Мишљења

Вучић тајно увео Србију у НАТО: Ево ко је прави врховни командант Војске

Можда јавност у Србији не зна, али је ред у околностима распада режима Александра Вучића, да и то да сазна: изабрани делови Војске Србије већ дуже времена налазе се у борбеној групи Европске уније (војни „сателит“ НАТО пакта) под именом „Хелброк“, заједно са Грчком, Бугарском, Кипром, Румунијом и Украјином. Да, и Украјином! Човек који то никада неће јавно изговорити, Александар Вучић, директно је одговоран за ово „прикривено придруживање“. Он има своје англоамеричке команданте, који дискретно диригују Министарством одбране Србије и Војском Србије, а њега лично сматрају кловном коме је допуштено да повремено глуми Наполеона на Пасуљанским ливадама. Вучић нема никакав утицај ни на оно мало десетковане Војске Србије. Уместо њега, амерички и други западни војни аташеи у Београду, командују са „изабраним“ јединицама ВС.

Устав Републике Србије „препознаје“ Председника Републике као надређеног Војсци Србије. Њему је подређен Министар одбране и Начелник Генералштаба Војске Србије. Да ли је то у пракси и заиста тако?

У сред лета, прошле 2022. године, 28. августа, „на црвено слово“ у православном календару, сумасишавши диктатор Александар Вучић, „поделио“ је са читавом јавношћу још једну у бесконачном низу његових лажи.

Наиме, одлазећи самодржац изјавио је том приликом да је, наводно, постојао захтев страних војних аташеа да обиђу српске касарне у Рашки и Новом Пазару, који је он (такође наводно) одбио. И, та изјава је одмах, у свим информативним емисијама његових телевизија, добила статус „ударне вести“ која је гласила овако: „Као врховни командант одбио сам захтев страних војних аташеа да обиђу српске касарне у Рашки и Новом Пазару. Тамо могу да уђу само представници надлежних органа Републике Србије, уз одобрење врховног команданта. Нисам био вољан то да дозволим. Можда када будемо организовали неки слет, али сада то није њихов посао да гледају шта имамо“.

Ова трагикомична прича, има своју знатно озбиљнију позадину. Одабрани „тим“ Војске Србије већ годинама се бави „услужним делатностима“, играјући улогу коју им је доделила команда америчких трупа на Балкану, те НАТО пакт као неприкосновена чињеница, која је у Србији и читавом региону, видљива и активна у војно обавештајним пословима.

То подразумева да ове удружене војне силе диригују војно-политичким инструментима окупираних земаља-колонија, као што је Србија. Сходно томе, такозвани „Генералштаб ВС“, представља сервис тој алијанси и америчким „војним саветницима“.

Да је то тако и никако друкчије, показао је (само пар месеци након Вучићевог „демонстративног“ одбијања да пусти стране војне представнике у две касарне (Рашка и Нови Пазар) и војни аташе америчке амбасаде у Србији, пуковник Кори Шеј, тврдњом да САД „остају посвећене изградњи војног партнерства са Србијом“ и „наставком редовних заједничких вежби“!

Након што је Александар Вучић 2022. године лично потписао увођење „мораторијума“ на сваки контакт са војним властима Руске Федерације, те на вежбе са војском ове велесиле, поменути војни аташе Сједињених Америчких Држава у Србији, пуковник Кори Шеј, „појаснио је“ Вучићев мотив рекавши да „у потпуности разуме мораторијум на вежбе са Руском Федерацијом у светлу њихове агресије у Украјини“ и најавио том пиликом да ће Србија ускоро наставити вежбе са својом западним партнерима.

Почетком ове 2023. године (фебруар), влада САД најавила је да ће помоћи Србији (Вучићевом режиму) да повећа набавку војне опреме са Запада, посебно опреме за ваздухопловни и ПВО систем. Опет се огласио амерички војни аташе „вестима“ да ће доћи до проширења војне сарадње САД и Србије, увозом наоружања и војне опрема са Запада.

Ако је неко у Србији и помислио да је „Милосрдни Анђео“ заспао или отишао у ружну прошлост, грдно се преварио. Данас делује другим средствима и гура Србију у самоубилачки војни савез потчињен америчком империјализму. У том смислу и пуковник Шеј са позиције америчког војног аташеа, позива власти у Србији „да издвоје новац“ и купе војну опрему и наоружање са Запада, па између осталог у директним контактима са Вучићем, генералом Мојсиловићем и њему потчињенима, каже и нешто овако: „То би захтевало да Србија издвоји додатна улагања за америчку и европску опрему, а ми сматрамо да је то у складу са европским аспирацијама Србије“.

