Vraćajmo se korenima i učimo decu da budu dobre majke i očevi
U srpskoj kulturi, i onome što nasleđujemo već generacijama, žena je predodređena da bude majka. Za tu ulogu se sprema od malih nogu. Devojčice se, sasvim prirodno, igraju lutkama, povijaju ih, kupaju, češljaju… gledaju svoje majke, pomažu im i uče materinstvo od malih nogu.
Zašto je ovo važno?
Devojčica će sutra biti majka. Majka je stub porodice. Ona odgaja decu. Dete je u njenoj utrobi, diše, hoda, sluša, uči uz majku. Uloga oca je, takođe, važna ali, prirodno, majka provodi više vremena sa decom dok očevi obavljaju druge poslove i tako brinu o porodici. Ukoliko se devojčice odgajaju da budu majke, da imaju u sebi majčinsku pažnju i saosećajnost, biće spremne da budu uzorne i dobre mlade osobe i kasnije žene. Dakle, nije slučajno da se praznik posvećen ženama u SPC naziva praznikom majki. Žena ne mora fizički, ukoliko nije u mogućnosti, da se ostvari kao majka, ali ukoliko je duhovno majka ona je dobra i za svoju okolinu i rodbinu i time ostvaruje svoju ulogu žene Bogomajke.
Na žalost, režim u komunističkoj Jugoslaviji se trudio da ukine sve pravoslavne praznike i da umesto njih uspostavi nove, koji su po poreklu i težnjama satanistički. Tako je uvedeno proslavljanje (koje, na žalist, još uvek traje) tzv. Dana žena, 8. marta. Podmetnuto je da je to dan svih žena, ne samo majki a istovremeno su se rasipale ideje o navodnim slobodama izbora da žene ne rađaju nego da budu zarobljene u radnim kolektivima. One su ovde, najčešće, bivale viđene kao seksualni objekti direktora i vodeće klike (što, opet, još uvek traje). Na taj način žene su otrgnute od svoje suštine a to je briga o porodici, rađanje i podizanje dece, nežnost, pažnja, ljubav, ulaganje svih tih divnih osećanja, najlepših mogućih ljudskih u budućnost, u otadžbinu, u veru, u večnost. Potiranjem Materica i uvođenjem novog dana za žene, koji ističe ženu kao pojedinca, van porodice i njene majčinske uloge, bez rađanja i odgajanja dece, izvršen je direktan udar na temelje zemlje, duhovnosti, srpstva, udar na postojanje.
Na žalost, danas smo svedoci uticaja sa televizije, filma, muzike, časopisa, mrežnih postavki, koji direktno rade na seksualizaciji devojčica i devojaka. Pritisnute ovim uticajima sa svih strana, devojčice, devojke i žene, prihvataju te modele ponašanja. To se ogleda u njihovom načinu oblačenja, ophođenja, navikama, načinu života koji odiše bludom i razvratom. Komunistički projekat otrgnuća žena od suštine figure majke i stuba porodice se nastavio globalističkim uticajima koji vode ka potpunom uništavanju porodice kroz uništavanje žene-majke. Zajedno, komunizam i globalizam, satsnistički su sateliti koji imaju za cilj ono što je đavo uvek želeo a to je uništavanje bogolikog čovečanstva. Kroz uništavanje svesti žene da joj je osnovna svrha postojanja da bude majka u duši i srcu, svim bićem, uništava se i porod, preporod, obnova, protok života, uništava se svet. Kroz dalje unošenje ideja i usvajanje pogubnog razvratnog načina života, satanizuje se jezgro porodice i potpuno dovodi so propasti.
Vraćajmo se korenima i učimo decu da budu dobre majke i očevi, da vole svoje porodice i posvećuju im se. Porodica je osnovno jezgro jednog društva za stvaranje dobrog i uspešnog čoveka a bez dobrih i uspešnih (vrednih) ljudi država se urušava i postaje zarobljenik loših osoba i njihovih pogubnih postupaka i odluka.
Žene, budite u duši majke, bez obzira da li vam je Bog dao tu ulogu i fizički. Blaga reč i topao pogled može da se pruži svakome a razumevanje i ljubav leče i one koji su mnogo zalutali. Biti žena-majka znači biti svetlost na zemlji, biti ljubav.
Autor: Nevena Tatić-Karajović
