Забранити Дрецунки рад са младима и децом

АНАТОМИЈА  «НАУЧНОГ»  НЕЗНАЊА И ФИКЦИЈЕ О БУДУЋНОСТИ  ОБРАЗОВАЊА (5)

Панел дискусија “Образовање за одрживост и инклузивност за људе и природу” је имала ту част да у њој учествује већ годинама нeпотопљива Александра Дрецун, председник “Pаскрснице” – Центра за науку и иновације” (Intersection. Centre for Science and Innovation), Београд, Србија.  Александра Дрецун је скоро целу прву деценију 21. века провела на челу секретаријата многих важних људи, све до генералног секретара тадашњег председника Републике Србије Бориса Тадића. Ни после напуштања овог престижног места није јој било лоше. Удомљавали су је на саветничка места у државној управи и на чело богато финансираних паранаучних институција. Ко јој je, и како то омогућавао, знаће се потпуно кад се декласификују разни поверљиви архиви, а сада можемо само нагађати.

Слабо квалификовани «играчи без лопте»
Непотопљива А. Дрецун је две деценије јахала на државним јаслама

У јавности је постала видљива као директор Центра за промоцију науке, за који јој је ‘Божица’ Ђелић, приликом одласка с позиције научног министра марта 2011. године, оверио уговор о финансирању градње “дворца” за промоцију науке (додавши на предвиђених огромних 15 милиона евра још читавих 50 милиона кредитних евра) у коме се одржала све до 2014. године. Кад је сменише, наивно сам помислио да је ова средњовечна госпођа заувек сјахала с државних јасала. Међутим, изгледа да њене акције опет расту на европским “непреораним научним просторима” равноправности свих могућих полова. Шта му дође ова “Раскрсница”? Пишу да је то:

“Међународни ‘акциони тaнк’, непрофитно удружење цивилног друштва, основано да промовише одговорно истраживање и иновације, квалитетно образовање, политике засноване на доказима и добро управљање и да ојача везу између науке и друштва, са фокусом на Централну и Југоисточну Европу. “Раскрсница” има 150 активних чланова који долазе из истраживачких и образовних организација, јавног сектора, као и компанија и грађанских организација које доприносе пољу науке и друштва.”

Невладина организација„Центар за науку и иновације“ од кога треба бежати

Кад се овим “племенитим намерама” дода то што ‘скромно’ говоре да могу и знају:

“‘Раскрсница’ има широку базу знања, дубоко разумевање и стручност о темама истраживачке етике, рода и науке, посебно о родним истраживањима и иновацијама, темама отвореног приступа, СТЕМ образовања (наука, технологија, инжењерство и математика – преко интердисциплинарног и применљивог прилаза), научних комуникација, научног ангажмана, креирања научне и иновацијске политике, као и искуство у организовању колаборативних истраживања, промоцији науке и ширењу сазнања преко: фокус група, међународних конференција, семинара, тренинга, јавних дебата, радионица, научних кампова, примене иновација у производним лабораторијамa, научних фестивала, националних такмичења, консултација са заинтересованим странама и медијских кампања” те какве све везе имају:

“Организација, преко својих чланова, има широку регионалну мрежу и одличне контакте са водећим политичарима научне политике у југоисточној Европи, вишим руководством истраживачких и образовних институција, медијима и приватним сектором. Такође, “Раскрсница” је организација цивилног друштва, а проактивна је њена сарадња са организацијама цивилног друштва, професионалним удружењима, студентским мрежама и великим бројем волонтера”, неискусном читаоцу би се могло десити да се препадне. На срећу “Раскрсница” има и слике и имена играчица/играча у њеном тиму, за које би неко могао рећи да су већином слабо квалификовани ‘играчи без лопте’. Иначе, изгледа да постаје правило, да познати “првоборци” за родну равноправност, ако су женског рода и ако заузму неку руководећу позицију, бирају тим у коме су у великој већини њихове родне другарице.