Америчка војна дипломатија није нимало дипломатска кад је у питању Србија, па је војно-обавештајна група америчких официра на челу са поменутим аташеом, већ упутила „директиву“ о неизбежној обавези куповине оружја и опреме „са Запада“. Пале су и прве дрске претње да од тога неће бити ништа, уколико се Вучићева Србија „не ослободи“ руске и кинеске опреме, у потпуности! А, у питању су стотине милиона евра којим је све то плаћено.

Прецизније, тај захтев, та претња или „директива“, свеједно, у описаној форми изгледа овако: „Ослањање Србије на руску и кинеску опрему, нарочито у областима ваздухопловства и ПВО, ограничава наше могућности сарадње, јер имате ситуацију да наша опрема не одговара кинеској и руској. САД су најактивнији партнер Војске Србије и по броју и по квалитету активности, мада се о томе у јавности не зна много.

Премда наша сарадња није увек гламурозна, она обезбеђује опипљиву добробит и промовише наше заједничке безбедносне и одбрамбене циљеве“.

Анализом онога што би Србија требала да плати само за почетак комплетне промене наоружања и опреме, пре него што стане у ред земаља које су оружјем и на сваки други начин окренуте против Русије, износи око 30 милиона долара,укључујући и подршку Србији да шаље на обуку чланове Војске Србије у иностранство (САД). Тај новац Вучићев режим може да узме само из државног буџета. А, штета од насилног уништења купљене руско кинеске опреме и наоружања, биће барем десет пута већа!

Чак петнаест земаља НАТО пакта које у Србији (Београд) имају своје војне дипломатије, директно је (у обавештајном смислу) подређено америчкој војној сили и њеној европској команди у Немачкој (пре свега, оперативцима из највеће европске УС базе Рамштајн).

Александар Вучић никада не помиње ноторну чињеницу да је потписани акт са НАТО пактом (Партнерство за мир), институционални облик сарадње Србије са НАТО, индиректно и са војском САД, што значи да његов режим и он лично, успостављају „заједничке стандарде и праксу“, како пише у једном од службених извештаја горе поменутог војног аташеа САД.

Један, тако рећи безазлени догађај, отворио је низ питања након којих би у нормалним околностима надлежни војни тужилац, ухапсио Александра Вучића због скоро свакодневних одавања државних, а пре свега војних тајни.

Наиме, овај суманути човек на позицији „неприкосновеног“ у Србији, случајно или можда намерно, недавно је лично протурио интерни (тајни) документ у коме пише да је на основу члана 24 став 4 Закона о председнику Републике и Закона о Војсци Србије председник Србије Александар Вучић донео одлуку о „организационој доградњи специјалних снага Војске Србије“.

Узгред, не треба изгубити из вида чињеницу да у Србији не постоји звање „врховни командатнт“, али га Вучић себи радо приписује (тако и овом приликом), преко плаћених „обожавалаца“, партијских билтена и корумпираних медија.

На самом почетку поменутог докуменат јасно пише „Примерак бр:…“, што јасно упућује на његову тајност.

Како о томе Начелник Генералштаба ВС Милан Мојсиловић ништа није знао (тако су једном „дискретном“ лицу тврдили његови помоћници!), постало је јасно да је Вучић лично „обавестио јавност“ да треба извршити „организацону доградњу мирнодопске и ратне организације специјалних снага Војске Србије до пројектованог бројног стања, а у другој да ће за извршење одлуке Министарство одбране и начелник Генералштаба донети потребна акта, те да ће

Извештај о извршењу задатака из ове Одлуке бити достављен војном кабинету председника Републике до 31. децембра 2024. године“.

Извори овог магазина, располагали су датом информацијом „у реалном времену“, па је та „доградња ВС“ и неких специјалних јединица, дошла и до читалаца у једном од ранијих бројева МТ.

Познато је да оваква акта имају највиши степен дискреције, али, показало се, а сведоци то потврдили, да су све највеће војно-обевештајне „станице“ дипломатских служби у Београду, истог дана располагале њоме.

Према сведочењу једног недавно пензионисаног високог официра ВС, све информације од највеће важности за систем одбране Србије, већ дужи низ година, завршавају у рукама страних војних аташеа, војно обавештајних „резидената“, па чак и других страних служби, које са војском немају много везе, те да то траје „од 2016. године, а вероватно и раније“, тачније, од кад се А. Вучић „ослободио“ свих институција како би своју велеиздајничку службу што ефикасније вршио.

Аутор: Н.Влаховић

Извор: Србин.инфо – Магазин Таблоид

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!