Владика Наум: Владика Артемије је био Божји човек
Молимо вас да, уместо одбацивања на основу предрасуда, уложите духовни труд покретом сопствене слободне воље ка добру управљене, да прочитате нешто што ће вас духовно обогатити и открити вам истину. Подсећамо на беседу владике Наума изговорену неколико дана после сахране владике Артемија.
Уредништво
Владика Наум: Владика Артемије је био Божји човек
… Наш владика је из овог привременог живота који је препун бола, туге, уздисања, крстоношења, прешао у онај други, вечни живот, тамо где нема бола, туге, прогона, уздисања, суза, него где је живот бесконачни и радост праведника у гледању лица Божјег.
За свог живота владика је и речју и делом проповедао васкрслог Господа Исуса Христа. Имали смо ту част, ту благодат, да нам он буде епископ, духовни отац, да видимо како то човек треба да живи док је у телу да би задобио милост Божију. Заиста је владика био Божји човек. У свему се то видело.
Свака његова реч била је одмерена, промишљена, изговорена у право време и на прави начин. И сваки његов покрет и свако његово дело и све што је учинио заиста било је прожето Духом Светим. Владику је карактерисало прецизност и тачност у свему. Један од ретких људи који је прецизан и био тачан у свему. Ево један податак који треба да знамо, владика је свакодневно водио дневник: где је био, шта је радио, где је служио, с ким је служио, активности у току дана. И није прошао дан да он није написао свој дневник, своје активности. Тако је дисциплинован био и знало се време кад устане… пише у том дневнику имамо те дневнике… тачно кад одлази на починак, тачно кад обавља своје правило, све је било испрограмирано. Каже братија који су са њим били: „Често се вратимо касно с пута у један-два ујутру и сад очекујемо да владика одмах оде на починак да се одмори. Не, он узима свој дневник и пише шта је било.“ То је стварно подвиг. Дакле, такву је тачност, такву је одлучност, такву и прецизност, такву је ревност имао наш владика.
И то смо ми гледали и благодарили Богу што имамо таквог духовног оца и епископа. Сећамо се из Црне Реке кад је тако неко искушење у манастиру, па ђаво ради свој посао, буде неко искушење неки немир, кад владика дође то бурно море с његовом појавом, његовим речима стиша као из оне Јеванђелске приче када Господ заповеди мору и бури: „Утихните, умукните!“ Тако и он своје искушење у манастиру стишавао и доносио мир. Кад владика дође у манастир, то је био празник. Тако и овде, сви ми то добро знамо, кад владика дође, то је посебан дан. Тад, и више људи дође него обично, да поздрави владику да узме благослов.
Такву му је Господ благодат дао, а да би му је дао, морао је да има руке да је прими, дакле морао је да буде смирен, да има смирење и он је то имао заиста. Имао је владика то смирење, богољубље, труд, све јеванђелске врлине које му је Господ дао, да зрачи љубављу, да зрачи миром, том духовном топлотом која је све нас очински грејала. Све што је требао дао нам је. Поставио је све у својој епархији на своје место, на чврстим темељима, поставио хорепископе, дао типик, устав манастирски, правила живота како ми овде треба да живимо у манастиру, научио нас како треба исповедати, научио шта треба рећи верницима како да живе, како да Богу служе, најпре нас, његове монахе. И остаје сад, браћо и сестре, да оно што смо од њега чули и видели пренесемо, ми, хорепископи, свештеници, свештеномонаси, да то пренесемо вама и да тако наставимо тим путем који нам је трасирао наш владика.
Нећемо падати у очајање, у тугу, депресију, није то хришћански, то нека буде далеко од нас. Тугујемо као људи, али, не тугујемо као они који немају наде, јер знамо да је владика из овог привременог, мучног живота, прешао на боље место и да се тамо радује са анђелима и са свима светима. Ако смо волели владику, онда је потребно да испуњавамо оно што нам је он говорио. Тако ћемо показати љубав према владици, у ствари љубав према Господу Исусу Христу који је живео у његовом срцу. Хвала Богу, имамо хорепископе, имамо игумане, игуманије, свештеномонахе, имамо ту Христову војску која може да води војнике Христове, вас, ка Небу. Због тога, са још већим усрђем, са још већом љубављу да служимо Богу и Господ ће бити са нама. Господ ће бити са нама, па ће се наш владика за нас све молити, има слободу пред Господом, верујем, и нама ће сада бити лакше. Он ће својим молитвама овај брод Цркве као неким повољним ветром да гура напред ка тихом пристаништу Царства Небеског. Такву слободу имају они који су се борили за праву веру, који су страдали за праву веру као што је наш владика.
Ето, нека Господ његовим молитвама свима нама буде на помоћи, нека Господ свима да мудрости, снаге, разума, да и ми служимо Господу као што је и он служио, да и ми имамо такво богољубље, такво смирење, такво трпљење, такву прецизност, такву тачност у испуњавању Божјих заповести и наших обавеза. Амин, Боже дај! Тако, браћо и сестре, то сам хтео да вам кажем да просто ободрим и да са новом енергијом наставимо свој животни пут, своје крстоношење угледајући се на нашег владику у свему. Заиста у свему. Због тога је наша нада велика, наша одлучност још већа да Господу служимо јер знамо кога имамо као заступника пред Богом. Ето, то нас радује, то нас весели, то нас крепи, то нам даје снаге да даље још одлучније идемо кроз живот, еда би се и ми нашли тамо где је наш владика да са њим и свима светима и ми ликујемо у Царству Божијем. Тако, браћо и сестре, нека Господ то и нама подари. Амин, Боже дај!
Владика Наум- беседа 29.11.2020
