Мишљења

Власт у Србији подржава геноцид у Палестини

Фото: stav.ba

Зар „сваки дан“ и уз геноцид

Завирим, тако, у портал „Васељенска“ где ме дочека помало већ бајата вест од 8. октобра, под насловом Марко Ђурић: Србија је уз Израел не само данас него сваки дан. Помисао да би та „свасвим треће: подсећајући на почетак израелских ратних операција против Палестине мада нас званична средства дезинформисања упорно извештавају да Израел ратује против неке терористичке организације именоване као Хамас и не бавећи се једногодишњим учинком, Њена Екселенција Авивит Бар-Илан, амбасадора Израела у Београду, захвалила је Србији на „недвосмисленој подршци која представља светионик наде“.

Како се тамо, по службеној дужности, нашао и министар спољних послова Србије, по имену Марко Ђурић, он је ту „недвосмислену“ захвалност претворио у скромно признање да „Србија стоји у овим тешким данима са људима Израела не само данас кад се сећамо овог ужасавајућег терористичког напада већ сваки дан“.

Ужасавајући терористички напад?

Питања ко, када, где, зашто… уз оно што сам упамтио од прошлогодишњег израелског напада на Палестину натераше ме да о свему томе потражим коју информацију више, најпре од Њене Екселенције рачунајући да она о свему томе зна понајвише и да је то своје знање представила онима који су је слушали кад и министар Марко Ђурић. Невичан интернатској истрази, гуглању и разним другим јутјубањем, дочекивало ме је све и свашта, само не реминисценција Њене Екселенције на есенцију прошлогодишњих збивања.

Редом којим се што „отварало“

***

9. новембар 2023. Џејсон Ли, директор организације Save the Children (Спасимо децу) за палестинске територије, изјавио је за Глас Америке да је „ситуација у Гази тешка и све гора. Сада смо у ситуацији када једно дете гине на сваких 10 минута а на сваких пет минута једно дете је рањено. И то су повреде које им мењају живот. Поред смрти и опасних повреда које деца трпе, 1,5 милиона људи, односно 60 одсто становника Газе је расељено, побегли су из кућа. Траже уточиште у школама и болницама, у било којој згради где могу да буду заштићени. Али те зграде немају довољно воде, и довољно хране. Деца и породице које су повређене немају приступ здравственој нези. Многе породице су се свеле на један оброк дневно.

У Гази нема свеже воде. Када погледате школе у којима сада живе цивили, многе су сада четири пута изнад свог капацитета. У једном центру у Кан Јунису, на југу Газе, 22.500 људи живи у школи, која је саграђена за максимално 2.000 људи.Постоји 16 купатила за више од 22.000 људи, што значи да не може да се одржава елементарна лична хигијена, тако да се шире преносиве болести и дијареја.И наравно, нема довољно воде. Потрошња воде за становнике Газе је смањена за 92 одсто у односу на ниво пре 7. октобра. Ово је хуманитарна катастрофа и деца плаћају цену“.

***

9. октобар 2024. „У израелској офанзиви у сјеверној Гази убијено је неколико десетака људи, а хиљаде су ‘заробљене’ током посљедња 24 сата, док су напади на Либан који су у току, натјерали велики број људи у бијег с југа земље.

Израелска војска тврди да су њени борбени авиони у сриједу погодили око 230 циљева који припадају либанском Хезболаху и Хамасу из Газе док су се борбе интензивирале на оба подручја. Међутим, највише су страдали цивили, а број жртава једногодишњег рата у енклави повећао се на више од 42.000 убијених, објавило је Министарство здравства.

Израелске зрачне снаге напале су око 185 циљева Хезболаха и 45 Хамаса, укључујући војне зграде и инфраструктуру, осматрачнице, ракетне бацаче и оперативце… Такођер је објављено да су три израелска војника тешко рањена у уторак и сриједу током борби у јужном Либану.

