Забрањена историја: У Русији на дубини 400м – пронађена чудна метална врата – војска све запечатила
Ако претпоставимо да су десетине претходних цивилизација постојале пре наше цивилизације, онда би трагови њиховог деловања требало да буду негде у земљи. Током милиона година, лице планете се променило.
Континенти су отишли под воду, нови су се појавили из дубине океана. Једноставном логиком, ако су хипотетички Атлантиђани живели на посебном острву, а оно је отишло под воду услед катаклизме, онда неће остати трагова док археолози-рониоци не ураде подводна ископавања или бар скенирају дно.
Ако је цивилизација живела на копну, већа је вероватноћа да ће оставити бар нешто иза себе. Ипак, постоји важна напомена – они би свакако могли нешто оставити, али како знате где да копате и до које дубине? Почетком 20. века у Сједињеним Државама, неочекивано, на дубини већој од 400 метара, откривен је вештачки зид у руднику, који је, према слојевима, стар најмање стотине милиона година.
Такви археолошки налази се по правилу класификују као забрањени и о њима се јавност не извештава. То се догодило у СССР-у 1958. године, али прво мало историје.
Године 1937. издата је наредба НКВД СССР-а о почетку изградње Бајкалско-Амурске железнице. Нажалост, током Великог отаџбинског рата, пројекат је морао бити затворен, а чак је и део зграде демонтиран за потребе фронта.
Непосредно по завршетку рата, градња је настављена, а до 1951. године је припремљен део Тајшет-Братск-Уст-Кут. А 1958. године, током имплементације пројекта, изведена је експлозија на неколико километара од Уст-Кута. Стене су ометале наредне догађаје, па је одлучено да се разнесу. Током ових радова, радници су открили мистериозни артефакт.
Био је округле структуре и састојао се од метала, и практично није подлегао корозији током времена проведеног унутар стене. Измерен пречник артефакта био је – 14 метара.
Структура је била савршено равна, без херметичког заптивача, ручки или других елемената, и деловала је као да је нешто крила. Покушали су да исеку или отворе налаз, али је метал био невероватно јак, па је откриће пријављено управи.
У јесен 1958. године на место проналаска стигао је специјални одред. Радови су отказани на недељу дана. Овај период је одређен да би се разумело шта су радници уопште нашли. Затим су одлучили да разнесу структуру. Прва три покушаја нису донела никакав резултат, а након четврте серије експлозија, стена у којој се налазио артефакт је напукла и срушила се. Зима 1958. дошла је рано и била је прилично жестока. Пројекат је морао да се прилагоди и мало промени.
Нажалост, није било могуће сазнати о каквом је налазу реч, колико је стар и како је уопште, метални предмет завршио унутар стенског масива? Нико није дао никакве одговоре.
Крајем 80-их година прошлог века један од очевидаца и радника, пријавио је приближну локацију. Група истраживача је отишла на локалитет, али није пронашла никакве трагове камења – све је било сакривено земљом и вештачким насипима.
Почетком деведесетих година, изненада за све, интересовање за ову причу је показао езотеричар из Комсомолска-на-Амуру, Јуриј Васиљевич Парамонов.
Одржао је неколико сеанси и током једне од њих, успео да баци поглед иза артефакта. Према његовој причи, врата скривају улаз у тунел који води стотинама километара дубоко у Земљу.
Јуриј је објаснио, да је једна од претходних цивилизација поседовала технологију за изградњу међуконтиненталних тунела испод морског дна. Легуре од којих су ти тунели изграђени подносе огроман притисак и екстремно високе температуре, омогућавајући живот на непојмљивим дубинама Земље. Та цивилизација је постојала милионима година, баш као и тунели.
Ову планету су напустили безбедно када је претња постала озбиљна. Парамонов је то повезао са снажном катастрофом која је променила изглед континената. Ова хуманоидна бића су конзервирала ове тунеле тако да у њих није могуће физички ући, све док наша технологија не достигне исти ниво као њихова.
Тада ће се појавити могућност продора дубоко унутар планете. Слична врата се налазе не само у Русији, већ и у Турској, Исланду, Шкотској, Еквадору, Антарктику и Гренланду.
Извор: Webtribune.rs