У Дрецункином случају у тиму је готово два пута више жена него мушкараца (то је оно што нам слике казују, али могуће је да слике не одговарају дубљој суштини појединаца и појединки). Кад се погледа национални састав тима, онда би се скоро могло закључити да је основни, а непрокламовани циљ, оних који су га саставили: фундирање темеља будуће Балканске федерације. Још више је тако, кад кажу:

“Овај тим стручњака за истраживање и иновације, креирање политика, заговарање и научно ангажовање из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Словеније, Албаније, Мађарске, Румуније и других земаља, уз подршку угледног међународног саветодавног одбора, удружује снаге с циљем да се искористе регионалне синергије за умножавање утицаја националних напора у изградњи друштава заснованих на знању и креативности. Раскрсница покреће и подстиче истраживање и дијалог о важним друштвеним изазовима, залаже се за структурне промене у организацијама које се баве истраживањем и финансирањем истраживања у циљу унапређења интеграција РРИ (Одговорна истраживања и иновације, прим. Ф.Р.В.) политике у њихове агенде и подржава отворену дискусију и стварање у истраживачким и иновацијским процесима.”

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Сва предавања са Конференције

Линк :

https://www.youtube.com/results?search_query=4th+ICFE+Main+hall

Закључци Конференције

Линк:

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Тим ни у чему не оскудева. Укључен је у чак три европска пројекта у оквиру Хоризонта 2020. Један од најважнијих је, не сумњам:” GENERA project (Gender Equality Network in the European Research Area)”. Пре него што се само тангенцијално осврнем на претенциозно излагање на “Четвртој међународној конференције о будућем образовању”, председника “Раскрснице” Александре Дрецун, само ћу још пар речи посветити овој, веома родно повлашћеној, институционално ‘маженој’ госпођи. Наиме, написаше да: “‘Раскрсница’ има широку базу знања, дубоко разумевање и стручност о темама истраживачке етике,…” Ова реченица се, по мом конзервативом и доста радикалном мишљењу, не може односити на госпођу Дрецун.

Много је обећавала: А. Дрецун је жарила и палила 2009. године у женској влади, а и шире

Ако посматрамо њену непотпуну биографију на сајту удружења грађана “Женска влада”: http://www.zenskavlada.org.rs/show.do?id=143, коме је она била један оснивача 2006. године и у којој је за њу било резервисано министaрство унутрашњих послова, видећемо да је госпођа Дрецун била члан удружења грађана и професионалних удружења (11 на броју) и члан три управна/надзорна одбора и једног саветодавног тела Владе. Ту су дате и све њене позиције до 2011. године. У оквиру тачке “Професионално искуство” набројано је 9 позиција. Али се нигде не може наћи када је А. Д. рођена, или бар колико година је студирала на Правном факултету УБ. Њена “Област деловања” овако је представљена:

Професија: Правница, Менаџерка, Консултанткиња

Област експертизе: Маркетинг, Менаџмент, Јавна управа, Инвестиције, Адвертисинг, Борба против корупције и организованог криминала, Финансирање политичких странака, Кривично процесно право, Комуникације, Оглашавање

Област активизма: Родна равноправност, Реформа јавне управе, Борба против корупције, Унапређење пословног окружења, Рад с младим талентима, Унапређење образовања, Популаризација класичне музике, Хуманитарни рад

Александра Дрецун капетанка полиције

Све ово је госпођа Дрецун успела и научила, образујући се уз рад, за мање од две деценије од дипломирања на Правном факултету УБ, а види се да је радила тешке и одговорне послове где се сигурно “морало дежурати до дубоко у ноћ и још стићи и утећи и на страшном месту постојати”.

И таман помислих да је госпођа Александра чудо вечне младости, природне интелигенције и начитаности, кад ме опет неки ђаво натера да погледам и њену биографију на енглеском језику, која такође стоји на сајту женске владе. Ту доживех веома непријатно изненађење. Наиме, у српској варијанти своје биографије, да би ваљда оправдала своје место госпође министарке унутрашњих послова, дала је следећи податак под заглављем Професионално искуство: Институција: Министарство унутрашњих послова, Полицијска академија Позиција: Капетан полиције, Асистенткиња приправница – Период: 1995– 1999.

У истој тој биографији на енглеском језику, под заглављем Professional experience стоји: Belgrade University, Police Academy, Assistant, Criminal Procedure Oct 1995–Sep 1999.

Понаша ли се овде госпођа Дрецун неетички? Јел’ то, око Владе се мувајући, научила да помало “крадуцка на оловку”? Не трепну кад уведе “Полицијску академију” на Београдски Универзитет. А шта ћемо са њеним чином капетан(ке)? Шта ако је она само у резерви, јер кажу да важи изрека: “Једном полицај(ац/ка) увек полицај(ац/ка)”?

