Вол Стрит почео да тргује водом као нафтом, Србија своје изворе продала странцима
На терминском тржишту роба на Вол Стриту ове седмице се тргује водом, а њена цена ће варирати попут цена нафте, злата или пшенице, саопштила је највећа светска берза финансијских деривата ЦМЕ Груп.
Финанцијски стручњаци кажу да ће долазак воде на робно тржиште омогућити боље управљање будућим ризицима повезаним са тим кључним природним ресурсом. Подсећају да се цена воде у Калифорнији удвостручила задњих годину дана. ЦМЕ Група лансираће уговоре повезане са калифорнијским спот тржиштем водом, вредним више од 1,1 милијарде долара.
У Србији је, иначе, регистровано око 300 различитих типова минералних, термалних и термоминералних изворишта вода, из којих сваке секунде излази 1.500 литара течности. Од тога се искористи тек 3%, а остатак неповратно одлази у реке. Процењује се да се трећина домаћих изворишта, најквалитетнијих и најбогатијих, користи за пласман на тржиште, а готово 80 флаширане воде из српских извора производе фабрике које су у рукама страних компанија.
У власништву домаћих фирми остала је фабрика минералне воде Хеба из Бујановца. Продата је у новембру 2008. године, за 2,5 милиона евра, предузећу Нецтар из Бачке Паланке, као и прокупачки Милан Топлица. У домаћем власништву је и Вода вода
Извором Власиначке Росе, која иначе држи готово 15 одсто српског тржишта флашираних вода, сада управља једна од највећих компанија и експлоататора водних ресурса широм света, компанија Кока-Кола.
“У фебруару 2005. године светске компаније Кока-Кола и Кока- Кола ХБЦ купиле су по цени од 21,5 милиона евра српску фабрику Власинка која производи минералну воду „Роса“. У том региону сада се прибојавају да следи несташица воде, и да ће Кока-Кола покушати да исцрпи што више може воде за што краће време, чиме ће оштетити равнотежу природних подземних резервоара, који често зависе један од другог. Кока-Кола је то исто већ урадила у Уганди”, тврди економисткиња Нада Видовић.
Водећи произвођачи флаширане воде у Србији већ су стекли право експлоатације изворских вода, наводно на 99 година. Неки од њих су дошли у посед овог блага куповином акција пунионица воде.
Србија нема неограничене количине пијаће воде и не лежи на превеликом броју изворишта и резерви, па је зато уверен да треба тражити начине да наше изворе вратимо кући!
