Време је да се жртвује Европа

Фото: Печат

Савремени светски поредак од краја 20. – почетка 21. века карактерише растућа глобална нестабилност и хаос у међународним односима. Број изазова прерастао је границе великих сила и угрожава постојање самог човечанства и његовог станишта, укључујући флору и фауну. Током протеклих 30 година, искусили смо два светска поретка (СП) и суочавамо се са избором трећег. Стратешке стабилности у свету нема и то се не види у скорије време. Може се рећи да стратешка нестабилност постаје трајна и системска. Дошао је период неизвесности, који се може назвати прелазном или трансформацијом СП.

Да ли је свету потребан хегемон

Тренутно је тешко рећи у ком координатном систему и у ком светском поретку живимо. С једне стране, постоје два генерално упоредива центра моћи – САД и Кина, што подсећа на биполарно време совјетског периода, али истовремено постоји и трећи центар моћи који представља Русија, а која је инфериорнија од лидера конфронтације у економском смислу, али испред Кине и упоредива са Сједињеним Државама у нуклеарној компоненти. При томе остају елементи униполарног времена, којих се САД и даље држе свом снагом.

Све ово захтева од светске заједнице темељнији приступ у дефинисању Новог светског поретка. САД се боре за очување униполарног поретка и истовремено, а да га званично не признају, развијају нову стратегију и интензивирају своје учешће у новом поретку у настајању.

Изненађујуће, постоје и неке карактеристике мултиполарног СП. Русија се фокусира на овај правац. Постоји неколико нових центара моћи у настајању, узимајући у обзир Индију, Бразил, Турску, Иран и друге земље које ће се приближити овом статусу за 10–15 година. Можемо рећи да се испоставља нека врста вишеслојне „мешавине“ у којој државе треба да се одреде, јер сваки центар моћи објективно тежи да заузме своје место у Новом светском поретку. Истовремено, ово омогућава да се дефинитивно закључи да се униполарни СП показао неодрживим и да не испуњава интересе апсолутне већине човечанства.

„У случају двостраног рата великих сила са најмоћнијим нуклеарним арсеналом, трећи пол ће бити победник, што такав рат чини бесмисленим за оне који га започну“. Стога је важно да се детаљније задржимо на униполарном СП, извучемо поуке и, полазећи од погрешних процена које је направио, укључујући и „униполарне“ злоупотребе, спречити их у будућности приликом формирања Новог система светског поретка.

Сједињене Државе су, након завршетка Хладног рата, саме себе поставиле за хегемона униполарног света. Дошло је време за америчку пермисивност. Сједињене Државе су остале без кочница и почеле су да примењују своје атлантске вредности широм света, не заустављајући се ни пред употребом силе.

Али такав златни једнополарни период није могао историјски дуго да траје. Осим тога, за то време формирана су два нова светска центра моћи. Пре свега, Кина, коју су Сједињене Америчке Државе, видећи сродну тржишну економију, приписале земљи капитализма који се поново опоравља. Супротно очекивањима колективног Запада, распад СССР-а није довео до даљег распада Руске Федерације, која је не само успела да обузда деструктивне силе, већ је преузела, као правни наследник СССР-а, сву одговорност Совјетског Савеза.

Година 2021, 16. августа је најпогоднији датум за датирање када се завршио једнополарни СП, због два догађаја. Прво што најтачније симболизује крај америчке хегемоније је снимак лета САД са аеродрома у Кабулу. Други је званични говор Џоа Бајдена са његовим коментарима на околности завршетка мисије САД у Авганистану и заокрет у спољној политици САД.

Тридесетогодишњи извоз западне цивилизације је пропао широм света. Најпре у земљама Блиског истока, а потом и током двадесетогодишњег рата у Авганистану. Ниједна земља није усвојила такав „извоз“. У Авганистану су САД и НАТО претрпели нешто близу војног пораза, а војска је додатно масовно захватила вирус тешког вијетнамског синдрома. Авганистан је деловао као Берлински зид и заправо је забио последњи ексер у ковчег униполарног времена.

