Владика Максим: Замолимо се Светом Сави да се врати у београдску патријаршију
Као што се деца радују када посете родитељски дом, тако се сви ми радујемо, клирици и верници епархије рашко-призренске када се вратимо на Косово, да се овде Богу помолимо, да се помолимо Богу, да се замолимо Светоме Сави. Ми смо се сабрали и у нашој светосавској светињи и одслужили свету службу Божју у част врло значајног празника за нашу Светосавску Цркву којом обележавамо дивни историјски црквени светодуховски догађај када су мошти нашег Првостојатеља, Првосветитеља србског из Бугарске враћене у Србију. Дакле празнујемо повратак Светог Саве у своју постојбину.
Међутим, околности, у којима то чинимо у нашој Светосавској Цркви, уопште нису празничне ни торжествене. Јер се питамо да данашњи празник, Пренесење моштију Светог Саве, – где је данас Свети Сава? Има ли га данас у београдској патријаршији, има ли га у србској Влади, има ли га у србским домовима у србским душама? И одговор је потресно јасан и очигледан. И тим пре, зато, на данашњи празник треба заиста из свег срца да се замолимо Светом Сави да се врати у београдску патријаршију. Да се врати у србске домове, у србске душе, да се својом светосавском одогмаћеном православном вером поново врати у своју светосавској цркву у свој светосавски народ. Јер, данашњи наш народ у највећем делу, на жалост вођен несветосавском вером, несветосавским пастирима, несветосавским властима срља.
Свети Сава је, такође, прогнан из наших школа. Србски просветари, који су одговорни за васпитање наше деце неће Светог Саву, али хоће Ноћ вештица. И заиста је страшна духовна ноћ и у србској просвети и у србској земљи, али ми имамо нашег Светог Саву, и кажем посебно на данашњи дан му се молимо да се врати у своју Србију, у свој србски народ, да тај народ заиста буде народ Светог Саве, народ Божији.
Архијерејски Сабор србске православне цркве траје ових дана. Постављамо врло оправдано питање: у чему се ти архијереји данас сабирају и да ли је тамо Свети Сава? Свети Сава је након пуно векова тако што се својим телом вратио у земљу био спаљен, његове свете мошти биле су спаљене на Врачару, међутим, изнове и изнова на истом том Врачару, иако у велелепном храму спаљује се вера светосавска, као да се изнова спаљује и свети Сава. И то је још један разлог да се замолимо Светом Сави да васкрсне светосавску веру међу србске архијереје, да, ако су и епископи – буду људи. И то светосавски људи, да се коначно ману глобализма, екуменизма. Јер и глобалисти и екуменисти и остали исти, сви су исти. А Свети Сава остаје наше главно мерило које нам помаже, да из ове најстрашније ноћи свенародне у коју смо запали, ми у њему видимо звезду водиљу, видимо светлост ка оном вечном циљу који је он зацртао и којим је ходио, и којим су његове свете мошти својом светињом народ руководили и водиле, а то је оно Небеско царство за које се определио Свети кнез Лазар.
То опредељење учинило је и нашу косовско-метохијску земљу Светом. То опредељење учинило је читав наш народ светим. Једино тим опредељењем можемо сачувати и косовску нашу свету земљу. То опредељење је ту земљу утврдило и осветило, то опредељење може и ту земљу да поврати у српске руке. И зато се данас на празник Преноса моштију Светог Саве њему молимо: врати се Свети Саво међу србске архијереје у Београду, врати се у своју свету патријаршију, врати се у домове србске, у душе србске, како би сав народ од срца могао, у вери светосавској не у вери екуменистичкој, да те слави и да се спасава. Амин! Боже дај!
Владика Максим – беседа на трпези љубави поводом празника Пренос моштију Светог Саве
