Војска демонска обрушила се на Русију

Неконтролисана ерупција зла која гута читаву Планету преточена у антируску пропаганду генерисану из англосанконских центара моћи упечатљиво и кредибилно доказује шта о Русији, али и свему друкчијем од себе, а шта се не покорава апсолутној контроли, мисле англосаксонци. Дешавања у Украјини скинула су све маске Запада и данас свако може да види право лице Америке и њених добровољних субмисивних сатрапа. Сада ту нема ни привида некаквих вредности, нити ичег узвишеног сем самртног ропца демона који са сопственом пропашћу жели да уништи цео свет.

Кад је реч о војној акцији Русије у Украјини, свакоме ко у глави има нешто непоткупљеног и здравог мозга јасно је да је акција била изнуђена, безалтернативна и одбрамбена. Да је није било сада, било би је у скоријој будућности по немерљиво већој цени и по Украјину и Русију, и по човечанство, а и по демоне, разуме се. Оваква реакција англосаксонаца и њихових сатрапа управо то доказује. Доказује колико су енергије и потенцијала уложили у свој „Пројекат Украјина“ и колико су сада бесни јер им је та инвестиција променила агрегатно стање. Од конкретног ý­­лога остао је само смрдљиви гас, а додатни хистеричног бес изазвале су ликвидације англосаксонских милитариста различитих специјалности, НАТО официра који су били по задатку смештени у Украјини и тамо руководили припремом за разарање Русије. Преиграли су се јер су арогантно помислили да ће Русија мировати док јој намичу омчу око врата. Моћ и новац потпуно су им помрачили разум гурајући их у потпуну пропаст. Зато данас најзначајније питање није да ли ће и када Америка пропасти, него кога ће све у ту пропаст одвести.

Због тога не би зачудило да после прогањања руских спортиста и протеривања руских студената из западних земаља, на ред дође спаљивање књига руских класика, Достојевског, Толстоја, Шолохова, Пушкина, Чехова, затим ритуално кремирање партитура Чајковског, Корсакова, Глинке, Рахмањинова и на крају цензурисање Мендељејевог Периодног система хемијскиј елемената из свих уџбеника западне науке. Да се ти руски „зликовци“ више никад не помену на демократском, плуралистичком Западу.

Одговорност Украјине у свему овоме није мала. Руководство те земље савршено је добро знало какве се улоге прихвата и каквом се ватром игра. Добровољно прихватање сврхе ударног овна којим би Америка и сатрапи разбили капију руске тврђаве и тиме означили крај једне цивилизацијске епохе не може се оправдати ничим разумним. Украјински кловн који је уз америчку помоћ догурао од свирача пенисом на клавиру до председника државе, са својом свитом и западним шаптачима довео је човечанство, пречицом, до судњег дана. И ту никакве кривице Русије не може бити. Пред Русијом је постављен избор или ће остати своја, или ће постати америчка колонија.

          Санкције Русији увео је мањи део света

Немцима, Французима, Енглезима и сличнима није тешко да осуђују Русију због њеног избора и чврсте намере да се одупре америчкој колонизацији јер су сви они поробљени и лоботомирани. Те државе заправо више не постоје, не постоји њихов суверенитет, нити њихова воља. Оне су теледириговане из истих центара моћи који диригују и Америком. Постоји само привид њиховог постојања, док је њихова изворна политичка супстанца у дубокој хибернацији. Може се рећи да су те државе запоседнуте.

Пандемија и антируска хистерија

Сасвим случајно, ова велика несрећа са украјинском кризом поклопила се са одлазећом контроверзном пандемијом Ковида-19 која тресе добар део Планете већ више од две године. Међутим, специјални психолошки рат који је вођен у овој пандемији, рат против истине, рат страхом и пузајућом тоталитарношћу, који се још увек води, сам по себи указује на многе аналогије, преклапања и истоветне имплементирајуће механизме. Као да се и антируска хистерија и пандемијска сабласт планира, креира, дистрибуира и успоставља са истог командног места, истим логистичким каналима, инструментима, оруђима, па чак и од стране истих официра. Као да исти људи стоје иза обе ствари.

Још давне 1961. године, амерички председник Двајт Ајзенхауер скренуо је пажњу својој нацији на погубност утицаја војно-индустријског сектора на јавну политику. Од тада до данас, особито кроз препарирање тамошње Демократске странке, а и општепланетарног пропадања, труљења и декаденције политичке елите тзв. демократског света, дошли смо до данашњице у којој, на западном делу полулопте, нема места за слободног човека. Он је прогањан као дивља животиња коју лове због крзна. Војно-индустријски сектор од пре пола века метастазирао је у тзв. мултинационалне компаније које су, сасвим извесно, моћније од многих западних држава, а супермоћна форма такве организације управља и америчком државом.

Управо сада, иста апаратура за специјално ратовање користи се у антируској хистерији и тестира се у режиму максималне продуктивности. У битки добра и зла која је отпочела и која ће можда бити и коначна битка, на једној страни имамо сву трулеж пропадајућег тоталитаристичког режима у који је Запад метастазирао, и суперсилу која брани право на избор, право на слободу, право на сопствени живот и право за здрав разум.

