Владика Наум: О „радостима” које спорт и спортисти доносе људима

У суштини, каква је то радост? Реците ми, чему ту човек да се радује? Кад се мало боље размисли, ето рецимо победила је Србија Америку у кошарци и сад се човек радује. Чему та радост? Шта је он добио тиме? Шта смо ми добили тиме духовно? Шта је то? Сујета је то.

Ето, Србија је победила Америку. Ми смо бољи од Американаца. У чему? У спорту? У једној глупој ствари. Па, нема глупље ствари, заиста кад човек мало боље размисли, шта је циљ њихове игре? Да једну кожну направу убаце у обруч. То је глупост једна. Зар то није највећа глупост? И то је циљ, и човек се радује кад човек постигне кош. Мислим, колико је то безумље.

Кад само мало боље размислимо, то је тако једна замка ђаволска, а која многе вара – чак и монахе, и свештенике, и епископе, а која просто нема никакву духовну корист, никакву духовну радост.

Владика Наум