Вучићев раскид са Русијом и одрицање од Косова и Метохије

ФИНАЛЕ ВУЧИЋЕВЕ АНТИСРПСКЕ ПОЛИТИКЕ – ОДРИЦАЊЕ ОД КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, ЕВРОПСКА УНИЈА БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ, СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО СА СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА И СТРАТЕШКИ РАСКИД СА РУСИЈОМ
„…поступање (Русије) у Украјини се не може оправдати…Србија и ја осуђујемо кршење међународног права и рат у Украјини…Београд се слаже са ЕУ о природи сукоба у Украјини, али с обзиром на интерну ситуацију у Србији, није лако да се она тако јасно позиционира…Ми још нисмо део ЕУ, нажалост…Ми смо јасно на нашем путу у ЕУ и то јесте и остаје наш стратешки циљ…у Србији Немачку више воле од ЕУ…“ (Александар Вучић, интервју њемачком листу„Ханделсблат“, Србин инфо, 4.мај 2022.)
„Али да знате да без Немаца не можемо даље и готово да не можемо да преживимо…Немамо никаквих илузија да без Немачке не можемо.“ (А. Вучић, Србин инфо, 5.мај 2022.)
„Задржаћемо ту политику (неувођења санкција Русији до тренутка док штета не буде већа од користи, када будемо морали да прихватимо другу реалност…“ (А. Вучић, Borba portal, 8.октобар 2022.)
„Нећу бежати од тога да вам саопштим да смо променили одлуку ако видимо да просто не можемо даље и више… (А. Вучић, Србин инфо, 8.октобар 2022.)
„Морамо да видимо докле ћемо моћи да трпимо штету која нам се наноси, јер не следимо политику ЕУ према Русији. Кад штета буде већа од користи мораћемо нашу политику да коригујемо ако хоћемо да се боримо за наше интересе.“ (А. Вучић, Србин инфо, 10.октобар 2022.)
„Са NATO-ом морамо да сарађујемо, јер сте ви, Руси, напустили Косово…“ (А. Вучић, ТВ Прва, 31.децембар 2022.)
„…За нас је Крим Украјина, Донбас је Украјина…“ (А. Вучић, интервјуу за сорошоидни амерички „Блумберг“, 18.јануар 2023.)
„…Нама није проблем да поменемо формулацију из УН ко је погазио међународно право, ко је извршио инвазију (читај: Русија на Украјину). То је јасно и спремни смо да кажемо, а Србија (?!) је са тим сагласна…Да ли је Русија прекршила међународно право нападом на Украјину – очигледно је. Када је реч о увођењу санкција и оптужбама ко је ad hominem (лично, у руском руководству) починио злочине, у томе нећу да учествујем. Док не видим да је земља (Србија) у ужасно тешкој ситуацији…“ (А. Вучић, у Атини, непосредно прије сусрета са Володимиром Зеленским; ИН4С, 21.август 2023.)
„Изразио сам наду ( у телефонском разговору са Владимиром Путином)…да Србија неће уводити санкције Руској Федерацији.“ (А. Вучић, ИН4С, 20. октобар 2024.)
„Србија (је) разумела да мора да се помери (од Русије) и…видимо напредак да Србија ради оно што би требало да ради…“ (Кристофер Хил, амерички амбасадор у Србији; Искра портал, 14.октобар 2022.)
Министарство финансија САД увело је, 10. јануара 2025.године, санкције руској компанији „Гаспромњефт“, која са својом матичном фирмом „Гаспром“ (којој нијесу уведене санкције?!) има већински удио у Нафтној индустрији Србије (НИС). Циљ ових санкција је да се елиминише руско власништво у наведеној српској компанији, као дио стратешког плана западне сатанистичке „дубоке државе“ да се Русија потпуно „истисне“ са балканског полуострва.
Подсјетимо се да „Гаспромњефт“ и „Гаспром“, у Србији нијесу улагали знатна средства само у послове везане за природни гас и нафту, већ у и области спорта и културе. Такође, уз Српску православну цркву и Владу Србије, и „Гаспромњефт“ је финансирао израду и постављање величанственог мозаика са ликом Исуса Христа у храму Светог Саве на Врачару. Површина мозаика износи више од 15.000 метара квадратних.