Контуре Новог светског поретка

Више од две деценије САД нису имале конкуренте и одједном је почео период ривалства са Кином за водећу позицију у свету. Истичем мирни, јер је пропуштен период употребе војне силе. Што се тиче Русије, њихова стратегија предвиђа веома агресивну линију која има за циљ да омета наш развој, успорава, повећава проблеме дуж спољне контуре, затеже познату „анакондину петљу“ и изазива унутрашњу нестабилност, подрива идеолошке вредности које ујединити руско друштво.

У конфронтацији за реконструкцију, САД додељују истакнуто место Русији, посебно у конфронтацији са Истоком. Запад у борби за светско лидерство полази од потчињавања Евроазије, што је немогуће без доминације над Русијом. Америка има два главна ривала у борби за будући светски поредак – Кину и Русију. Кина је за Вашингтон број један у свету и управо њега треба ослабити. Русија је друга, коју је принуђена да поштује, али само као војну силу. Све акције Запада постају логичне и системске, ако пођемо од геополитике и борбе са САД за светско лидерство. САД ће се обрачунати са Кином, Русија са ЕУ и НАТО.

Велика Британија у новој великој игри

Велика Британија је Русију увек сматрала својим геополитичком противником и увек је играла Велику игру (тадашња дипломатска терминологија) свим расположивим средствима – политичким, економским, војним. Игра је и даље, али уз помоћ САД, Европе и НАТО-а. Енглеска је историјски непријатељ Русије, европски и светски провокатор, покретач светских и других ратова против наше земље. Она сада гура САД и ЕУ, користећи Украјину, у рат за Крим.

Велика Британија је била та која је покренула идеју о нуклеарном бомбардовању милионских градова СССР-а све док нисмо имали сопствено слично оружје. Велика Британија је васпитавана као светски паразит и провокатор. „Црног пса не можете учинити белим“, рекао је Јосиф Стаљин о Винстону Черчилу. Ово се односи на целу Енглеску.

„Лоше је имати Англосаксонца за непријатеља, али не дај Боже имати га за пријатеља. Горе од рата са Англосаксонцима може бити само пријатељство са њим“, рекао је Алексеј Вандам (Едрихин), војни обавештајац и велики патриота Русије.

Истовремено, измишљене руске претње биле су и остају оруђе за консолидацију НАТО блока и увлачење ЕУ у политичке и економске игре Вашингтона. Русија је један од лидера светских центара моћи коју желе да демонизују у очима светске заједнице, да јој створе имиџ агресора и уз помоћ провокација да је натерају да започне неку врсту насилног деловања.

Истовремено, САД и земље чланице НАТО и ЕУ покушавају да скрену пажњу светске заједнице са свог пораза у Авганистану, економске кризе и унутрашње нестабилности у САД, што утиче на председничке изборе у земљи.

Циљ свих акција је заузимање лидерске позиције у новом светском поретку. Две земље, Кина и Русија, заиста су способне да ово спрече, стога је главни услов за постизање зацртаног циља спречити зближавање Русије и Кине.

Треба напоменути да се нови светски центри моћи односе према Русији с поштовањем. А Русија има стратешке партнерске односе са Кином, Индијом, Бразилом. Осим тога, они су, заједно са Русијом, део асоцијације БРИКС, која оправдано тврди да је једна од водећих међународних организација. Слободно се може рећи да сунце Новог светског поретка неће изаћи на Капитол Хилу.

Специјалне операције информационог ратовања

Сједињене Државе тренутно спроводе највећу операцију специјалног информационог ратовања (СОИР) у постсовјетском периоду против Русије. То је због неодрживости и уништења униполарног СП, који још није званично признат од стране САД, али је за њих постао реалност, што захтева нове напоре да се задржи водећа позиција у новом светском поретку који настаје. Употреба класичних метода ратовања постаје немогућа због чињенице да у стратешким доктринама земаља са нуклеарним оружјем стоји да ће се, уколико дође до угрожавања интегритета и постојања државе, активирати стратешке нуклеарне снаге уз гарантовану неприхватљиву штету по непријатеља. И у односу на становништво, и економију, па чак и претњу могућности обнове станишта за десетине и стотине година.

