Владика Наум: Три страсти које губе душу
Славољубље, сластољубље и властољубље
Човек је створен као биће слободе, љубави и смирења, али у палом свету често посеже за страстима које разарају ту боголикост. Три велике страсти — славољубље, сластљубље и властољубље — посебно су опасне јер човек у њима губи душу, одвајајући се од Бога и тражећи испуњење у пролазним стварима.
Славољубље: Љубав према људској слави.
Славољубље је жеђ за похвалом, признањем и уздизањем од стране људи. Оно корен има у гордости, где човек не налази вредност у Богу већ у мишљењу других.
Разлог
Славољубље је повезано с унутрашњом празнином. Човек који тражи славу других често није задовољан самим собом и верује да ће га аплаузи испунити. Међутим, похвале људи су пролазне, непостојане и често лажне.
Духовна перспектива
Славољубље одводи душу од смирења. Оно чини да човек заборави да је све што има — дар Божији. Уместо да се радује Богу, славољубив човек се радује људским похвалама. Тако постаје роб туђих очекивања и губи истинску слободу. Свети Оци кажу да славољубље одводи од покајања, јер се човек више боји осуде људи него осуде Божије.
Последица
Славољубив човек остаје празан и несрећан. Ниједна људска похвала не може заменити унутрашњи мир који доноси смирење пред Богом. Само у слави Божијој налази се вечна радост.
Сластољубље: Тражење задовољства у пролазним ужицима.
Сластољубље је потрага за телесним и материјалним ужицима као крајњим циљем живота. Оно обухвата преједање, разне страсти тела, зависности и преокупацију богатством.
Разлог
Човек је створен за радост у заједници с Богом, али када изгуби тај духовни фокус, тражи утеху у пролазним задовољствима. Сластољубље је лажна замена за небеску радост.
Духовна перспектива
Сластољубље разара душу јер човек постаје роб својих жеља. Свети Оци уче да су телесна уживања привремена и да увек остављају осећај празнине и жаљења. Осим тога, сластљубље води у духовну лењост, где човек не жели да се бори за вишу врлину већ остаје заглављен у земаљском.
Последица
Сластољубље не доноси трајну радост, већ само тренутни ужитак који води у дубље незадовољство. Душа се утапа у грех, губи духовну бистрину и постаје неспособна да разликује праве вредности од пролазних и илузорних.
Властољубље: Жеђ за моћи и контролом
Властољубље је потреба да се влада другима, да се буде изнад других и да се контролише свет по сопственој вољи. Оно корен има у гордости, где човек себе сматра мерилом свега.
Разлог
Човек тежи властољубљу из страха и несигурности. Жеља за контролом произилази из потребе да се живот стави под сопствену моћ, уместо да се препусти Божијој вољи.
Духовна перспектива
Властољубље разара смирење и уводи човека у сукобе. Свети Оци уче да онај ко жели да влада другима губи своју душу, јер га жеђ за моћи чини неспособним за љубав. Властољубив човек тражи свој интерес и често жртвује друге зарад својих циљева.
Последица
Властољубље доноси самоћу и непријатељство. Човек који стреми моћи никада није задовољан, јер његова жеђ постаје бескрајна. Само смирење и служење другима доносе истинску слободу.
Закључак
Славољубље, сластољубље и властољубље су три духовне болести које одвајају човека од Бога и праве радости. Оне обећавају испуњење, али воде у празнину. Лек за ове страсти налази се у смирењу, молитви и љубави према Богу. Само у одрицању од земаљских жеља и у окретању ка вечним вредностима човек може сачувати своју душу.
Владика Наум
Извор: Православна -то је вера права