Дана 17. јануара 2019.године, Владимир Путин и Вучић су, симболично, у мозаик поставили коцкице у боји државних застава, као израз вјечног пријатељства Србије и Русије, односно српског и руског народа.
Према дневном листу „Политика“, од 16. септембра 2022.године, Александар Дибаљ, замјеник генералног директора „Гаспромњефт“-а за комуникације, казао је:
„Више од 12 година…реализујемо пројекте из области културе и очувања историјског наслеђа. Израда мозаика за куполу храма Светог Саве била је наше најважније достигнуће у овом периоду. Поносни смо што смо учествовали у изградњи главног храма Србије, који је постао симбол духовног јединства наших народа.“
Слажем се са мишљењима да је увођење санкција „Гаспромњефт“- у дио стратешког плана западне „дубоке државе ( а то значи и Доналда Трампа) да САД обезбиједе потпуну контролу снабдијевања Европе нафтом и гасом и потпуно истисну Русију из допремања енергената Европи. С друге стране, оне су Вучићу „добродошли повод“ за раскид са Русијом и његово потпуно престројавање на (по Србију и српски народ погубни) западни англо- еуро-натовски „пут без алтернативе“. Зато се и мени чине реалним процјене да су и сам Вучић и његови политички кловнови молили америчке чиновнике нижег ранга да их ослободе „руског терета“.
Иако је Александар Вучић казао да „нам не пада на памет да нешто отимамо“, реална је процјена да ће, ако руске власти не пристану на продају својих акција (све друго би било државно и економски неодговорно), Влада национализовати НИС. Након тога, слиједила би продаја (читај: поклањање) компаније америчким инвеститорима. То би представљало стратешки међудржавни раскид са Русијом са погубним последицама, не само по енергетску сигурност Србије, него, прије свега, за остајање Косова и Метохије у њеном саставу.
Зашто су ове процјене реалне?
И цитати на почетку овог текста доказују да код Вучића никад није постојала, нити постоји дилема да ли треба увести санкције Русији, већ само како да се то учини, а да се не угрози његов опстанак на власти.
Вучић је саопштио да план власничке трансформације НИС-а треба да буде одобрен од власти САД – ОFACA (Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија), у року од 45 дана и, тим поводом, казао:
„Иако ћемо да журимо, нећемо да хитамо са доношењем погрешних одлука (?!)…Заштитићемо интересе Србије по сваку цену…Србија ће ове 2025.године бити најбрже растућа економија у Европи.“?!
Србија и САД су, 18.септембра 2024.године, потписале споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике, чији садржај је, још увијек, тајна. Упућени процјењују да је ријеч о својеврсном оквирном документу који, између осталог, стратешки обавезује Србију да купује амерички LNG (течни природни гас) и одустане од много јефтинијег руског гаса.
И изјаву руског министра спољних послова Сергеја Лаврова тумачимо као чврст негативан став руских власти, јер се јасно успротивио национализацији НИС-а. Казао је и да Вучић дуги низ година говори како неће одустати од европског пута и дуги низ година слуша како ће Србију примити у ЕУ, али под условом да призна Косово, то јест „приморавају их (Вучића и његову власт) да се понижавају“.
Нереалне су наде да ће новоизабрани предсједник Доналд Трамп укинути одлуку о санкцијама које погађају и НИС. Јер, суштина његове политике је одржање стратешке доминације над Русијом (и Кином). А у тачки 8 Трамповог Вашингтонског споразума – „Економска нормализација“, од 5.септембра 2020.године, пише:
„Обје стране (Србија и лажна држава Republika e Kosovës) ће диверсификовати своје снабдијевање енергијом“.