У случају билатералног рата између великих сила које поседују најмоћнији нуклеарни арсенал, трећи пол ће бити победнички, што ће такав рат учинити бесмисленим за оне који га започну. Стога је у арсенал политике уведена специјална операција уз широку употребу медија и информационих технологија, које савремено човечанство увелико користи и које су своје способности и значај показале последњих година, посебно током кампања председничких избора у САД.

У САД је све дозвољено у таквој операцији, ако раде за владајућу администрацију. За то су ангажоване најпознатије издавачке куће у земљи и свету. Дезинформације, обмане, лажи за њих постају норма. Крајњи циљ је политички. Информације се прекидају периодима ћутања, али се онда понављају новим пуњењем, али ослањајући се на претходни лажњак. Такве операције су развијене после 2015. и украјинског државног удара и председничких избора у САД.

Повратак Крима и Севастопоља Русији, извршен на легалан начин после државног удара у Украјини, био је од стратешког и геополитичког значаја за Руску Федерацију. После истека рока закупа базе наше Црноморске флоте у Севастопољу 2017. године, Украјина није планирала да је продужи, а ми би смо фактички изгубили приступ јужним морима. Када се постави питање чији је Крим, треба погледати боју земље Украјине и Крима. У Украјини је црницу дебљине до метар Хитлер веома ценио и ешалонима извозио у Немачку. А на Криму је земља црвено-браон боје од проливене крви руских војника и морнара који су је бранили. Дакле, губитак Крима и Севастопоља за нас значи издају националних интереса Русије.

Истовремено, за САД се испоставило да је то готово стечена згодна база за флоту, зарад повратка због ћега су спремне на сваку провокацију. Овај стратешки губитак разбеснео је америчко руководство и посебно обавештајне службе. Све их је то нагнало да појачају своје активности, али и НАТО-а. Бајденов став: „Ми ћемо ревитализовати америчку мрежу савеза и партнера без премца“ у Привременој стратегијској директиви НБ од 3. марта 2021. постао је стратегија развоја НАТО-а и консолидације Европске уније и довео до стварања нове савез, АУКУС. А „оживљавање“ НАТО-а након завршетка осредњег рата у Авганистану је заузврат „оживело“ генералног секретара НАТО-а Столтенберга и тамошњу обавештајну службу.

СОИР у Чешкој

Један од примера СОИР-а је „Прашки случај“ из 2020. Сврха операције је била да се оптужи Русија да наставља да спроводи незаконите активности ГРУ (војне обавештајне службе – нап. прев.) у иностранству. И на крају, прогласити ГРУ терористичком организацијом, а лидере Русије саучесницима тероризма.

Основа је био „случај Скрипалс”. Прва етапа је рушење споменика маршалу Коњеву, чији је фронт ослободио Праг. Прецизно прорачунат ударац у болно место за Русију. Рушити споменик ослободиоцу Прага било је безобразно, чак ни отворени русофоби нису са остацима савести нису хтели да га униште. Због тога су то назвали преношењем споменика на друго место, а одлука је поверена начелнику округа Ондреји Коларжу.

Прецизно се рачуна да ће такав корак натерати озлојеђене грађане Русије, медије да изразе своје огорчење незахвалним Чесима. Руска јавност је тражила да Праг пронађе починиоце и казни их. Посебно емотивни говорили су у духу „ако треба, поновићемо“. Цела Европа прати развој ситуације. Ситуација се погоршава.

