Власник фирме у Шапцу приморава раднике да се вакцинишу
Ако последњих недеља пажљиво пратимо извештаје режимских и медија под доминантним утицајем режима из свих сегмената информативног простора, без великог интелектуалног напора можемо закључити да је пропаганда вакцинације против вируса covid-19 достигла своје лимите. Атаковање на мозак просечног гледаоца/читаоца ишчитавањем статистичких података о вакцинисаном делу становништва, циљано селектованих да конзумента информација доведу у заблуду, даје све слабије резултате јер, у одмеравању снага са сликама из свакодневног живота – нпр. драстично смањене дужине редова за вакцинисање у за то одређеним здравственим установама широм Србије – оно губи битку. То су, наравно, и властодршци увидели, па су почели да примењују другачији приступ у придобијању становништва за одзив на вакцинацију.
Устав Републике Србије даје јасан и недвосмислен одговор на питање о обавезности вакцинације. Увођење обавезне вакцинације било би апсолутно противуставно (види чл. 25 Устава РС, којим је утврђена неповредивост физичког интегритета људског бића), јер би прописивало наметање радњи којима се задире у психофизички статус човека без његове сагласности. Такође, оно би било противно одређеним међународним актима, ратификованим у Народној скупштини, као што је Конвенција о људским правима и биомедицини (чл. 5). Све то противнародна марионетска власт у Србији, потчињена глобалистичким центрима моћи у Бриселу, Вашингтону и осталим западним метрополама одлично зна, као што зна да ни ураганска пропаганда вакцинације посредована медијима под њиховом контролом, ни мере стимулације типа финансијских олакшица у погледу разних видова плаћања обавеза према држави (нпр. најава умањивања трошкова регистрације и осигурања моторних возила за вакцинисане власнике), неће дати жељени разултат. Зато прибегавају заобилазним стратегијама, које имају за циљ да поколебају, застраше и уцене грађане који не желе да се вакцинишу (укључујући и оне изразито слободномислеће, самосвесне и подробно информисане) и унесу раздор у њихове породице.
Доле изложени документ представља пример такве стратегије, односно њеног најважнијег рукавца, због којег смо је и назвали заобилазном: у том делу се види да кључну улогу у њој играју, не носиоци власти на било ком нивоу од локалног до државног, неко пословодни органи у предузећима и установама. Чињеница да се у овом случају ради о предузећу насталом/реструктурираном у периоду сумњивог пословања крајем деведесетих година (читај раној фази транзиције, ескалиране у пероду постпетооктобарске транзиционе пљачке) даје изложеном примеру упечатљивост.
„Важно обавештење“ руководећег лица Привредног друштва … „Картонвал“ је чин невешто маскираног мобинга и укидања запосленим права која проистичу из њиховог доприноса пословним резултатима фирме, што представља флагрантно кршење корпуса њихових законом ујемчених права на које се мора реаговати свим законитим средствима. Добро га проучимо, јер жртве таквог подлог и прогредирајућег механизма условљавања може постати свако од нас ко је запослен у предузећу или установи где је његова имплементација могућа. Ако смо свесни у каквом времену живимо, знамо и да је таквих послодаваца много.
Уредништво Борба за истину
