Vladika Naum: Vladika Artemije je bio Božji čovek
Molimo vas da, umesto odbacivanja na osnovu predrasuda, uložite duhovni trud pokretom sopstvene slobodne volje ka dobru upravljene, da pročitate nešto što će vas duhovno obogatiti i otkriti vam istinu. Podsećamo na besedu vladike Nauma izgovorenu nekoliko dana posle sahrane vladike Artemija.
Uredništvo
Vladika Naum: Vladika Artemije je bio Božji čovek
… Naš vladika je iz ovog privremenog života koji je prepun bola, tuge, uzdisanja, krstonošenja, prešao u onaj drugi, večni život, tamo gde nema bola, tuge, progona, uzdisanja, suza, nego gde je život beskonačni i radost pravednika u gledanju lica Božjeg.
Za svog života vladika je i rečju i delom propovedao vaskrslog Gospoda Isusa Hrista. Imali smo tu čast, tu blagodat, da nam on bude episkop, duhovni otac, da vidimo kako to čovek treba da živi dok je u telu da bi zadobio milost Božiju. Zaista je vladika bio Božji čovek. U svemu se to videlo.
Svaka njegova reč bila je odmerena, promišljena, izgovorena u pravo vreme i na pravi način. I svaki njegov pokret i svako njegovo delo i sve što je učinio zaista bilo je prožeto Duhom Svetim. Vladiku je karakterisalo preciznost i tačnost u svemu. Jedan od retkih ljudi koji je precizan i bio tačan u svemu. Evo jedan podatak koji treba da znamo, vladika je svakodnevno vodio dnevnik: gde je bio, šta je radio, gde je služio, s kim je služio, aktivnosti u toku dana. I nije prošao dan da on nije napisao svoj dnevnik, svoje aktivnosti. Tako je disciplinovan bio i znalo se vreme kad ustane… piše u tom dnevniku imamo te dnevnike… tačno kad odlazi na počinak, tačno kad obavlja svoje pravilo, sve je bilo isprogramirano. Kaže bratija koji su sa njim bili: „Često se vratimo kasno s puta u jedan-dva ujutru i sad očekujemo da vladika odmah ode na počinak da se odmori. Ne, on uzima svoj dnevnik i piše šta je bilo.“ To je stvarno podvig. Dakle, takvu je tačnost, takvu je odlučnost, takvu i preciznost, takvu je revnost imao naš vladika.
I to smo mi gledali i blagodarili Bogu što imamo takvog duhovnog oca i episkopa. Sećamo se iz Crne Reke kad je tako neko iskušenje u manastiru, pa đavo radi svoj posao, bude neko iskušenje neki nemir, kad vladika dođe to burno more s njegovom pojavom, njegovim rečima stiša kao iz one Jevanđelske priče kada Gospod zapovedi moru i buri: „Utihnite, umuknite!“ Tako i on svoje iskušenje u manastiru stišavao i donosio mir. Kad vladika dođe u manastir, to je bio praznik. Tako i ovde, svi mi to dobro znamo, kad vladika dođe, to je poseban dan. Tad, i više ljudi dođe nego obično, da pozdravi vladiku da uzme blagoslov.
Takvu mu je Gospod blagodat dao, a da bi mu je dao, morao je da ima ruke da je primi, dakle morao je da bude smiren, da ima smirenje i on je to imao zaista. Imao je vladika to smirenje, bogoljublje, trud, sve jevanđelske vrline koje mu je Gospod dao, da zrači ljubavlju, da zrači mirom, tom duhovnom toplotom koja je sve nas očinski grejala. Sve što je trebao dao nam je. Postavio je sve u svojoj eparhiji na svoje mesto, na čvrstim temeljima, postavio horepiskope, dao tipik, ustav manastirski, pravila života kako mi ovde treba da živimo u manastiru, naučio nas kako treba ispovedati, naučio šta treba reći vernicima kako da žive, kako da Bogu služe, najpre nas, njegove monahe. I ostaje sad, braćo i sestre, da ono što smo od njega čuli i videli prenesemo, mi, horepiskopi, sveštenici, sveštenomonasi, da to prenesemo vama i da tako nastavimo tim putem koji nam je trasirao naš vladika.
Nećemo padati u očajanje, u tugu, depresiju, nije to hrišćanski, to neka bude daleko od nas. Tugujemo kao ljudi, ali, ne tugujemo kao oni koji nemaju nade, jer znamo da je vladika iz ovog privremenog, mučnog života, prešao na bolje mesto i da se tamo raduje sa anđelima i sa svima svetima. Ako smo voleli vladiku, onda je potrebno da ispunjavamo ono što nam je on govorio. Tako ćemo pokazati ljubav prema vladici, u stvari ljubav prema Gospodu Isusu Hristu koji je živeo u njegovom srcu. Hvala Bogu, imamo horepiskope, imamo igumane, igumanije, sveštenomonahe, imamo tu Hristovu vojsku koja može da vodi vojnike Hristove, vas, ka Nebu. Zbog toga, sa još većim usrđem, sa još većom ljubavlju da služimo Bogu i Gospod će biti sa nama. Gospod će biti sa nama, pa će se naš vladika za nas sve moliti, ima slobodu pred Gospodom, verujem, i nama će sada biti lakše. On će svojim molitvama ovaj brod Crkve kao nekim povoljnim vetrom da gura napred ka tihom pristaništu Carstva Nebeskog. Takvu slobodu imaju oni koji su se borili za pravu veru, koji su stradali za pravu veru kao što je naš vladika.
Eto, neka Gospod njegovim molitvama svima nama bude na pomoći, neka Gospod svima da mudrosti, snage, razuma, da i mi služimo Gospodu kao što je i on služio, da i mi imamo takvo bogoljublje, takvo smirenje, takvo trpljenje, takvu preciznost, takvu tačnost u ispunjavanju Božjih zapovesti i naših obaveza. Amin, Bože daj! Tako, braćo i sestre, to sam hteo da vam kažem da prosto obodrim i da sa novom energijom nastavimo svoj životni put, svoje krstonošenje ugledajući se na našeg vladiku u svemu. Zaista u svemu. Zbog toga je naša nada velika, naša odlučnost još veća da Gospodu služimo jer znamo koga imamo kao zastupnika pred Bogom. Eto, to nas raduje, to nas veseli, to nas krepi, to nam daje snage da dalje još odlučnije idemo kroz život, eda bi se i mi našli tamo gde je naš vladika da sa njim i svima svetima i mi likujemo u Carstvu Božijem. Tako, braćo i sestre, neka Gospod to i nama podari. Amin, Bože daj!
Vladika Naum- beseda 29.11.2020
