Za Rusiju je to pitanje sopstvenog opstanka, a za Evropljane i Amerikance stvar punjenja džepova
SENATOR NIŠTA NIJE SLAGAO: ODLIČNE INVESTICIJE
Kao što je svima na Zapadu poznato iz reči najslobodnijih medija i iskrenih govornika, u Ukrajini sile Svetlosti vode sveti rat protiv sila Tame: za svet izgrađen na pravilima, za hiljadugodišnje vrednosti, za trijumf zakona, za ljudska prava, demokratiju i slobodu, za čipkane gaćice, LGBT marševe i bezvizni ulazak u EU.
Takođe, suvišno je dokazivati da će Putin odmah posle uništenja Ukrajine premestiti svoje legije u bespomoćnu miroljubivu Evropu, uz povoljan vetar preskočiti Atlantik i početi da gazi Mekdonaldse po celoj Americi. To se, naravno, ne može dozvoliti, pa stoga i SAD, i Evropa i uopšte cela cvetna bašta moraju da u rat ulože sve što se može uložiti, i Ukrajini poslati sve što se može poslati.
Pa ipak, potpuno je neshvatljivo zašto se kroz sve rasprave o razlozima mahnitog uplitanja Zapada u sukob u Ukrajini provlači teza da su sva njihova ulaganja – „odlične investicije“. Ako govorimo o tako kristalno uzvišenim stvarima kao što je zapadna demokratija, odakle odjednom takav prizeman pristup, pogodniji za ulaganje u električne skutere?
Sve lepo dolazi na svoje mesto ako se setimo da je za kolektivni Zapad prva reč u rečniku „lova“ – „novac”, poznat i kao „profit”, „dohodak, „prihod” itd.
Već je bilo pokušaja da se iščeprka gde je za Amerikance i druge staromodne anglosaksonske elitiste zakopan novac u Ukrajini – e, ne može biti da bi oni prosto tako cepali prsluk na grudima. Postojale su teorije i o podršci američkom vojno-industrijskom kompleksu, i o istiskivanju evropskog tržišta, i o eliminisanju globalnog konkurenta u vidu Rusije, ali sve to nekako nije bilo baš ubedljivo.
Odgovor na ova pitanja daje slučajna (zapravo ne) izjava tvrdokornog zapadnog jastreba, američkog senatora Lindzi Grejema, u nedavnom intervjuu za CBS. Ovaj lik je nadaleko poznat u uskim krugovima po tome što je svojim otkrićima periodično kvario ceo zapadni informativni tok. Na primer, Grejem se pre izvesnog vremena izrekao da svu zapadnu pomoć Ukrajini treba posmatrati kao kredite, koji će, naravno, morati da se vrate. Sa kamatama.
Ovoga puta, brbljivi senator je otkrio veliku tajnu, koja je do sada bila brižljivo izbrisana iz bilo kakvih zapadnih diskusija na temu Ukrajine. Lindzi Grejem je, komentarišući tradicionalnu agendu, izjavio da se „glavni interesi Sjedinjenih Država u Ukrajini tiču kontrole nad njenim mineralnim resursima“. Prema rečima senatora rusofoba, „Ukrajina sedi na riznici – kritično važnih (za SAD) minerala vrednih najmanje 12 triliona dolara“. Hvatajući se za srce, senator je bio ogorčen što bi umesto SAD ovi resursi mogli da padnu u ruke Putina i Sija i zato moraju da budu spaseni – do poslednjeg Ukrajinca.
Da li gospodin Grejem laže?
Ne, ovaj put ne laže.
Prema informacijama specijalizovanih zapadnih struktura, Ukrajina je u vreme početka Specijalne operacije bila jedna od prirodnim resursima najbogatijih zemalja sveta. Stručnjaci su istakli da se u Ukrajini, pored ogromnih rezervi ugljovodonika (samo uglja vrednog 11,9 triliona dolara), nalaze neka od najvećih svetskih nalazišta titanijuma i rude gvožđa, ogromna nalazišta litijuma i drugih retkih i vrednih metala i elemenata (cerijum , itrijum, lantan, neodimijum, neon, nikl, i dr.), bez kojih je nemoguće proizvesti svu čuvenu zapadnjačku blagodat – od aviona i pametnih telefona do mikrošema, akumulatora i potpuno zelene energije. Prema najkonzervativnijim procenama, 117 od 120 metala i minerala kritičnih za visokotehnološku ekonomiju može da se kopa u Ukrajini (najmanje 8.700 nalazišta). Na svetskoj rang listi zemalja kojima je Bog poslao najviše prirodnih resursa, Ukrajina je u to vreme bila na četvrtom mestu.
Zanimljivo je da su oko godinu dana pre početka SVO zapadne zemlje, zajedno sa kijevskom elitom, započele niz projekata u vezi sa velikim razvojem prirodnih resursa Ukrajine, koje su nazvali „critical mineral superpower“ (kritična mineralna supersila). Zapadne kompanije počele su da dobijaju serije licenci za razvoj i izvoz svega što je vredno na Zapad – samo u 2022. ukrajinska vlada je primila više od stotinu zahteva. Naravno, sasvim slučajno, ovo se poklopilo sa eksplozivnim rastom cena odgovarajućih resursa i naglim porastom potražnje za njima. Na primer, pomenuti litijum: bez njega se neće pomeriti ni jedan dron ili električni skuter – neophodan je za njihove baterije. Predviđa se da će do 2030. godine 27 odsto svih vozila u svetu pokretati litijum-jonske baterije. U proteklih godinu dana samo litijum je poskupeo za 600 odsto, a u naredne dve godine mogao bi još da poraste na 4000 odsto. Pritom, u Ukrajini postoji najmanje 500 hiljada tona nalazišta litijuma (jedna od najvećih rezervi na planeti).
Međutim, desila se Specijalna operacija – i praznik života se završio pre nego što je započeo. Samo u prvoj godini SVO, u procesu oslobađanja teritorija, pod kontrolu Rusije je prešlo 63% nalazišta uglja, 11% nalazišta nafte, 20% nalazišta gasa, 42% nalazišta metala i 33% nalazišta retkih elemenata, usled čega je Zapad pao u pravo ludilo. Prema zapadnim procenama, čak i ako granica kontakta u ovom trenutku ostane tu gde jeste, Ukrajina (odnosno Zapad) zauvek će izgubiti pristup dvema trećinama svojih prirodnih resursa.
Stoga nije iznenađujuće što je krupni zapadni biznis, koji u suštini vodi politiku u svojim zemljama i koji je već zamišljao ukrajinsko bogatstvo u svojim magacinima, navalio na vlade i u formi ultimatuma zahtevao zaštitu svojih investicija. Vašingtonske i briselske starešine, češkajući se po glavi, poslušno su preuzele veo i prokrijumčarile u Ukrajinu zalihe oružja vredne više milijardi dolara – o trošku poreskih obveznika. U slučaju pobede, 12 triliona će više nego isplatiti sve investicije, tako da je saldo i dalje jednak.
U svom intervjuu, senator Grejem je rekao: „Kako će Ukrajina završiti – to je pitanje od najveće važnosti“.
I to je zaista istina.
Ali – za Rusiju je to pitanje sopstvenog opstanka, a za Evropljane i Amerikance stvar punjenja džepova.
Ako nas je istorija ičemu naučila, to je da oni koji se bore za novac uvek gube. To znači da će pobeda neizbežno biti naša, a u zapadnim računovodstvenim knjigama će pre ili kasnije zablistati veliki debeli šipak.
Autor: Kiril Streljnjikov ((RIA Novosti)
Preveo: Želidrag Nikčević