Шта са њеним новопеченим пријатељима широм Европе и са Харварда? Није шала догурати до ‘капетанке’ полиције за само четири године рада у полицији, а мало је можда срамота одрећи се тог часног чина у својој биографији на енглеском језику. Нису то године па да их сакриваш до миле воље.

Утисак о гомили претенциозних ефемерности које је госпођа, екс капетанка српске полиције, Александра Дрецун изрекла у току свог наступа о проблемима будућег образовања с низом примера дискриминације женског пола (навела је један такав «драстичан» – замислите, у разним тестовима у САД а и шире, лутке за тестирање су направљене по узору и у димензијама мушког тела), се може стећи цитирањем њених предлога шта нам је чинити у вези с тешким положајем жена на планети Земља.

Забранити Дрецунки рад са младима и децом

Закључни слајд следеће садржине:

Kако искористити различите перспективе?

  1. Повежите род с изврсношћу;
  2.  Учините жене видљивим;
  3. Обезбедите подршку на највишем нивоу;
  4. Повећајте број жена у телима у којима се доносе одлуке;
  5. Oбразовање и обука у вези с несвесном пристрасношћу,

био је коментарисан речима:

“Пре свега одличност је базирана на различитости. Креативност и знање треба да расту на различитости, и гледајући на све аспекте, нема одличности ако ми не гледамо на све аспекте и на све различитости. Сви треба да прођемо курс тренинга да се ослободимо предрасуда (make ourselves unbiased– мисли на родне предрасуде, прим. Ф.Р.В.).

Ново образовање ђака: из света стварности води их у виртуелни свет

Родитељи, деца, деца у обданишту, сви од нас који смо умешани (укључени) и живимо на овој планети која жели да буде одржива. Одрживост и одличност је оно што сви ми тражимо. И све је то о нама. Морамо да пођемо од себе, да се ослободимо предрасуда и да после тога користимо сваку прилику помогнемо другима да расту у том правцу.”

А ја бих само желео, као и већина становника Србије вероватно, да са свим проблемима којима смо притиснути некако претекнемо и останемо нормални и здрави људи. После свега што чух, а и због различитости, желим да задржим претходне и да додам још гомилу предрасуда према делатности госпође Дрецун и њој сличних. И, што се мене лично тиче, забранио бих да се она и њени приближе било којој државној установи у Србији. Води ли ико рачуна, у овој држави, колико је опасно дозволити им да раде с децом и младим покољењем?

Госпођа Александра Дрецун непотребно скрива у својој биографији на енглеском језику своју припадност српској полицији деведесетих година прошлог века, када је стекла капетански чин радећи на криминалним процедурама. Питам се да није она, после две деценије, променила специјализацију и можда се укључила у кругове обавештајних служби?

Не би било лоше да наше контраобавештајне службе провере ниже следујућу информацију, у слици и речи, коју случајно нађох на Интернету трагајући по многим пољима по којима ова савремена Сирена језди и пева своје «неодољиве и очаравајуће» песме:

Balkanland Presidential Team, Nominations, on the left Gjergji Bojaxhi and Avni Ponari from Albania, on the right Dr Branko Milanovic and Aleksandra Drecun from Serbia. (FICTION STATES Draft 16/11/2019 2:21. 1008 Pages. 303213 Words. Expected Publication April– 2020, https://issuu.com/fictionstates/docs/fictionstates/103?fr=sOWIxOTM5MzIyOQ)

Да ли су ово контуре неке нове федерација на Балкану коју припрема Дрецунка и слични стратези
Наука Србије финасирана са 0.3 % БДП

Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР), Владимир Поповић је одређен да излаже у овиру Панел дискусије“Утицај истраживања и иновација на образовање”. Наша је велика срећа што се овај управљачки примерак појавио на конференцији и јавно, на свом кукавном енглеском језику, одмуцао своје излагање које даље коментаришем.

а) Владимир Поповић је у почетку навео податак да се пројектно финансира укупно 12.000 истраживача, а да је “укупан број истраживача” 16.000 (чиме су ових нових 4.000 истраживача, ван пројеката, заслужили да их тако зову и ‘књиже’ нико не зна). Говорио је о местима које Србија заузима на разним светским листама наводне компетитивности које, ако ичему служе, онда је то да оправдају нерад и још невиђену некомпетентност оних који управљају науком и просветом из дотичног Министарства.

Свашта је било и свашта ће, вероватно, још бити у будућности. Али ови садашњи високи службеници из Министарства просвете и науке, све су надмашили– такве бућоглаве трубадуре без стида и срама, мајка још рађала није.

