Вратимо дугине боје
То нису ЛГБТ права, нити борба против хомофобије, то је промоција хомосексуализма – ударне песнице идеолошке колонизације као глобалног пројекта за потирање традиционалних вредности, за брисање нација са крајњим циљем да изобличи човека у потпуно контролисаног, похотног,дехуманизованог,безличног,бездушног киборга.
Инспирацију за овај чланак дала ми је кратка прича Виолете Милићевић „Чије су дугине боје?” још пре 10 година:
„Зар је могуће да је моћ новог доба и нових трендова, брендова и бројних наказних тумачења толико велика да брише из људске свести и оно што је плод и знамење вишевековне колективне свести?
Зар је могуће да они који нису прихватили „вредности“ које се негују у окриљу нечега што се данас проглашава поштовањем туђих права и слобода, тих тековина тзв. демократије, које заправо значе добровољно или несвесно пристајање на духовно ропство и изопаченост, и сами пристају на нова тумачења, а да при том мисле да су они који не пристају и не прихватају нова тумачења – наивни, примитивни, смешни?
Зар је могуће да је прва асоцијација модерног човека, кад угледа дугине боје на кишобрану, одевном предмету, ташни, књизи, небу или било чему – сексуална опредељеност, и то истополна?
Зар је могуће да су дугине боје у двадесет првом веку само боје изопачености или, још горе, пристајања на савез са нечастивим?
Зар дуга није – упркос онима који теже да је присвоје и поистовете само са својим сексуалним опредељењем – и даље опште добро, лепота, знак и завет, подсећање на Велики потоп али и на велику радост која предстоји онима који верују у вредности као што су породица и Бог?
Када је дуга постала – туга?“
Крађа и злоупотреба симбола није ништа ново, нарочито на брдовитом Балкану, са циљем да се зада последњи ударац хришћанској цивилизацији: да се жртва прогласи злочинцем и да жртва на то пристане! Наш удео у историји цивилизације да се томе успротивимо и докажемо супротно! Читаво човечанство, уз помоћ пристрасних медија и заменом теза – из дана у дан губи још једну цивилизацијску битку, битку за дугине боје.
Шта каже Свето Писмо
Да се подсетимо на део приче о Нојевој барци из књиге Постања (Прва књига Мојсијева, 9.глава):
„Рађајте се и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој. И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, и са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.
Постављам завет свој с вама, те одсада неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:
Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, и опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.
Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.
И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи. А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.”
Очигледно је одакле потиче и који је симболички смисао појављивања дуге. Мимо овога, постоје и многа друга тумачења од којих су нека чисто сујеверје као оно да пролазак испод дуге мења пол.
Управо оваква сујеверја и погрешно поимање Бога – Створитеља од стране ЛГБТ популације – створила су један медијски симулакрум о значењу дугиних боја. Различитост у заједници на које се позивају ЛГБТ особе, немају баш никакве везе са дугиним бојама! Ако је то само пуки избор боја које су различите, а налазе се на једној застави, онда су могли да изаберу било које друге боје, па би опет биле различите у заједници (тј. на једној застави), али не би биле дугине.
Дугине боје изабране су и свесно и несвесно као симбол ЛГБТ особа.
Свесни избор дугиних боја
ЛГБТ особе би могле да кажу да је управо обећање Божије да више неће бити потопа, уједно и обећање да ће бити дозвољено да људи живе како им се прохте и да је Бог љубав и да нема ништа против љубави, макар она била и хомосексуална.
Већина њих тако тумачи Божију љубав, сматрајући да њихов емотивни однос ка истополном партнеру не представља грех пред Богом. Таквим ставом и начином поимања ствари, који је далеко од отривењско-благодатне спознаје воље Божије, своде Бога на меру човека, потирући чињеницу да је Бог личност, да је жив и свеприсутан и да има принципе и уставе, космичке и земаљске, нама откривене, видљиве и невидљиве.
Пренебрегавају чињеницу или напросто не виде да је реч о живом Богу који је нас створио, а не ми Њега, и да је у динамичком односу са нама, човечанством, али и са сваким од нас понаособ кроз опште и личне завете, односе Бога и човека – на којима почива, и уз помоћ којих се остварује смисао нашег постојања.
Најочигледнији пример на којем се види да ЛГБТ особе нису у заветном односу са Богом љубави је немогућност биолошког добијања потомства, као што је суштински немогуће променити ни пол и дати тој особи репродуктивне способности, већ се ради о пуким козметичким, а не и суштинским променама.
Пол и улога човековог пола одређена је онтолошки и не односи се само на телесно, што се види по разликовању мушког и женског скелета, већ и на духовно. Такву промену није могуће извршити на земљи. Из угла вечности, човек и његов пол се по смрти не мењају, већ се преображавају.
Несвесни избор дугиних боја
Одакле транссексуална мисао да се ове особе осећају као жене, а мушкарци су по рођењу и обрнуто? Ту долазимо и до оног несвесног избора дугиних боја за заставу ЛГБТ популације, који се темељи у вечитом, вавилонском опортунизму света палих духова и палих људи према Богу.
Константно противити се Богу и људима који се труде да одрже Завет са Богом основна је ентропијска потка палог човечанства, дела човечанства који има свесни, али и несвесни завет са оцем лажи.
Иритирати, исмејати, ругати се и коначно елиминисати Бога, Његове симболе и Његове људе из историје човечанства, основно је деловање палог света и томе је Црква сведок кроз векове.
Да је тако, говоре и називи Геј парада, као што су „Љубав, вера, нада“ из 2012. или „Не одричем се“ из 2019, директно повезани са именима и обредима из цркве.
Припадници ЛГБТ популације, поред тога и баш због тога што су у духовном проблему, изманипулисани су и искоришћени за много горе циљеве.
Идеолошка колонизација
То заправо и нису ЛГБТ права, нити борба против хомофобије, то је промоција хомосексуализма – ударне песнице идеолошке колонизације као глобалног пројекта за потирање традиционалних вредности, за брисање нација са крајњим циљем да изобличи човека у потпуно контролисаног, киборгизованог, дехуманизованог, безличног, бездушног, телесног похотника.
То је сваки онај који у својој несвести, самодовољности и себичњаштву живи по принципу “у се(бе), на се(бе) и пода се(бе)”.
Успротивљујмо се јавно и слободно идеологији хомосексуализма! Одупримо се јавно и слободно и глобалистима и лобистима и политичарима који зарад пуког опстанка на власти арче државне ресурсе за промоцију идеологије хомосексуализма!
Стати у одбрану симбола завета Бога и човека: симбола Дуге и симбола Крста морални је императив сваког човека који још верује да има смисла живети. Време да вратимо дугине боје тамо где припадају.
Аутор: Југослав Кипријановић
Извор: ifamnews.com