Вучићеву непоколебљивост на западном путу без алтернативе, те за одрицање од свете српске земље Косова и Метохије и његову јасну намјеру изазивања међудржавног раскида Србије и Русије потврђује и Самит ЕУ – Западни Балкан, који је одржан 18.децембра 2024.године (са Вјосом Османи, предсједницом лажне друге албанске државе на Балкану, као равноправним и пуноправним учесником и потписником)
Његов криминални режим, прихватањем и ове Декларације, помаже да Republika e Kosovës несметано функционише у пуном државном капацитету, иако терор над Србима на КиМ не престаје, а српске институције се затварају и њихови службеници избацују из својих службених просторија.
И овим политичким актом се „Западни“ Балкан, са независном Republika e Kosovës, заокружује у политичку, економску, одбрамбено – безбједносну, и медијско – пропагандну колонију Европске уније (а тиме и САД и NATO пакта),а Русија се, без зазора, третира као највећи непријатељ. У таквој колонији двије албанске државе би се убрзо ујединиле (што би била озбиљна агресивна пријетња по Црну Гору и Србију), а Република Српска би била укинута.
У Декларацији је, у контексту „агресорског рата Русије против Украјине“, наглашено да је „важније него икад“ „стратешко партнерство између Европске уније и Западног Балкана“.
Такође, предвиђено је да „ЕУ ће наставити да подржава партнере Западног Балкана и сузбијању хибридних и сајбер пријетњи, посебно иностраног манипулисања информацијама и уплитања, као што су руски дискурси и дезинформације о агресорском рату Русије против Украјине.“
Наредбодавним тоном, наведено је и да „Морају се спровести споразуми постигнути у оквиру дијалога Београда и Приштине који се води уз посредовање ЕУ, посебно Споразум о путу ка нормализацији и његов Анекс (Споразум о путу нормализације између Косова и Србије (Други бриселски споразум), од 27.фебруара 2023.године и „Анекс Споразума о путу нормализације односа између косова и Србије и Мапа пута“ (Охридски споразум), од 2.марта исте године, који су, као обавезујући и непромјенљиви, постали дио поглавља 35 Преговарачког оквира о приступању Србије ЕУ)“. Тим споразумима Србија се, уз сагласност Вучића и његовог режима, потпуно раздржављује на КиМ и успоставља се независност друге албанске државе на Балкану?!
„Партнери Западног Балкана требали би искористити механизам ЕУ за заједничку куповину гаса и (америчког) ЛНГ (течног природног гаса) како би смањили своју зависност од руског гаса (читај. и нафте)“.
Немогуће је не уочити подударност овог дијела Декларације са санкцијама САД „Гаспромњефту“ и НИС-у!
Антируски карактер Декларације огледа се и у следећем ставу:
„Партнери Западног Балкана који то још нијесу учинили требали би остварити брз и трајан напредак ка потпуном усклађивању са ЗСБП- ом (заједничком спољном и безбједносном политиком) ЕУ и њеним спровођењем, укључујући и рестриктивне мјере (санкције Русији) и њихово извршавање.“
Како би обезбиједио легитимитет за опстанак на власти и послије међудржавног раскида односа између Србије и Русије, а и поводом, упорних и принципијелних, студентских протеста и реалне опште грађанске непослушности, Вучић жури са расписивањем савјетодавног референдума на коме би се грађани изјаснили да ли се слажу са покретањем поступка за престанак његовог предсједничког мандата разрешењем. Он је и јавно наредио расписивање и одржавање таквог референдума ријечима: „Биће га, овако или онако ће га бити“?!
Како су пренијели медији, чланови посланичке групе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ су Народној скупштини Србије поднијели документ којим су, на основу члана 14 Закона о референдуму и народној инцијативи, подржали захтјев опозиционих посланика за расписивање републичког савјетодавног референдума ради изјашњавања грађана о следећем питању: „Да ли сте за покретање поступка за разрешење председника Републике“, са понуђеним одговорима „за“ и „против“. А, како су саопштили представници опозиције, захтјев њихових посланика није нити ће бити поднијет?!
И предсједница Народне скупштине Ана Брнабић је оснажила фарсу око референдума, јер је изјавила:
„Изволите потписе којима ће се подржати иницијатива опозиције, претпостављам која ће доћи после истраживања које су наручили они или неко други.“ ?!