Поповић је перјаница хаоса у српској науци

Почели су да обмањују глобално. Јер, Поповић рече да се за науку издваја 0.92% БДП, “из свих извора”. Који су то извори, није објаснио. Међутим, у Извештају “Националног савета за научно технолошки развој” (НС) за 2017. годину, који је Влада прихватила 20. 10. 2018. године стоји:

“Удео укупних буџетских средстава за истраживање и развој у БДП у 2017. години износио је 0,40% (извор Саопштење ИР10_133, Републички завод за статистику, 29.6.2018).У Стратегији научног и технолошког развоја Републике Србије за пeриoд oд 2016. дo 2020. гoдинe, пројектован је пораст улагања у науку и истраживања из буџета до нивоа oд 0,6% БДП– a (у склaду сa рaспoлoживим срeдствимa буџeтa Рeпубликe Србиje) као и укупнa улaгaњa из свих извoрa финaнсирaњa која би требало да дoстигну ниво од 1,5% БДП– a.”

У истом Извештају се на 74. страни може прочитати:

“Према подацима добијеним из Министарства просвете и науке буџет за 2017. годину износио је 16.603.242.469 динара (РСД), од тога 16.108.979.815 РСД из буџета РС, а остатак из „Осталих извора“… У 2017. у укупном износу од 12.047.170.514,16 динара финансирано је 776 пројеката, од којих су 394 из области основних истраживања, 273 из области технолошког развоја и 109 пројеката интегралних и интердисциплинарних истраживања (11.958 истраживача).”

Као прво, одавде можемо видети да је финансирање из “Осталих извора” свега 3% од средстава које су се за науку издвајале у буџету за 2017. годину. Још је суровија истина кад погледамо који је то део бруто друштвеног производа (БДП) Србије у 2017. години. БДП је те године процењен на 41,43 милијарде америчких долара. Лако је израчунати да је 2017. године наука Србије финасирана са 0.275% БДП.

Зашто се у Извештају Националног савета, који је по идеји задужен да штити интересе научника, не наводи ова цифра него 0.4% БДП, мени није јасно.

Као друго, не може се прихватити да је финансирање разних околонаучних делатности без икакве везе с научним истраживањима, које према објављеним подацима износи 38% онога што се даје за финансирање 12.000 истраживача, разумно и прихватљиво. Узмемо ли у обзир да је број оних који се овако финасирају непознат, онда само можемо рећи да су се ови из Министарства просвете и науке, а и нека експертска тела које је исто оформило, ‘с ланца откинули’. Ко су тих 4.000 нових истраживача у неком непознатом “укупном броју” истраживача?

О сукобу кланова за новце

б) Интересантан је поглед државног секретара Поповића на популацију којом руководи. Он види “многа зараћена племена” која међу собом ратују (цитирам):

“Социјално хуманистичке науке против других научника, природне науке, основне науке против других, институти против факултета и многи други конфликти међу различитим заједницама. Кад покушате да промените нешто отпор је врло, врло велики и понекад ми се чини да је никаква промена најбоље решење, за све. Наравно то није тачно.”

Наравно да Поповић није искрен кад тврди да “није тачно”, да је никаква промена у хаосу у који нас је увео, њега не задовољава. Он је перјаница тог хаоса и једино што ради је да скупља компромитујуће информације о различитим зараћеним клановима, а сам припада највећем и најмалициознијем машинском клану (о овом клану сам јавно писао и говорио пре доста година).

Прикупљене информације касније користи да машинцима и њима блиским клановима (Земунски физичарски клан је један од таквих) обезбеди лукративне позиције и додатне пројекте од “европских, а наших” пара. И ко зна шта још.

Министарство које је годинама правило кардиналне грешке

За три године, колико води сектор науке и истраживања, Поповић ништа није смислено урадио. Рад на преписивању два “европска” закона, која су донета недавно, којима се стање науке само даље погоршава, могла су завршити стручна лица без његовог учешћа.

Начин на који је конституисан “Научни фонд”, који би требало да располаже свим средствима за будуће научне пројекте, с његовим невероватно некомпетентним и недораслим/лошим руководством, представља бомбу одложеног дејства која ће кад тад експлодирати. Поповић је требало да се бави провером “научне производње” и стањем међу зараћеном “научном братијом”, масовним потписивањем на туђе радове (у чему су предњачили руководиоци пројеката који чак 10 година трају) и свакојаком крађом интелектуалне и државне својине.

