Вучић доводи странце без посебних услова

Тих сам дана, када на снагу ступише новелирани закони о странцима и запошљавању странаца, на ту тему писала, па да подсетим, јер треба, мислим, да се дода још једна жишка беса и револта уназађеног српског народа на ову буктињу, која гори. Даће Бог да што пре изгори.

Овом приликом ћу дати упоредни преглед старих и нових правила, а ви, уважени сународници, изведите своје закључке.

1. Прва новина је у томе што странац више не мора да документа предаје у папирној форми на више шалтера и пред више органа, већ то сада чини дигиталним путем, на једном месту, са пар кликова – само да се много не потреса и не деранжира.
2. Друга новина је у томе што више МУП не издаје дозволу за привремени боравак, па по основу те дозволе, странац иде даље у Националну службу за запошљавање (НСЗ) по радну дозволу, веће сада МУП, по претходном дигиталном одобрењу НСЗ-а, издаје ЈЕДИНСТВЕНУ ДОЗВОЛУ (истовремено и за боравак и за рад), такође дигиталним путем. Укратко, странац нигде ни не мора да се појави, добија све одједном електронски, тј. дигитално.
3. Трећа новина је у томе што су рокови драстично скраћени, па странац не мора ни да много чека: ранији рок је био 60 дана (30 дана да МУП одобри боравак + 30 дана да НСЗ изда радну дозволу), а сада је тај рок максимално 15 дана за све.
4. Четврта новина је у томе што је значајно проширена листа странаца који могу да се запосле код нас БЕЗ РАДНЕ ДОЗВОЛЕ (тзв. повлашћена категорија странаца), па осим чланова уже породице странца, као досад, без дозволе овде може да ради и неко ко тврди да се бави хуманитарним радом, рецимо, затим неко ко има некретнину у Србији (!!!), затим неко ко је ПРЕТПОСТАВЉЕНА (не доказана већ ПРЕТПОСТАВЉЕНА!!!) жртва трговине људима (буквално и Курта и Мурта могу да се запосле БЕЗ ИКАКВЕ ДОЗВОЛЕ, а ви сами закључите ком континентну и каквој категорији радника ово највише иде у прилог), затим тражиоци азила (поново вас наводим да сами закључите ком соју ово највише погодује).
5. Пета новина је у томе што је раније радна дозвола издавана на 1 годину и могла је да буде продужена на најдуже још 1 годину, док се сада радна и боравишна дозвола (тзв. јединствена дозвола) у старту издаје на 3 године и моћи ће да се продужи на још најмање 3 године.
6. Шеста новина је у томе што странцима више не треба 5 година непрекидног боравка у Србији за одобрење сталног настањења и добијање српске личне карте, већ је сада овај рок скраћен на 3 године. Дакле, сада ће стрранац након 3 године стећи одобрење за стални боравак и нашу ЛК, а по истеку, ова дозвола се продужава на још најмање 5 година и то БЕЗ ИКАКВИХ УСЛОВА. Поновићу: БЕЗ ИКАКВИХ УСЛОВА.
7. Седма новина је у томе што Влада Р. Србије има право да ограничи квоте за издавање јединствених дозвола за рад и боравак, не само због поремећаја на тржишту рада, као досад, већ сада ово право наше Владе мора да буде усклађено са МИГРАЦИОНОМ ПОЛИТИКОМ.

Ко разуме, разуме и очајава са дебелим разлогом.

Ко не разуме, благо њему, њему се ова објава и не обраћа. То су ови што говоре да су студенти пробисвети које полиција треба да умлати и растера, да уче. Док је таквих будала, овакви закони ће се штанцати на кило.

Као неко ко ради на позицији директора правног сектора у једној великој индустрији, која запошљава више хиљада радника, одговорно потврђујем да је мањак квалификоване радне снаге свих профила и усмерења застрашујуће велики и ствара огромне проблеме послодавцима, који све теже проналазе стручан и здравствено способан кадар.

За овакво стање ћу врло транспарентно прозвати главне и одговорне кривце:

1. Актуелна власт Р. Србије, која је сравнила са земљом домаћу привреду и поклонила привреду и пољопривреду страним лешинарима. Ово је разлог број 1 што су сви наши способни, здрави, предузимљиви, квалификовани и вредни људи одавно отишли и не престају да одлазе из чељусти овог нашег „економског тигра“.
2. Инспекторат за рад Р. Србије, који за гушу дави мушице и прави се да не види слонове, који око њега газе све пред собом. Другим речима, Инспекторат који, да би оправдао своје постојање, дави ону цркавицу ситних домаћих послодаваца, док не сме да привири ни на капију великих страних лешинара, који наше раднике обесправљују, мобингују и експлоатишу до нивоа праксе Османског царства.
3. Народ, који је све до ове зиме био на најнижем нивоу храбрости, морала, заинтересованости за будућност својих потомака и воље да више не буде третиран као стадо оваца.

Како радимо, тако и пролазимо.

И тек ћемо!

Аутор: Сашка Љубишић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!