Расписивање и спровођење референдима било би неуставно и незаконито. Зашто?
Устав Републике Србије, у својим члановима 116 и 118, нормира да мандат предсједника Републике престаје и разрешењем, те да предсједника Републике разрешава Народна Скупштина, али тек након доношења одлуке Уставног суда „о постојању повреде Устава“.
Уставни текст не прописује референдумско учешће грађана у поступку разрешења предсједника Републике.
Према члану 12 Закона о референдуму и народној иницијативи, мишљење грађана на савјетодавном референдуму „није правно обавезујуће“.
А, према његовом члану 14, скупштина доноси одлуку о расписивању и савјетодавног референдима о „питању из надлежности скупштине“:
„Грађани се претходно изјашњавају о питању које треба да се уреди актом скупштине или се изјашњавају о потврђивању усвојеног акта у скупштини, а прије његовог проглашења.“
Члан 17 Закона прописује је да скупштина може расписати савјетодавни референдум и о питању од ширег значаја из своје надлежности ради прибављања мишљења о одлуци која треба да буде донијета у вези са тим питањем.
Логично произилази да ни наведеним Законом није прописан савјетодавни референдум на коме би се грађани изјашњавали о (не)оправданости покретања поступка разрешења предсједника Републике.
Спровођење референдума било би и незаконито и неоправдано расипање оскудних буџетских средстава, која су планирана за другачије намјенско трошење. Поред тога, кршењем закона, злоупотребом надлежности органа заробљене државе, приватизацијом средстава јавне потрошње и медијским монополом, Вучићев режим би креирао пожељни референдумски резултат.
Несхватљиво је и неприхватљиво Вучићево непоколебљиво опредјељење за ЕУ која се налази у фази распада и када се глобалне геополитичке околности мијењају у корист Русије. Србија може постати чланица ЕУ само ако њене власти пристану на државну и националну дезинтеграцију. Приступање Србије ЕУ и англо-натоизму подразумијева и одрицање од православља, а тиме и од традиционалних моралних и породичних вриједности.
Али, Вучић је марионета западне „дубоке државе“ који је инсталиран на власт са задатком да се Србија одрекне Косова и Метохије (што би био само почетак даљег распада Србије) и да престане да подржава Републику Српску.
Још једном понављам, једини спас за Србију и српски народ, те за останак Косова и Метохије у саставу Србије и за опстанак Републике Српске је политички, економски и војни савез са Русијом (наравно уз претходну смјену Вучића са власти).
Зато, буде наду студентски протести, али они, сами по себи, не могу довести да пада Вучићевог криминалног режима који је и економски опустошио Србију. Неопходна је општа грађанска непослушност која би створила критичну масу за промјену власти.
Позитивна вијест је и да је крајeм прошле године, регистровано удружење „Српски глас“. Његови оснивачи су освједочене патриоте и истакнути јавни интелектуалци, који су оштри и принципијелни критичари Вучићеве власти. Најављено је да ће се дружење програмски залагати за очување КиМ у саставу Србије, за националне, културне и просветне вриједности, те за заштиту људских права, Устава и слободу мишљења.
Подсјетимо се да је и Борислав Пекић казао: „Нација и демократија да, нација или демократија не“.
Било би национално и државно корисно да „Српски глас“ постане политички стуб окупљања и других патриотских странака, организација, удружења и истакнутих појединаца како би се створио значајан парламентарни фактор, који би, искључиво демократски средствима, био брана да и након Вучићевог пада Србија не остане на самоубиственом неолибералном англо – евро – атлантском курсу.
Неопходан је и договор цјелокупне опозиције о формирању прелазне поствучићевске владе, чији би задатак био да створи законске претпоставке за демократску транзицију друштва.
Вучић, као премијер и предсједник Републике Србије, због своје антинационалне и антидржавне активности (и не само он), испуњава све услове да буде осуђен за кривична дјела која суштински представљају велеиздају!
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Русију!
Аутор: Милан Гајовић, Подгорица
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!