За Србе у Црној Гори судбоносно је важна слобода, а ко бјежи од пописа, тај бјежи и од слободе и од истине!
Друштвено-политички статус српског народа у Црној Гори превасходно зависи од нас самих, од наше снаге, слоге, памети и упорности, јер национална права данас вам нико не даје због хуманости и поштовања, него искључиво због страхопоштовања, констатовао је за БОРБУ књижевник и публициста Желидраг Никчевић.
Међутим, наглашава Никчевић, за Србе у Црној Гори, прије свега, судбоносно је важна слобода, као и слобода свих других црногорских грађана. Додао је да онај ко бјежи од пописа, бјежи и од слободе и од истине које није било у Ђукановићевој Црној Гори од које се срећом удаљавамо све више.
Од нове владе предвођене премијером Милојком Спајићем очекује да уважава елементарну вољу народа, то јест сваки договор парламентарне већине.
Такође, Никчевић се нада да ће се Спајић и Милатовић уздржавати од неутемељених и глупих оптужби на рачун Србије, којој су претходне црногорске власти задале читав низ тешких и болних удараца.
За новог предсједника Скупштине Андрију Мандића, Никчевић тврди да је неодступни заштитник српских националних интереса и човјек договора и толеранције у животу и у политици.
Каква су Ваша очекивања од 44. Владе Црне Горе и да ли по Вашем мишљењу српски народ од исте може очекивати да ће им унаприједити друштвено-политички статус који се стидљиво поправља од 30. августа 2020?
Морам признати да људе из нове Владе слабо познајем (што, наравно, није само по себи лоше – раније су се неки које сам наводно познавао сасвим обрукали) – па су и позитивна очекивања веома начелна. Отрприлике као што смо начелно и притом веома енергично у другом кругу подржали Јакова Милатовића. Премијер Спајић, чини ми се, готово сву пажњу посвећује пословно-финансијском сектору, а ту су у савременом свијету ствари веома ризичне и магловите. Шаљиво речено: волио бих да се испостави како Медојевић ипак није баш све у праву. Волио бих да се прокламована борба против привилегија не претвори у нову борбу за привилегије.
А друштвено-политички статус српског народа у Црној Гори превасходно зависи од нас самих, од наше снаге, слоге, памети и упорности. Национална права данас вам нико не даје због хуманости и поштовања, него искључиво због страхопоштовања. То се најбоље види по трновитом путу који је прешла Нова српска демократија.
Колико избор лидера НСД-а Андрије Мандића може утицати на положај српства у Црној Гори, те да ли он може бити на висини задатка у овим изазовним времена?
По галами која прати Мандићев избор врло добро се може видјети колико је црногорска политичка стварност у неколико претходних деценија била сурово искривљена и подложна
манипулацији. Потпуно нормална, реална, готово протоколарна ствар доживљава се као скандал. Ето, замислите докле је то дошло, и Срби могу да буду на челним позицијама!
Притом, да напоменем, Андрију Мандића дуго познајем и знам да је он човјек договора и толеранције, и у странци и у парламенту, и у животу и у политици.
Као што знам да је неодступни заштитник српских националних интереса, у оном понајбољем, интегралном смислу. Он је у досадашњој каријери врло увјерљиво показао колико је драгоцјен екипни рад, колико нам је – чак и у политици – насушно потребна истинска саборност, без лидерских сујета и надгорњавања.
Може ли након најновијих политичких промјена доћи до додатног отопљавања односа између Србије и Црне Горе и на који начин?
То је свакако једна од важних тема и задатака за нову Владу, у врло компликованим међународним околностима. Мали али важан искорак, по мом мишљењу, било би просто
уздржавање од неутемељених и глупих оптужби на рачун Србије, којој су наше претходне власти, не заборавите, задале читав низ тешких и болних удараца. И опет баш Србију проглашавале кривцем за сваку локалну и глобалну невољу. То је незрело, некоректно и штетно за саму Црну Гору. Надам се да ће и Милатовић и Спајић имати на уму ту тужну
чињеницу.
Након тридесетоавгустовских промјена фигурирали сте као кандидат за амбасадора Црне Горе у Србији. Да ли је то истина? Ако јесте због чега до тога није дошло? Да ли сте заинтересовани за обављање неке дипломатске активности у наредном периоду, уколико би нова власт изразила жељу за Вашим ангажманом?
Да, тачно је, тадашња (поставгустовска) парламентарна већина кандидовала је мене за ту функцију, због чега сам веома поносан. И Влада је тај предлог прослиједила тадашњем предсједнику Ђукановићу, али је он одбио да потпише одговарајући протоколарни указ, и успут са оне ливаде испред Двора промрмљао нешто о мом недостатку љубави према Црној Гори.
Сад ми се чини да би то била веома сумњива привилегија – да ми било какво унапређење потписују Мило Ђукановић и Здравко Кривокапић. Од нове Владе, као што рекох, очекујем да уважава елементарну вољу народа, то јест сваки договор парламентарне већине, па и онај о новој црногорској дипломатији.
Вјерујете ли да ће се попис становништва одржати од 30. новембра до 15. децембра и да ли ће исти бојктовати ДПС и његови партнери? Шта можемо очекивати од резултата истог и да ли они могу проузроковати неке промјене у статусу српског народа, културе, језика…?
Сјетих се, пјесник Ранко Јововић, један од најчеститијих и најхрабријих људи које сам упознао, говорио је да би попис у Ђукановићевој Црној Гори морао да се спроводи искључиво уз – детектор лажи. На тргу, јавно, уз обавезне камере. Зашто? Па зато што се дио наших гордих сународника приликом ранијих изјашњавања очигледно руководио тренутним интересом: да ли се говорење истине исплати или не исплати. То јест: шта ће рећи велики шеф? У којој је сад фази? Отуда и овдашње невјероватне, ненормалне пописне осцилације. Чини ми се да су та времена иза нас, да је слобода добила ријеч, а за Србе у Црној Гори, колико год да нас има, судбоносно је важна управо слобода. И наша, и свих других црногорских грађана. Све остало долази само по себи. Ко бјежи од пописа, тај бјежи и од слободе и од истине.
Извор: Борба.ме