Нешто касније долази информација о доласку у Праг особе са дипломатским пасошем која је у амбасаду донела велику дозу веома ефикасног отрова (рицина). Чеси сугеришу да ће се њиме отровати особа одговорна за рушење споменика (према искуству Скрипаља) рукама официра ГРУ.

Отац начелника округа Петра Коларжа каже уживо да се плаши за живот свог сина, који би могао да постане „сакрална жртва“, још један „скрипал“ за заоштравање међународне ситуације. Они износе на видело стари случај експлозија у складиштима муниције од 16. октобра и 3. децембра 2014. на који су сви одавно заборавили. У априлу 2021. чешки премијер Андреј Бабиш објавио да истрага има једну верзију – саботажу руских специјалних служби. Починиоци су били агенти ГРУ Петров и Боширов, исти „легендарни“ диверзанти који су неуспешно отровали Скрипаље бојним отровом „Новичок“.

Чешки Сенат је 22. априла то назвао чином тероризма и позвао владу да раскине Уговор о пријатељству и сарадњи са Русијом. Протерано је 18 руских дипломата. Русија као одговор враћа 20 чешких. Чудна коинциденција, пре тога су САД протерале 10 руских дипломата након увођења санкција Руској Федерацији.

Даље, чешки Сенат апелује на земље ЕУ да пошаљу неколико руских дипломата у знак солидарности. То чине 22–23. априла, Словачка, Летонија, Литванија и Естонија у знак солидарности. Заменик премијера Карл Гавлик најављује уклањање Росатома са учешћа на тендеру за изградњу блока нуклеарне електране у Дукованима.

Све се то ради без узимања у обзир извештаја контраобавештајне службе Чешке, где се ништа не говори о руским диверзантима. Чешки радио објављује губитак тајног документа из кабинета председника о бомбардовању. Тајни документ је случајно уништен – завршава у води.

Председник Чешке говори о неколико верзија, али његови противници имају само једну – руски траг. Истина, очигледно, није потребна, није у интересу опозиције и креатора операције. Москва одговара додавањем Чешке на листу непријатељских земаља. Циљ је постигнут. Чешка Република експлозије назива чином државног терора, а ГРУ терористичком организацијом. Пријатељски билатерални политички и економски односи су покварени, упркос жељи чешког председника Милоша Бенеша и председника Русије Владимира Путина да их сачувају. Победила је опозиција, вазално зависна од САД и која следи блоковску солидарност са ЕУ.

Отприлике по истој шеми, СОИР је спроведен у случају Скрипаља и Наваљног. Слична операција се сада изводи у Украјини.

Америчке провокације у Европи

Операција спроведена у Украјини има низ карактеристика у погледу учесника, разлога и циљева. Директни актери нису појединци, већ највеће силе света – САД и Русија, ЕУ и Савезна држава Русија – Белорусија, НАТО. Главна карактеристика специјалне операције око које се све врти јесте претња и вероватноћа инвазије Русије на Украјину и неке од балтичких земаља.

Ради веродостојности, укључене су познати медији, истакнути државници укључујући председника Сједињених Држава, дају се конкретни бројеви, па чак и време инвазије. Ефекат је појачан евакуацијом и измештањем америчке амбасаде и многих земаља које су уплашене САД због неизбежне инвазије, упркос уверавањима руског председника и Министарства спољних послова да Русија нема такве планове.

Главни разлог је очигледан – постоји конфронтација између САД и Русије и Кине, јер прва жели да задржи водећу позицију у свету. У овој операцији све снаге Запада су бачене у стратешко обуздавање, уништење Русије на почетку економски. Планирано је да Кина буде следећа земља жртва. Истовремено је покушано да се сачува униполарни поредак, упркос измењеној војно-политичкој ситуацији. Предлози Русије за документовану гаранцију безбедности од стране Сједињених Држава и НАТО-а постали су важно питање о коме се расправља широм света. Ови захтеви захтевају конкретан писмени одговор на познате три кључне позиције.