У израелском бомбардирању Либана погинуло је више од 2.100 људи, већина њих у посљедње двије седмице. Такођер је присилио 1,2 милиона људи да напусте своје домове, објавили су дужносници. У сриједу су државне власти за управљање катастрофама саопћиле да је најмање 58.898 расељених особа које бјеже од израелских напада у јужним и источним дијеловима земље потражило уточиште у сјеверним окрузима

Израел је поново издао налоге за евакуацију становницима Јабалије и оближњих подручја, али палестински дужносници и дужносници Уједињених народа кажу да у Појасу Газе нема сигурних мјеста за бијег. Најмање 400.000 људи је ‘заробљено’ у сјеверном појасу Газе након израелске наредбе за евакуацију, открио је челник УН-ове агенције за палестинске избјеглице.. Становници Јабалије рекли су да су хиљаде људи заробљене у својим домовима откако је операција започела у недјељу, док израелски авиони и дронови лете изнад њих, а војници се боре с палестинским борцима на улицама…

Министарство здравства Газе саопћило је да је израелска војска наредила трима болницама на сјеверу да евакуирају особље и пацијенте. Хусам Абу Сафиа, директор болнице Камал Адван, једне од установа којој је наређена евакуација, рекао је за Ал Џазиру да се боји понављања насиља које је нанесено болници ал-Шифа у Гази раније током рата. ‘Не можемо напустити болницу јер не постоји ниједна друга болница која пружа услуге и лијечење дјеце, осим болнице Камал Адван’… У протеклих 12 мјесеци у Гази је убијено готово 42.000 особа, а више од 97.000 је рањено“.

***

Заборавих да упишем датум.“ Израел у рату против Газе није само циљао образовне институције, већ и хуманитарне организације… дјелује против цивила у невиђеном обиму, од Другог свјетског рата није било ситуације какву видимо данас, да број дјеце, број цивила који је убијен буде толико велики“.

***

14. октобар 2023. „Осми је дан сукоба Израела и Хамаса. Више од 700 деце је убијено у Гази, а још 2.450 је повређено од прошле суботе, саопштио је УНИЦЕФ“.

***

17. март 2024. Њујорк „Више од 13.000 деце убијено је у Појасу Газе од почетка офанзиве Израела, саопштио је… Фонд Уједињених нација за децу (Уницеф). Уницеф наводи да велики број палестинске деце у Појасу Газе пати од тешке неухрањености.

Извршна директорка Уницефа Кетрин Расел рекла је… за Си-Би-Ес да је у сукобу у Појасу Газе забележена готово највећа стопа смртности међу децом од свих сукоба у свету… Расел је истакла да се током посете болницама у којима су смештена палестинска деца која пате од тешке неухрањености уверила да су бебе и деца били толико исцрпљени да нису имали снаге ни да плачу“.

***

6. мај 2024. „Најмање 35.233 особе су убијене, а 79.141 рањена у израелским нападима на Газу од 7. октобра“.

***

25. октобар 2023. Антонио Гутереш, генерални секретар Уједињених нација, јесте „истакао да се напади Хамаса 7. октобра на Израел нису догодили ‘у вакууму’ и (јесте) нагласио да је палестински народ 56 година под окупацијом“, али то се, што давно рече Милкица, никога није „дојмило“.

***

16. мај 2024. „Израелска војска наставила је операције на северу Појаса Газе и у деловима Рафе, града на југу Појаса Газе, којем прети офанзивом усмереном против палестинске исламистичке организације Хамас. Израелска војска наставља операције у Појасу Газе, око 600.000 Палестинаца побегло из Рафе, док Хамас тврди да остаје у Гази. Лидер Хамаса Исмаил Ханије потврдио је да ће та организација, која је преузела власт у Гази 2007. године, ‘ту да остане’ и да ће он, с осталим палестинским фракцијама, одлучити о управљању Газом после рата с Израелом“.

***

9. март 2024. „Агенција Уједињених народа за помоћ палестинским избјеглицама на Блиском истоку, објавила је да у израелским нападима на Појас Газе у просјеку гину 63 жене дневно, од којих су 37 мајке иза којих су остале породице… Најмање 9.000 жена убијено је у нападима за геноцид оптуженог Израела и да их је много више остало затрпано под рушевинама. У нападима… од 7. октобра убијено је 30.800 Палестинаца, а повријеђено 72.298. Више од 70 посто убијених у нападима били су жене и дјеца“.

***

28. април 2024. „Шеф Агенције УН за помоћ палестинским избеглицама Филипе Лазарини изјавио је да је у Појасу Газе у протеклих шест месеци убијено више деце него у свим светским конфликтима у последње четири године укупно. Дакле, по обиму је без преседана, као и по степену разарања“.