в) Никад нисам био у дилеми око управљачких и стручних квалитета Поповића. Међутим, његово последње иступање на Четвртој конференцији о будућем образовању, је превазишло сва моја негативна очекивања од овог “играча с две леве ноге”. Пре коментарисања саме садржине преосталог дела његовог излагања, на енглеском језику одмуцаног, даћу транскрипцију текста онако како је изговорен (ко не верује нека га послуша) [1]:

Невероватне и бесмислене оцене, тезе, предлози

Шта нам овај стручњак рече о “Утицају истраживања и иновација на образовање”? Рече да се у потпуности слаже с тврдњом претходног говорника да “нема развоја примењених ИСТРАЖИВАЧА без основних истраживања”.

Сазнадосмо “да је Петница истраживачки центар који се бави развојем науке и који је важан за културу уопште”. Да су они уложили недавно девет милиона евра у ово приватно предузеће.

И ништа вредно помена у вези с темом панела. После слушања овог излагања скоро сам сигуран да Поповић није ниједан свој рад, који је одштампан на енглеском језику, на коме је потписан или колегијало дописан, с разумевањем прочитао.

С обзиром на то да је конференција на којој је учествовао била “озбиљна” и светска, сигуран сам да је он своје излагање лично, и уз велике напоре, припремао. Не сумњам да је и супругу, професора енглеског језика, консултовао приликом превода својих мисли, неоспорно испиљених уз напрезање целокупне површине коре свог великог мозга. Резултат сам горе представио. Ко не верује нека сам послуша овог коврџавог ужичког лумена и познатог колекционара уметнина.

Поповић  је «геније» који је хтео да одлучује о сарадњи са ЦЕРН-ом

Није лоше да се осврнемо на текст: “Струјно коло Србија– ЦЕРН” (који је одштампан у недељнику Печат 7. децембра 2018. године). У том чланку је државни секретар В. Поповић изјавио: “да они који су директно заинтересовани, а то су у овом случају физичари, не треба да одлучују о томе да ли ћемо и како сарађивати са ЦЕРН-ом, јер су то државна питања. “Формираћемо државну комисију за сарадњу са ЦЕРН-ом јер мислим да то треба подићи на тај ниво. У тој комисији биће само представници ресорног министарства и представници Привредне коморе Србије, и неће бити нико из Института за физику ни из Института у Винчи нити са Физичког факултета… Зато синхронизација целе те активности (мисли се на све аспекте сарадње са ЦЕРН-ом, прим. Ф.Р.В.) мора да буде на нивоу државне комисије, на чијем челу ћу вероватно бити ја!

Део погона у ЦЕРН-у у Швајцарској

Србија је у процедури уласка у пуноправно чланство ЦЕРН-а и зато нисам хтео да реметим ту процедуру неколико месеци пред одлуку скупштине ЦЕРН– а о нашем пријему. Одлучили смо да прво постанемо пуноправни члан па тек онда да формирамо државну комисију.”

Поповић није рекао да је најновија комисија формирана 2016. године.

Скупштина ЦЕРН-а је почетком 2019. године примила Србију у пуноправно чланство. А стара комисија, у којој су главне перјанице пензионери физичар Петар Аџић и већ помињани Шијачки, и дан данас коло води. Ова два пензионера изгледа чувају место Поповићу (за њих држава годинама уплаћује по 10.000 швајцарских франака да би се они дописивали на све радове церновских колаборација којима су формално чланови).

Као и претходни државни секретар Александар Белић, и Поповић вероватно очекује, да га пред избацивање из министарства, награде синекурним местом у државној комисији за сарадњу са ЦЕРН-ом. Нада се, изгледа, месту председника комисије, јер је у прављењу штете заслужнији чак и од Белића.

Колико је научна заједница отишла дођавола, кад јој је овакав управљачки примерак коловођа?

О науци и природи научног рада он очигледно појма нема, а научна заједница све његове експерименте над собом подноси без роптања. Или је можда, та “заједница”, баш таквог заслужила да је води?

Колико ли је тек жалосна држава која оваквог “државника” држи на високом положају који утиче на добробит 12.000 српских истраживача и њихових породица? Што се мене лично тиче, не бих му препустио ни две нацртане овце да за њих одговара, или да о њима брине.

