Владика Наум: Нема више те Црне реке, дакле отишла је та благодат
… Народ је долазио, исповедао се,… Заиста велика мисија црноречка је била. Отац Николај је прихватао тамо тај народ, разговарао са њима, многе исповедао, као што данас исповеда. Заиста је велику мисију обавила Црна река, и заиста – људи причају, боље људи осећају од нас који смо тамо живели. Како се приђе Црној реци осети се нека благодат, као да улазиш у неки други свет – тако су ми људи говорили… Тако…
Видите сада, погледајте сада ту је Светитељ, ту су и Мошти, ту је Манастир, ту су и још лепше зграде, све је лепше уређеније, све је ту да кажем “типтоп” што би се рекло, али нема, нема Срца, нема Духа. Зашто? Дакле, јесте Светитељ то, Св. Петар Коришки, благослов, и благодат Божија, и све то, али ипак људи чине светињу.
Црна река је била и пре Владике Артемија, Црна река и сада постоји, али зна се само један период Црне реке кад је то било благодатно. Од владике Артемија до нашег одласка из Црне реке. Дакле, ипак људи чине светињу. Дакле, душа те светиње је био владика Артемије, у ствари Дух Свети који је у њему живео. Благослов свог оца, Аве Јустина старца довео га је ту, с његовим благословом је дошао, он рекао: нека Господ благослови да он обнови српско монаштво и све је процветало. Све је процветало.
И ето – чим смо ми отишли, видите погледајте, та` Црна река!, више није та Црна река. Материјално она јесте изграђена, али духовно она стагнира. То је пустиња сада, нема ту монаштва, ту се животари, ту нема св. Литургије свакодневно, ту нема тог општежића. Ту дођеш нико те и не дочека више, нити да ти каже: помаже Бог, а камоли да ти да неку духовну утеху, да те окрепи, укрепи, исповеди.
Нема више те Црне реке, нема више те Црне реке, дакле отишла је та благодат…
А ево је овде! Ево је овде, данас је Црна река ту, ево је овде. Данас је ОНА ту и у нашим катакомбама, не само овде, него и у нашим катакомбама. То је тај благослов Божији, благодат Божја. Ето то је, треба се трудити само да то одржимо, да живимо онако како богоугодно ми монаси и ви у свету. Биће све у реду, биће све добро. Господ ће благословити да се још нека катакомба отвори да буде још монаха, још верника. Заиста је тако видимо ми у нашем манастиру и овде нова лица, нови верници. Сваке недеље неко ново лице. Дакле, народ чује, народ препозна, народ долази. И нема зиме заиста за нашу епархију. Видим много мале деце и овде и у свим нашим катакомбама, то је једна велика радост, то је наша будућност, по четворо, шесторо деце у Кули, Барајеву, Лозници, ти је будућност наша, а верујем има и овде у Љуљацима…
Владика Наум, хорепископ хвостански и барајевски
Транскрипт беседе урадио Хаџи Милан Петковић
