Вучић понизио Србију, а од Русије прави непријатеља
П А Д
„Уколико вам кажу да не треба да ступите у рат, нема за вас ничег горег. Без милости и достојанства, постаћете плен победника а поражени ће вас презирати“. Николо Макјавели, „Владалац“
У ЧЛАНКУ ПОЗНАТОГ АМЕРИЧКОМ ЧАСОПИСА FINANCIAL TIMES ПОНОВО ЈЕ НАЗНАЧЕН ПОДАТАК ДА СРБИЈА ПРЕКО ЗАПАДНИХ ПРЕДУЗЕЋА ВЕЋ ГОДИНАМА ПРОДАЈЕ СВОЈУ МУНИЦИЈУ УКРАЈИНСКОМ РЕЖИМУ . ОВАЈ ПУТ, ТУ ЧИЊЕНИЦУ ЈЕ ПОТВРДИО И ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ. НОВИ ЧИН НАЦИОНАЛНЕ ИЗДАЈЕ ТИМЕ ДОБИЈА ЈЕДНУ ПОСЕБНУ ТЕЖИНУ.
Када је одликовани херој-добровољац руске војске, господин Дејан Берић, пре неколико година обелоданио да је на једвите јаде успео да уклони српску муницију са изложбе посвећене типовима заробљеног наоружања украјинских трупа, мало ко је на то у Србији обратио пажњу. Потоњи удес украјинског авиона са српском муницијом поред грчког града Кавала, успешно је био замаскиран наглом политичком свађом са суседном Хрватском. Овај пут, прикривање најновијег недела против Православља и Русије биће теже забашурити. Руска част и здрав разум сада су додатно испровоцирани, војно-политички притисци у Кремљу су велики а Србији прети опасност да остане без јединог правог историјског савезника. Чак и ако нам Путинова администрација поново „прогледа кроз прсте“, питање је да ли ће то она следећа да уради. Овим су краткорочни, а и дугорочни интереси нашег народа дубоко уздрмани и свако ко иоле нешто зна о међународној политици схвата да Србија, на дуже стазе, не може да опстане без подршке Русије.
Убеђени нео-либерал и марионета окупационих западних структура у Србији, председник Александар Вучић послушно је подарио своје признање једном од водећих западних гласила и тиме је Србима успешно одсекао још једну „руску“ грану. Такође је Србију још више удаљио од њеног природног будућег хабитуса званог БРИКС а себе дефинисао као лицемера и лажног миротворца. Његов, иначе блед и калкулантски интервју швајцарској десној медијској кући DIE WELTWOCHE, изазвао је одређену пажњу у светским медијима. Јербо, у поређењу са данашњим западним политичким елитама, Вучић оном здраворазумском делу јавности може деловати као трезвен политичар који увиђа опасност од светске нуклеарне катастрофе. Председник током интервјуа није Бог зна шта ново изрекао а своје уобичајено дистанцирање од Русије поново је нагласио. Авај, и најмања јавна сумња у приврженост циљевима Америчке империје мора бити кажњена од стране исте; Вучић је био присиљен да предочи изјаву која му свакако није у интересу а положај Србије тиме је поново отежан. При томе, опасност Вучићевом режиму не прети од масовних про-руских протеста по градовима већ прети самој Србији и њеном народу због удаљавања од Русије и самог БРИКС-а. Уколико ова „кап која можда прелива чашу“ натера Русе да потпуно окрену леђа Србији, наш народ ће дефинитивно остати без К и М, Војводине а можда и своје читаве државе. Сваки кредит има своју границу, па тако и наше “бреме издане жртве” из деведесетих. Тиме ће старе амбиције групе западних држава бити испуњене а Балкан осигуран за дуготрајну понижавајућу економску експлоатацију. Ротшилдов Рио Тинто ће постепено побити десетине хиљада становника а Срби, као и Украјинци и Курди, постати народ расељених несрећника без своје функционалне државе.
Не треба ове могућности олако схватати пошто су се у историји света и много неочекиваније ствари догађале. У азијском средњем веку, у временима пре Тамерлана, читави народи су били брисани за неколико дана. Пољска је, због својих првобитних империјалних напада на стару Руску царевину, била потом расцепкавана чак три пута. У садашњем периоду, када се Руска држава бори за голу егзистенцију и ратује са скоро читавим НАТО пактом, чин продаје муниције агресору не може се дефинисати као део „уобичајеног пословног аранжмана“ и „брањења економских интереса Србије“, како то невешто покушава да свету представи Александар Вучић. Јер, продати метке комшији (НАТО) који је претходно убијао вас, а и даље убија ваше рођаке са севера (Русе), не може бити само пословна одлука. Овде се руше основна начела православног етоса а и секуларног кодекса елементарне части. Вучић тако непланирано улази у домен мрачне метафизике, то јест помодне релативизације зла у вечитој космолошкој борби између светлости и мрака. Одобравајући продају муниције, Вучић на своју душу преузима кривицу за неке од убијених и рањаваних Руса и српских добровољца. Иако му је ова област засигурно потпуно страна и бесмислена, (а)гностик и навијач Вучић се тиме поново подвргава сфери таме, а хтели-не-хтели, конформистички ћутећи, и ми са њим.
Аутор: Александар Теодоровић
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!