Уместо са предавачем и професорима намеће се ђацима
контакт са новим технологијама
Безвредна излагања и наступи домаћих и страних учесника

Кад се све сабере и одузме, никакав разуман ред и план се не може назрети у наступима домаћих учесника које описах. Слично раштркано, без концепта и идеја, без предлога и закључака, говорила је и већина страних гостију позваних на конференцију.

Неки су чак разумно говорили то што су говорили а да, у ствари, ништа вредно помена у вези с проблемима данашњег образовања нису рекли.

Много више је било пропаганде, празне приче, необавезног ћаскања све до правог трабуњања далеко од теме конференције.

Најчешће помињане речи су биле:дигитално и дигитализација.Што се осталог тиче, сва слова, неке речи, слогани и чак фразе изговорене на београдској конференцији у општем изгледају – звуче правилно, као што су у општем случају правилне све речи о свему добром.

“Њих је могуће читати, узимати у обзир и чак понекад користити, али веома пажљиво, да се не запрљају суседним са њима лажју и лицемерјем”.

Кад се прича о свему добром и декларативно подржава све добро против свега лошег, на општем нивоу се може помислити да они који то изговарају стварно имају најбоље/добре намере.

Али, ко су они, какво нам је искуство у досадашњем општењу са њима (“Чувај се Данајаца и кад ти дарове носе”), ко су њихови међу нама?

Шести, последњи, наставак у недељу, 15. новембра: Вашар таштине и незнања сорошеваца и неолиберала

Аутор: Др Филип Вукајловић, научни саветник Института „Винча“ ( у пензији)

……………..

 Напомене:

[1]“Somebody mention innovation is not possible without basic research. I completely agree with that opinion, and it’s not possible to develop applied, applied researchers without basic, basic science. Also you, you mention way, ways of thinkingit’s, it’s very difficult task for all of us working this job to change this way of thinking. Two minutes ago I mentioned that we adopted new law and research in July this year and the law of science Fund is adopted in december last year. Also science Fund established as an independent implementing agency the similar way in other develоped countries and EU. We use the model of Horizon 2020, (овде је изречена још једна реч коју је било немогуће разумети, прим. Ф.Р.В.) and science Fund started with first call. We, we plan to, to, a, a two calls until the end of this year. One is connect to artificial intelligence to, second is to cooperation our diaspora. Also, we completely change our financing model, when we talk about research. In the past we have talk all project financing and in the, in the future even in the next year we have a combined model of project and institutional financing. I want to, to give you some, some data about our higher education system. We have seventeen accredited universities in Serbia, out of which seven are public. We have about two, two hundred fifty thousand students at all universities and, a,a one hundred and twenty five faculties, a, which are accredited at separate institution. It is very important for us this year Serbia become permanent member of CERN, full member of CERN. It is very important for us, I again say, because we are small country, a, may be you know Serbia is country which, which establish the CERN as ex Yugoslavia, one of the twelve countries, which, which, found the CERN. And why is CERN important for us this membership. Among researchers and, and industrial (овде је опет изречена једна реч коју је било немогуће разумети, прим. Ф.Р.В.) for education exist teaching program, student programs, master class, we organize master class in Serbia and so on and, and many other possibilities for our teachers to learn how to learn their, their students.

I give you maybe two numbers in this short speech, but I want to give some overview our research system our capacity in that manner. Also I want to, to mention competition for best technical innovation existing in Serbia in last fifteen years, but, but, in the first ten years we have only competition for, for researchers and students. In last two years we, we a, a, a emphasis a, a that competition on the level, of level of secondary school teams and we are very satisfy with, with number of number of teams which participate in that competition. Also I want to mention research center Petnica it regionally very known research center. Our ministry support that center in last few years with nine million euros and additionally through regular yearly program we financed Petnica. Petnica deals with development of science, but also scientific culture, scientific literacy, education, and cultural, culture overall.

Important center for connection of education and research is Center for promotion of science. We also supported that institution. When you look all data you can conclude that you, that know its not possible to develop education without research and its not possible to separate research and education. Its not possible to exist good education with, with very high develop research system. Thank you.”

Извор: https://izmedjusnaijave.rs/%d1%81%d0%b5%d0%b4%d0%b8-%d0%b4%d0%b8-%d1%81%d0%b8-%d0%bd%d0%b8-%d0%b7%d0%b0-%d0%b4%d0%b8-%d1%81%d0%b8-%d0%bd%d0%b8%d1%81%d0%b8/

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!