…Док ово „укуцавам“ у рачунар, на Михољдан, жена прати некакве „ружичасте“ приче, па ми „реферише“ да је у нападу израелске војске на стамбена насеља у Бејруту а то му дође нешто као главни град Либанске Републике погинуло двадесет двоје а рањено стотинак лица…

***

13. октобар 2023. Израел захтева (Бибиси вели: „израелска војска је то „саветовала“) да „милион и сто хиљада Палестинаца из Појаса Газе у наредна 24 часа пређе у јужни дио те територије“ (Европска унија „великодушно“ је тражила „више времена за евакуацију… пред израелску војну акцију“), а нико се није „досетио“ да тај чин прогон палестинских цивила зарад отимања палестинске државне територије назове својеврсним геноцидом. Само су Уједи­ње­не нације, то америчко служинче, изразиле „бојазан“ да би „обећани“ прогон био праћен израелском копне­ном офанзивом на Газу, те да би то било праћено „смртоносним нападом Хамаса“.

***

12. јун 2024. „Влада Газе каже да је 15.694 дјеце убијено, а 17.000 остало без родитеља након 250 дана израелског рата против Газе“.

***

19. август 2024. „Најмање 16.480 палестинске дјеце убијено је у израелским нападима у Појасу Газе од 7. октобра прошле године, саопштиле су локалне власти у понедјељак.

‘Међу жртвама је 115 беба’ рекао је за Анадолу Исмаил ал-Савабите, генерални директор Канцеларије за медије Владе у Гази. Према његовим ријечима, 35 палестинске дјеце умрло од потхрањености и дехидрације током израелске блокаде енклаве. ‘Најмање 3.500 дјеце у Гази суочено је с ризиком од смрти због недостатка хране и неухрањености због израелских ограничења испоруке хране у Газу’, упозорио је и додао је да је више од 17.000 дјеце изгубило родитеље или барем једног од родитеља након што су их брутално убиле израелске окупационе снаге.

Мјесецима су међународне и агенције Уједињених нација упозоравале на негативан психолошки утицај израелске разорне офанзиве на Газу на палестинску дјецу.

Број убијених Палестинаца у нападима које је израелска војска извела на Појас Газе од 7. октобра 2023. године повећан је на 40.139, објавило је Министарство здравља у Гази“.

***

11. октобар 2024. „У израелским нападима на центар Бејрута у четвртак увече погинуле су 22 особе, а повријеђено је више од 100, саопштиле су либанске власти… На југу Либана, два мировњака Уједињених нација повријеђена су када је израелски тенк пуцао на осматрачницу у главном штабу снага у Накури. УН су саопштиле да се њихово особље суочава са све већом опасношћу. (Можда им тако и треба, кад нису послушале позив израелске војске да њихове „мировне снаге напусте своје положаје“ ИП). Израелски напади погодили су густо збијени дио стамбених зграда и малих продавница у центру Бејрута“.

***

7. октобар 2024. „Годишњица напада палестинске милитантне групе Хамас… која контролише Појас Газе и коју су САД и Европска унија ставиле на листу терористичких организација (и која је) 7. октобра 2023. извела најсмртоноснији напад у историји Израела'“, те да је том приликом „убијено 1.139 људи, укључујући 685 израелских цивила и 71 странца“… обележена је… на скупу у београдској јеврејској општини, посвећеном годишњици израелског рата против Палестине. Госпођа Авивит Бар-Илан, амбасадор Израела у Србији, рекла је да ће 7. октобар, дан у који је 2023. године тај рат отпочео, ‘заувек остати уписан у колективном сећању Израела’. Она је том приликом истакла да је ‘тај дан насиља и варварства оставио ожиљке не само на Израелу, већ и код свих којима је стало до хуманости. Међу убијенима је 38 деце и више од 400 жена’,

Уза све то истичући да се „Израел не бори само за сопствену безбедност већ и за стабилност региона и шире“, она је позвала све пријатеље Израела „да осуде агресију Ирана и подрже Израел у напорима да заштити своје грађане и отклони претњу Хезболаха“.