Није било тешко предвидети да ће врло брзо рат Добра против Зла морати да почне јер се Зло јако проширило. Такође, није било тешко предвидети да ће Русија предводити војску која ће бранити слободу, бранити Човека. Ћутање многих великих и јаких држава у овом тренутку само је знак да су јасно препознале о чему је реч у овој војни. Вероватно ће и демонске силе правилно разумети ту поруку. Сасвим је извесно да је НАТО спреман да се против Русије бори докле год постоји НАТО или Русија. А у овој ситуацији нема сумње да је  НАТО спреман да се „бори“ до последње капи украјинске крви.

Као што Немци у Првом светском рату нису марили за Бугаре, или као што у Другом светском рату не би марили за Усташе, ни у једном рату врховни зликовци не маре за своје слуге. Жртвују их раводушно, с бизарним сладострашћем. Украјинци, а овде је реч о оном усташоидном делу ове нације, с истим сладострашћем одлазе у битку. Мржња коју осећају према Русима, тј. према својим коренима и пореклу, не може се разумети и дефинисати ничим другим сем ритуалним сатанистичким оргијањем. Изгледа да их ништа сем огња не може зауставити и елиминисати. Руске формације имају начина да ефикасно и брзо са њима изађу на крај и вероватно би све било готово у пет дана да руска војска не води рачуна о цивилима, што  значајно успорава напредовање.

Место Србије у овој причи

Србија нема објективних претпоставки да у овај бој може директно да се укључи. Однос Русије и Украјине мора се решити управо на релацији те две стране. Многи Украјинци су са нама браћа као и Руси. Али, Србија не треба да остане неутрална кад је реч о осталим државама које се мешају у спор између ове две словенске земље. Европска унија је палијативно одељење за Србију. Србија Европској унији не дугује ништа. Напротив. ЕУ је активно и арбитрарно учестовавала у разарању Србије и убијању Срба.

У Украјини данас ради слично, хушка и тера Украјинце у смрт, а Србе је осим хушкања и терања у пропаст, буквално засипала бомбама, ракетама и отровима. И све време лагала је и уцењивала Србе и Србију да ће их примити у своје чланство. Од скора говоре да од тога нема ништа, али и даље арогантно покушавају да нас уцењују бесмисленим фамозним евроинтеграцијама. Ако мисли да преживи и опстане, Србија мора да престане да се евроинтегрише. Уколико већ није прекасно, и уколико може да се излечи ма шта да уради.

Један опсукрни „слободни новинар“ који ради на евродонације и четрдесетопроцентни раствор етанола квалификовао је руску интервенцију у Украјини као „флагрантно кршење међународног права“, као „хитлеровски модел инвазије“, а Доњецк и Лугањск су по њему „самопроглашене регије“. На другој страни, исти суперхик о Косову каже да је Косово изгубљено јер је „Милошевић одлучио да Косово решавамо сами“ и јер је „убијао људе по Приштини“. Тај зависник у делиријуму познаје међународно право у случају Украјине, зна све о тамошњој хитлеровској инвазији, али не зна да ли је украјински режим убио и једног јединог Руса. То, с друге стране, имплицира да на Косову није било гажења међународног права нити хитлеровске инвазије. A чињеница је да су Украјинци у само једној акцији у Одеси, у једном једином дану, зверски живе спалили „тек“ неколико стотина Руса, а да за то нико није одговарао.

         Украјинска ломача у којој су гореле стотине руских цивила

Овдашњи упарложени пронатоовски шљам ревносно извршава добијени задатак – да оно што није проглашава за јесте, а да оно што јесте проглашава да није. Или још једноставније, да свуда и увек оправдава и подржава амерички спољнополитички интерес за немалу количину долара и евра. И све ово наглашавамо само да бисмо видели размеру контаминације и канцерогености које су масовно захватиле српско друштво пре свега кроз тзв. мејнстрим, медије трендсетере и осталу ленглијевску менажерију која претапа Српство у сатанизам.

Власт у Србији амбивалентно се понаша и зарад властодрштва продаје виталне националне и државотворне интересе. Ова власт продала је Косово и Метохију зарад западне подршке, још ће лакше продати Русију да би се истим менторима умилила. А међу главним опозиционим странкама нема озбиљних назнака за суштинску промену основног курса ка оздрављењу државе и друштва. Бирачко тело је слуђено и спало је на ниске гране, а друштвена елита покварено се продаје за личне привелегије и материјалну корист. Такво стање у држави не даје нам могућност за било какву озбиљну помоћ Русији. Додуше, Русија то од нас и не тражи. Требало би да то сами од себе тражимо, али како нисмо у стању да то схватимо, нити смо кадри да било шта значајно учинимо, добро ће бити ако душу не продамо. Али, мало је наде за нешто такво.

Аутор: Славко Живанов

Извор: Између сна и јаве

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!