Вучић против Порфирија
Пратећи српску медију ових дана постављам себи питање да ли у овој нашој напаћеној земљи више афера ствара држава или црква. Конкуренција за бољег је овде врло оштра, а такмичење свакако неизвесно.
На једној страни у плавом углу имамо визионара председника Александра са својом екипом обожавалаца. Афере овог тима почињу у даљој прошлости и никада не престају. Најсвежије у памћењу су нам: лична карта Андреја, Јовањица, Херцеговачка улица, Крушик, а многе полако падају због бројности истих у заборав. Уз ово природно иду и оне аферице које брзо прођу, као енормно богатство високох службеника полиције, судија, општинских функционера …
На другој страни у црвеном углу је Првослав Перић познатији као патријарх Порфирије и његови поданици и следбеници. Само у протеклих пар недеља његов епископ из Минхена је популаризовао индијску медитацију, један из Републике српске је поредио Вучића са Христом, владика падобранац је служио са сектом, а сам патријарх је изабрао да у посети Њујорку уместо у црквеном стану буде у најсупљем хотелу. Понављам све ово наведено само у последњих десетак дана.
Да се поштује устав Републике Србије и председник и његови многобројни сарадници би већ дане проводили у казнено поправним институцијама, а да се на другој страни поштују канони из Православља били би излучени и патријарх и многи који мантије носе. Али нису.
Како то једном у филму рече Драган: “Није крив Слоба, криви смо ми јер смо говна”, нису ни поменута два лика најкривља него полтронско поданичко опредељени пук, што написа владика Раде “Добре душе кад му ребра пучу”.
Мени се и једни и други и ситуација у којој јесмо јасно, лепо и симболично виде у сцени под куполом храма Светог Саве на Врачару кад расположени председник маше навијачима који у храму вичу: “Браво председниче!” баш у моменту када овај треба да насмејан упали свећу за покој душе мученику Оливеру, а кад заврши могао је у истом храму да у продавници купи супрузи или некој сарадници на распродаји модерну женску торбу са мотивима мозајка из храма.
Ово у храму се десило зато што они који су дошли у православну богомољу не верују да је Бог онај који је одсликан високом изнад у куполи него онај у коцкастим наочарима који им весело отпоздравља.
Аутор: Предраг Вучинић