Добијени одговори су такви да не дају одговор на кључне безбедносне позиције Русије и не гарантују ништа. Неопходно је скренути пажњу медија и земаља са питања Русије о фундаменталним безбедносним питањима, и то не само ње, него и Европе и целог света, како би је привукли секундарним проблемима, што је довело до идеје о спровођењу СОИР. Том операцијом треба учинити Русију агресором.

Пратећи разлози за специјалну операцију су пад имиџа и ауторитета Сједињених Држава у свету, посебно након пораза САД у Авганистану, економска и унутрашње политичка криза унутар земље, те несугласице по питањима ЕУ и НАТО-а.

Амерички план или пауза

Све агресивније америчке специјалне операције против Руске Федерације, а то се не може искључити, у будућности могу отићи у Бајденову касицу за његов реизбор за други мандат. Не бих се изненадио да га САД, НАТО, ЕУ номинују за Нобелову награду за мир, јер је спасао Европу од рата великих размера и могућег глобалног нуклеарног рата.

За то је потребна велика провокација и мали победнички сукоб који утиче на интересе читавог европског региона уз умешаност Русије, велике нуклеарне силе, што може довести и до рата. И то ће бити основа за увођење било каквих санкција Русији које радикално поткопавају њену економију.

У ту сврху је организован велики СОИР, који има информативно-психолошки утицај на читаво човечанство као претњу још једног светског рата. Прве избеглице су већ у Европи. Али проблеми човечанства никада нису били одлучујући за Сједињене Државе. Европа и евроазијски континент интересују Англосаксонце као могућност и извор лагодне егзистенције на рачун планете. Ово је исходиште два светска рата и спремности да се покрене нови рат великих размера.

У Сједињеним Државама нису нестале појаве којима се не можете а да се не подсмевате. Овде су већ достигли главни циљ човека – његов живот, забављајући се одређивањем датума, па чак и времена почетка рата, што деци и мајкама, а и сваком нормалном човеку, није нимало смешно. Истовремено, интереси човечанства су само ситне нијансе које не заслужују пажњу у постизању резултата изабраног народа и већ полуфашистичког дегенерисаног система.

Бивши рајховски министар јавног просвећивања и пропаганде Немачке би се радовао гледајући такве студенте, који су ограничили будуће човечанство на само милијарду, преосталих шест и по служе као потрошни материјал за ексклузивну англосаксонску нацију. Зар то није фашизам XXI века.

А у Европи сваких 20-30 година нарасте генофонд војног узраста и, по традицији, мора да се бори. Нови лидери некадашње цивилизоване Европе, које редовно унижавају Англосаксонци, искусни у питањима провокација у спољној политици, ништа нису научили, од чега живе.

Говоре: „Једном када си стао на грабуље, добио си ударац по челу – ово је грешка. Двапут на исте грабље – то је глупост“.

Драга Европо, припремате се по трећи пут. Размислите, размислите боље, коначно укључите мозак и инстинкт самоодржања, јер је у питању генетски фонд, који се мора заштитити. А Англосаксонцима је довољно да се ругају човечанству. Смејући се износе информације о датуму и времену почетка војног сукоба који прети свету ратом који не искључује ни нуклеарну егзекуцију, у чему активно учествује и председник САД.

Када једна особа позива на рат то је злочин и екстремизам, али када то ради читава држава, претећи смрћу милионима људи… е, то је англосаксонска политика.

Време је да се УН пробуде из летаргичног сна и проамеричке хипнозе и дају правну оцену специјалним операцијама информационог рата, позивајући на војне сукобе, па чак и ратове који угрожавају животе милиона људи, под кринком корисних спољнополитичких активности.

Аутор: Леонтиј Шевцов, генерал-пуковник, саветник директора Росгвардии

С руског превео Зоран Милошевић (http://geo-politica.info/vremya-zhertvovat-evropoy-analiz-spetsialnykh-operatsiy-informatsionnoy-voyny-ssha-i-nato-protiv-ros.html)

Извор: Наука и култура

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!