Vučić protiv Porfirija
Prateći srpsku mediju ovih dana postavljam sebi pitanje da li u ovoj našoj napaćenoj zemlji više afera stvara država ili crkva. Konkurencija za boljeg je ovde vrlo oštra, a takmičenje svakako neizvesno.
Na jednoj strani u plavom uglu imamo vizionara predsednika Aleksandra sa svojom ekipom obožavalaca. Afere ovog tima počinju u daljoj prošlosti i nikada ne prestaju. Najsvežije u pamćenju su nam: lična karta Andreja, Jovanjica, Hercegovačka ulica, Krušik, a mnoge polako padaju zbog brojnosti istih u zaborav. Uz ovo prirodno idu i one aferice koje brzo prođu, kao enormno bogatstvo visokoh službenika policije, sudija, opštinskih funkcionera …
Na drugoj strani u crvenom uglu je Prvoslav Perić poznatiji kao patrijarh Porfirije i njegovi podanici i sledbenici. Samo u proteklih par nedelja njegov episkop iz Minhena je popularizovao indijsku meditaciju, jedan iz Republike srpske je poredio Vučića sa Hristom, vladika padobranac je služio sa sektom, a sam patrijarh je izabrao da u poseti Njujorku umesto u crkvenom stanu bude u najsupljem hotelu. Ponavljam sve ovo navedeno samo u poslednjih desetak dana.
Da se poštuje ustav Republike Srbije i predsednik i njegovi mnogobrojni saradnici bi već dane provodili u kazneno popravnim institucijama, a da se na drugoj strani poštuju kanoni iz Pravoslavlja bili bi izlučeni i patrijarh i mnogi koji mantije nose. Ali nisu.
Kako to jednom u filmu reče Dragan: “Nije kriv Sloba, krivi smo mi jer smo govna”, nisu ni pomenuta dva lika najkrivlja nego poltronsko podaničko opredeljeni puk, što napisa vladika Rade “Dobre duše kad mu rebra puču”.
Meni se i jedni i drugi i situacija u kojoj jesmo jasno, lepo i simbolično vide u sceni pod kupolom hrama Svetog Save na Vračaru kad raspoloženi predsednik maše navijačima koji u hramu viču: “Bravo predsedniče!” baš u momentu kada ovaj treba da nasmejan upali sveću za pokoj duše mučeniku Oliveru, a kad završi mogao je u istom hramu da u prodavnici kupi supruzi ili nekoj saradnici na rasprodaji modernu žensku torbu sa motivima mozajka iz hrama.
Ovo u hramu se desilo zato što oni koji su došli u pravoslavnu bogomolju ne veruju da je Bog onaj koji je odslikan visokom iznad u kupoli nego onaj u kockastim naočarima koji im veselo otpozdravlja.
Autor: Predrag Vučinić
