надзора над радом ове компаније.
„Мама, смрдиш на нафту“
Правница Љубица Станковић из Шапца ове зиме је „први пут у животу“ организовала протестни скуп, када је позвала суграђанке окупљене у Фејсбук групи Маме Шапчанке да изађу на улицу и побуне се због загађења ваздуха.
„Плашим се да отворим прозор – смрди на нешто кисело и види се, а сви знају да ваздух не треба да буде такав“, каже Љубица за ББЦ на српском.
Њен супруг, који има проблема са астмом, има „све чешће“ тешкоће са дисањем, а и Љубица „повремено кашље“ када борави напољу, иако нема здравствених проблема.
Да на протест позове и друге маме из Шапца нагнала ју је, како каже, реченица њеног детета које јој је, када је ушла у кућу, рекло: „Мама, смрдиш на нафту“.
„Схватила сам да ми је свега доста и да је тренутак да се нешто предузме“, објашњава Љубица.
Њене бриге дели и суграђанка Ивана Гајић-Николов, менаџерка у ИТ индустрији, која од недавно има бебу.
Она је после порођаја купила пречишћивач ваздуха, да „беба не би удисала отрове“.
„Лампица на пречишћивачу ме ове зиме често алармира да је ваздух у соби лош“, објашњава Ивана.
Маме Шапчанке тврде да је фабрика Еликсир Зорка главни кривац за загађење и траже од компаније да угради додатне филтере за пречишћавање отпадних гасова који настају у производном процесу.
Шта кажу из фабрике?
Иако у мерењима која акредитоване лабораторије врше двапут годишње није било прекорачења емисије штетних материја у ваздух, из Еликсира истичу да су већ и сами препознали потребу за додатним филтерима.
Дневна мерења које сами врше показала су да има одступања на дневном нивоу, која су „ретка и краткотрајна“, наводи се у писаном одговору на питања ББЦ-ја.
„У току је израда два скрубера-филтера великог капацитета за испирање и пречишћавање гасова“.
Ови филтери се „користе за прање гасова, чиме се смањује концентрација амонијака, флуоровофоника, хлороводоника и прашкастих материја,“ пре испуштања у ваздух кроз фабрички димњак, објашњавају из Еликсира.
Фабрика већ има седам уграђених скрубер-филтера за пречишћавање ваздуха, као и шест врећастих филтера који „задржавају прашкасте материје“.
Поред тога, Еликсир примењује додатну технологију у којој се гас циклон користи за уклањање прашкастих материја.
Истичу да прописани обим производње од максималних 300.000 тона нису прекорачили ниједном током протекле три године, од када се грађани жале на појачано загађење у граду.
Какав ваздух дишу грађани Шапца?
Квалитет ваздуха у Шапцу је током протекле три године осетно погоршан, а нарочито прошле – 2020. године, показују подаци које је градски Завод за јавно здравље Шабац доставио на упит ББЦ-ја.
Један од највећих проблема је чађ – мешавина пепела, гара, прашине и других честица које се ослобађају у процесу сагоревања.
У последње три године, концентрација чађи у ваздуху се приметно повећала, а 2020. године у скоро половини календарске године.
Ове године, концетрација чађи у ваздуху у јануару је била прекорачена „у просеку око 15 дана у месецу“, кажу из Завода.
У последње три године, од када су грађани почели да се самоорганизују због загађења, повећала се и количина ПМ2.5 и ПМ10 честица у градском ваздуху.
Док за ове честице у 2018. нису била забележена дневна прекорачења, у 2019. су ПМ10 прекорачене током седам дана, у 2020. години чак 29 дана, а од почетка 2021. у осам дана.
Шта су ПМ10 и ПМ2.5 честице?
У питању су такозване лебдеће честице или, како се то често назива – „ситна прашина“.
Суспендоване честице могу бити природног и антропогеног порекла.
Антропогене настају као последица некомплетног сагоревања фосилних горива.
Пре свега је реч о кућним и индивидуалним ложиштима где се сагоревају чврста горива попут угља и дрва, али и дизел моторима.
ПМ 10 значи да су то честице мање од 10 микрометара у аеродинамичном промеру.
ПМ 2.5 значи да су мање од 2.5 микрометара – што су честице ситније, то су опасније јер дубље продиру у организам приликом удисаја.
Према директивама ЕУ, да би се ваздух сматрао чистим, концентрација ПМ 10 честица не треба да буде већа од 40 микрограма по метру кубном, а прекорачења не смеју бити дужа од 35 дана годишње.
Локалне еколошке активисте забрињавају и прекорачења емисија флуороводоника – једињења које се ослобађа у процесу производње вештачких ђубрива.
Мерење концентрације овог једињења редовно се врши на два мерна места у граду, кажу из Завода за јавно здравље Шабац и у 2019. години су забележена три дана прекорачења, а у 2020. само један дан.
Како загађење ваздуха утиче на здравље
Градска управа је 2019. године ангажовала Институт за заштиту на раду из Новог Сада да изврши независно мерење квалитета ваздуха у индустријској зони.
У овим извештајима у које је ББЦ имао увид, регистрована су прекорачења вредности амонијака, али и суспендованих ПМ2.5 и ПМ10 честица током осам дана мерења.
Извештај о годишњем независном мерењу, које траје од фебруара 2020. године, још нису објављени.
Из Еко страже додају да је су проблеми много већи зими.
„Још један велики проблем су индивидуална ложишта, јер се људи масовно греју на дрва, али и на недозвољене врсте горива, као што су старе аутомобилске гуме, рабљена уља и слично“, наводи Милан Петровић из Еко страже.
Из Европског центра за екологију додају да се то највише осећа у градском језгру, „где се налази највећи број индивидуалних ложишта“.
„Процене су да је у Шапцу на гас могуће прикључити око 10.000 домаћинстава, а тренутно је прикључено само 3.000, па би требало подстаћи грађане да полако одустају од грејања на индивидуална ложишта“, закључује Дејан Павловић.
Извор: ДАНАС