Заклоњен америчким и евроунијским штитом у виду „листе терористичких организација“, Израел своју „хуманост“ правда не само безбедносним и стабилносним излетима „по региону и шире“, са „племенитим“ циљем да неутралише легалне војне и политичке институције Државе Палестине и Либанске Републике, већ и да наговести своју „одбрану“ од домишљене иранске „агресије“. Што ће при томе бити убијани углавном цивили, Израел то сматра оправданим на време треба уништити могућу обновљиву попуну за сада препознатих противника. Ако се међу њима налазе, добрим делом, деца и жене, то се, ваљда, сматра Хамасовим и Хезболаховим „терористичким подмлатком“.

И у Србији се на све то гледа једнако, па ће, на пример, бе­о­градски Блиц написати у0000 хттпс://њњњ.блиц.рс/вести/свет/мапа-ста-је-појас-газе-а-ста-хамас-ово-је-све-сто-треба-да-знате/63рyкцк да се „Ха­мас палестинска милитантна група која влада појасом Газе, за­клела на уништење Израела и жели да је замени исламском државом. Хамас је водио неколико ратова с Израелом откако је преузео власт у Гази 2007. године“; баш као да „појас Газе“ није територија Државе Палестине и да Хамас није војна и политичка формација исте те Државе Палестине.

Биће да је Председник Ре­публике Србије био једини који, на Михољдан 2023. године, у разговору емито­ваном из Прве телевизије, рече да ратују Израел и Палестина, али зато ниједан од медија који су исте вечери јавили да је Израел напао аеродроме у Дамаску и Алепу, у Сирији, не рече да би се тај израелски напад могао именовати као терористички јер Хезболах и Хамас нису сиријска „својина“.

Био би ред да се они који одлучују о деловању Државе Србије и признају Либанску Републику и Др­жаву Палестину, запитају шта се све „признаје“ тим признањем.

Јер, у оној првој делује Хезболах, војно-политичка организа­ци­ја основана 1982. године, зарад отпора Израелу при њеној инвазији и окупацији јужног Либана. Својим манифестом објављеним три године касније, Хезболах је као један од својих циљева дефинисао протеривање „Американаца, Француза и њихових савезника у потпуности из Либана, стављајући тачку на било који колонијалистички субјект на нашој земљи“. Данас, то је организација „која има широк спектар делатности, укључујући и радио, те­левизију, новине, школе, болнице, социјалне установе, а неки чла­нови су и у саставу либанске владе“. Стога, приче о Хезболаху као терористичкој групацији, „жвака“ су за све који се и не питају како се уопште може десити да „Израелска одбрамбена војска“ (или Израелске одбрамбене снаге), основана кад и Израел (1948), води ратове по територијама суседних држава у јужном Либану, на пример, „гостовала“ је последњих петнаест година прошлога века, а „навратила“ је тамо и 2006.

У другој, пак, делује Хамас, војно-политички покрет основан 1987, победник на тамошњим парламен­тар­ним изборима 2004. године, „највише због отворене и оружане бор­бе против Израела, али и због ангажовања на социјалном плану, организовању рада школа и других добротворних акција“, са све већим угледом међу арапским светом.

Сједињене Америчке Др­жаве и Европска унија, али и бројне њихове ко­лоније по свету укључујући и Израел, ововремено израелско ратовање представљају свету као обрачун са „терористичким“ Ха­масом и Хезболахом Сирија се ту појављује узгредно, Иран као „перспективна жртва“, обоје тек као наговештај „следећег корака“ незнано за чији рачун (да то сада не нагађамо) а не рат против Државе Палестине и Либанске Републике.

У таквим условима, кад се многи у Србији питају ко је ко и ко је шта у свему томе а те недоумице засноване на незнању, недо­вољној професионалној заинтересованости и неопрезности или, можда, намерној „заборавности“ не само електронских и папирних меди­ја већ и највиших државних органа да су „Хамас“ и „Хезболах“ легалне институције, прва у Др­жа­ви Палестини, а друга у Либанској Републици , министар Марко Ђурић дозволиће себи да изјави како „Србија стоји у овим тешким данима са људима Израела не само данас кад се сећамо овог ужасавајућег терористичког напада већ сваки дан“…

Још само да нам је министар Марко Ђурић рекао када је то Србија напала своје суседе, када је бомбардовала њихове школе и болнице, када је по своме суседству за жртве „бирала“ највећим делом децу и жене, кад је, у своје „терористичке“ сврхе, употребила макар и праћке…

Аутор: Илија Петровић, историчар

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!