Заборављени бисер српског ђердана
Богата и светла историја Србије минулих векова, Краљевине и Царевине, као земље пре свега Православне, изнедрила је велики број светих личности међу владарима, свештенством, војницима и војсковођама, и међу обичним народом .Историја Срба пуна мученика, испосника, моралних горостаса, научних радника, књижевника и многих других личности из свих области друштвене делатности,уздигли су нас у свету као народ за пример.
На жалост, у том богатству ликова често пута смо као народ показали сиромаштво у познавању, поштовању, и уподобљавању тим истинским великанима који треба да нам буду светионици који на бурном мору нашег историјског и личног битисања.
Једна од таквих занемарених и у нашем народу мање познатих личности је и праунука Светог Краља Стефана Дечанског, Јелена Драгаш Палеологина,,последња византијска царица, у монаштву названа Ипомидија.
Њен отац Константин Драгаш рођен је у браку севастократора Дејана и Теодоре, ћерке Светог Стефана Дечанског. Јелена је постала господарица Ромеја удајом за Манојла ll Палеолога, као једна од ретких царица словенског порекла и једина српског.
Јелена је директни потомак свете српске лозе Немањића, Стефана Првовенчаног, Краља Уроша, Милутина и Стефана Дечанског, и најбољи пример српског,узвишеног, православног васпитања.
Посебно у ова времена, која изобилују изругавањем свакој врлини, треба истаћи њено смирење и благост, доброту, љубав, радост, мир, дуготрпљење, веру, кротост и уздржање. Тим врлинама она је зрачила и због њих међу својим савременицима била цењена више од осталих племениташа тога времена. Управо они је називају „светом госпођом“, „добротом ограђеном душом“, ,најсветијом међу царицама“.
У браку са својим супругом изродила је десеторо деце и као мајка убедљиво испунила заповест о рађању.
Велики заштитник чистоте православне вере, противник унионистичке политике, чак је након смрти свог сина Јована Vlll забранила његово помињање у црквеним молитвама због његове наклоности Унији.
Многобројне су записане похвале,њених савременика по свим животним, породичним, владарским, верским и духовним питањима по којима се не само истицала, већ предњачила и била јединствена и недостижна у свом времену.
Након осамдесет и шест година свог трудољубивог и многотрпељивог живота, од чега двадесет и пет у монаштву проведених након што је надживела два Цара, свог супруга и свог најстаријег сина и пошто је сахранила своје седморо деце, упокојила се царица Јелена (односно монахиња Ипоминија) 1450.године.
У Грчкој канонизована као светитељка, њене мошти се чувају у манастиру светог Патапија на Пелопонезу. У Србији, земљи њених предака, ретко је ко чуо за њу.
Данас, када многобројне бисере наше историје својатају суседни народи чија историјска свест је оптерећена сиромаштвом свештене историје и духа, посебно треба ценити своје богатство и чувати га.
Молитва Светој Ипомији
Узносећи хвалу благородној Царици Ипоминији, праведној, благочестивој голубици, која одлетевши из светске метежи усели се у рајске обитељи непресушне љубави, испосништва и смерности, вичемо ти, раскивај молитвама твојим окове безакоња, о Царице.
Аутор: Горан Јосијевић
