Вучић је потврдио своју намеру, а ми?
„Наши дани све су блеђи, а јунаци све ређи.“[1]
На свом тријумфалном наступу у некада Народној скупштини Србије, а данас само његовој, Александар Вучић је поново убеђивао јавност да је црно бело и обрнуто, односно да је издаја коју чини најбоље решење за Србију. Док им се умишљени вођа обраћао, чланови СНС картела, укључујући и коалиционе партнере, идолопоклоничким вишеминутним аплаузима и овацијама показивали су своју оданост њему. Велика представа у Скупштини, каква се може видети само у Северној Кореји, показује не само стање духа и друштвених односа у колонији Србији, него наговештава и њен скори крај.
Наведеној представи претходила је погубна и очекивана одлука Вучићеве Скупштине да мења Устав Републике Србије, који је од 2012. године, доласком напредњака на власт, практично суспендован. Дошао је тренутак да безакоње, криминал и пре свега издају треба легализовати и уједно ставити тачку на предају КиМ, уништење породице и правног система, претварање Србије у обећану земљу за хомосексуалце, муслиманске ектремисте и криминалце… Одлука о промени Устава треба још само формално да се потврди на референдуму. Тако уместо референдума о статусу КиМ, који није прихваћен од огромне већине грађана, добићемо сличан референдум под називом промена Устава. Улог је исти, издаја КиМ и укидања наших права и слобода која нам гарантује важећи Устав. Да се разумемо, одлука на референдуму који ће бити по најави напредњака на јесен, већ је донета. Под овим условима, када не постоји могућност за слободне изборе, референдум ће без већих проблема “успети“. Не постоји ниједна организација, странка или покрет да спречи крађу на референдуму. Ако би који случајем и неко изашао са доказима да је референдум покраден, надлежне Вучићеве институције би потврдиле његову исправност и одбиле све жалбе као неосноване. То смо већ видели на свим изборима који су организовани од доласка напредњака на власт.
Истовремено, Вучић смишљено ради на погоршању односа са Русијом: санкције према Белорусији, потписан споразум са В.Британијом о сузбијању малигног утицаја Русије и од јавности сакривене војне вежбе са НАТО на југу Србије у којим су учествовале војске свих суседа. Тако је нанета велика штета односима са јединим искреним пријатељима, Русијом и Белорусијом. Смишљено урађено, како би испровоцирали Русију да одустане од чврстог става да је КиМ део Србије, који је досад успешно бранила у Савету безбедности УН кроз резолуцију 1244.
Вучић је потврдио своју издају, Шиптари су показали своје намере, Запад је открио своје планове. Вучић хоће да уништи земљу и народ. Шиптари хоће да створе Велику Албанију. Запад хоће да избрише Србију са политичке карте света. А шта хоће народ србски?
Ситуација је више него тешка и скоро безизлазна, што говоре и следеће чињенице:
1. Вучићу је рок употребе од стране Запада истекао и он, хтео – не хтео, потписане уговоре има да заврши у што краћем времену. Све афере које су испливале у току ове године и сукоби унутар СНС картела су директна последица притиска газда са Запада. Због тога он је спреман да учине све да био сачувао своју главу и власт.
2. Београдска патријаршија, део СПЦ који су узурпирали екуменисти, даје пуну подршку Вучићу, јер су и сами под контролом Запада и пре свега Ватикана. Смишљено уноси поделу у народ и спречава да се организовано пружи отпор покретањем литија и стварањем фронта за одбрану вере, колевке КиМ, породице и слободе од Бога нам дате.
3. Опозиција, покрети и појединци, мислим на оне који се представљају као патриоте, свесно или несвесно раде за Вучића. Због сујете и међусобне нетрпељивости (у већем су међусобном сукобу него са Вучићем), иако су им уста пуна позива за стварање јединственог отпора, не представљају никакву опасност за тренутну колонијалну управу. Једино у чему су добри јесте организовање разних петиција, протеста и манифестација, којима окупе од пар стотина до неколико хиљада људи и тако врше сопствену промоцију. Много празне приче, без правих дела! Да су искрени, као што нису, прешли би преко небитних разлика, и пре свега надвладали сопствене сујете, сложили се око општих националних интереса и створили јединствен фронт.
4. Време такође није на нашој страни. Ово је време анархије, безверја, компромиса и издаје, доба потпуно палог човека који тежи да задовољи своје најниже страсти, при чему не бира средства којим ће испунити своје болесне и себичне жеље. Планови Запада које успешно спроводи преко колонијалне управе од 2000. године су скоро реализовани, посебно најважнији о промени свести. Кроз медије и пре свега образовни систем постајемо послушна маса која не зна да мисли својом главом и које ће све прихвати за тренутак лажног спокоја, без обзира на последице. Пример короне и вакцинисања је најбоља потврда.
Међутим иако је ситуација више него тешка, она није безнадежна, јер смо народ са кореном Светосавским, који ма колико га секли увек даје плодне изданке. И тако ће бити до свршетка века. Ми смо ратнички народ са израженим националним идентитетом укорењеним у Светосављу и Косовском завету, због чега смо увек били чврст орах који се није дао сломити. Рађамо се са чашћу великог Божијег народа, а да ли ћемо умрети са њом искључиво зависи од нас!
Срби, уместо што очајавате и шапућете тако да сами себе не чујете, почните да вичете да више не можете да трпите терор, издају и понижење. Почните поново да верујете у Бога, Србство и себе, а онда ћете од немоћних постати јаки. Покажимо да у нама још тече крв часних предака, који су се за слободу борили и изборили! Доста смо одступали, време је за наступање. Треба се борити, супротстављати и активно дејствовати против видљивих и невидљивих непријатеља. Србине, не кукај и не очајавај, не дижи руку на себе и своје ближње, већ на оне које су те и довели у овај тежак положај. Можда смо тренутно слаби и разједињени, али не смемо пристати да будемо робови, не смемо одустати од слободе, покажимо веру у Бога и Србство!
Зар ћемо дозволити Вучићу и осталим издајницима да нам одузму част коју су нам у наследство оставили Свети Сава, Свети великомученик кнез Лазар, Милош Обилић, Вожд Карађорђе, Ђенерал Дража и остали свети и часни преци? Наши часни преци су због много мањег разлога одлучно и храбро у борбу кретали, а шта ми чекамо, у питању је наша част и понос, наш опстанак или нестанак? Срби, на саборност да обесправљени и понижени, одлучно и непоколебљиво узмемо ствар у своје руке и да бранимо Уставни поредак, целовитост земље и своје право на нормалан живот. Србијо буди се, буни се, бори се!
Учинимо што стоји до нас, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
[1] Сава Бјелановић ( 1850 – 1897) вођа Срба у Далмацији
