Владика Максим: О Ђоковићу и феномену „познатих“, о либерализму, екуменизму…

„Лепо је то што се реаговало у нашој епархији, али ја сам радикалан по том питању. Некоме више одговара радикалан приступ, некоме шири, тако да свако нађе себи неко место. Мени је просто појава у јавности, не само он, уопште тај појам савремене елите која је знак нашег времена као неки талог са дна друштва, Боже ме опрости. Која елита? Ја немам ништа против спорта као таквог. То осликава само да смо духовно и у културолошком смислу на нивоу Римске републике пред распадом: „хлеба и игара“.

Наша елита: спортисти, глумци, певачи, политичари који су исто глумци само из друге бранше. Тако да уопше тај један дух и наравно да би човек уопште пливао у таквој елити мора доста тога да прихвати што не приличи ни хришћанима ни људима. Тако гуруизам који он све време проповеда прилично је један антиправославан приступ. Што се тиче ове вакцинације и његовог истрајавања – у реду, свака част али знате шта ја као свештено лице гледам пре свега ти догматску страну, духовну страну. Колико је ко одан вери, колико доприноси или нарушава ту веру у нашем народу. Он је са својим приступом и примером прилично нарушио ту веру. Није прошло ни два месеца где је његова жена шетала по манастирима доле неког гуруа ја не знам да ли је већи скандал то или што су га примали код Теодосија!?

Јелене Ђоковић и индијски гуру Моханђи

Уместо да их истерају или су могли да их питају јесу ли дошли да се покају да прихвате веру хришћанску – ајде. Човека јеретика кажу после првог или другог саветовања клони се. Тако да се мени то не допада ни тај његов комплекс који је понео са собом и где се годинама у свету на западу конкретно доказује да је он њихов – неки show man. Чему та потреба да се ми оваквом западу допаднемо? Никад ми то није било јасно. Дакле то је један провинцијалски менталитет. Зашто би ми сад глумили нешто што нисмо? Ми смо Срби, ми имамо своју традицију, културу, ако се некоме допада, ако не у реду, па не морамо свима да се допадамо. Зашто онда човек жели по сваку цену да се допадне? Да би онда био део тог неког глобалистичког крема или друштва. Неко може да буде потпуни пробисвет, али се нашао у медијима и он је познат. Постоји тај социолошки феномен кажу „он је познат“. Нажалост, многи пуно тога жртвују да би били познати.

Ђоковић промовише будистичку медитацију

Свака част њему ако истраје и даље, видећемо да ли ће истрајати, али духовно је претежније од тела, је ли тако? Не може, гуруизам и исповедништво не иду заједно. Он је хтео или не, није очигледно понео то црквено васпитање из куће. Питање је колико је свестан шта ради, али читао сам неке чланке где он каже да када је био у Лондону био у тим неким, где он каже: “ Ја одем у будистички храм, православни свеједно, помолим се пре утакмице итд.“ Ја се искрено надам да се он покајао, јавно нисам чуо да се покајао, нити да се икада оградио од тога. И као такав он је постао репрезентар тога. Ја сад не осуђујем њега као појединца, јер се он можда покајао али оно што он носи и представља није баш сјајно. И да постоји у цркви неки ред и поредак, орден Светог Саве би морао да му буде одузет. Пошто не испуњава елементарне услове да би био један православни хришћанин не може добити орден једног православног хришћана“! Јавне личности носе посебне одговорности је ли тако?

Свети Теофан Затворник залагао се, у експанзији је био тај проблем, то такозвано слободоумље у преводу либерализма још тад је било тих разних новинарчића, позападњачених списатеља који су промовисали анти православне и анти монархистичке идеје и он је рекао: „Треба њима отворено декретом држава да забрани било какво писање и све те новинарчиће и те којекакве књижевнике који су углавном били носиоци револуционалних идеја, разни песници, разни кружоци, књижевници итд. Просто забранити им да пишу јер трују друштво. Тако да мора да постоји одговорност за људе који јавно наступају, морају да схвате да сносе посебну одговорност и као што најдубље васпитање деце у примеру родитеља то није нека флоскула моралистичка него је идеолошко а не етичко питање кад човек живи у врлини он зрачи у врлини то се преноси тај дух се преноси на потомство. Кад живи у некој страсти у неком пороку и то се преноси просто човек зрачи и преноси или благодат неке врлине или црнило неког греха. Тако исто и јавне личности самом својом појавом утичу на омладину и онда омладина гледа на њих. Знате како је у детињству било – ко ти је идол, свако је имао неки идол, јер је време идолопоклонства и млади имају своје идоле то су углавом глумци певачи, читав пантеон. Тако да ја имам мало радикилнији приступ, што је врста бављења спорт у рекреативном смислу…

Део беседе и одговор владике Максима на питање о тренутним дешавањима око Новака Ђоковића у манастиру Преподобног мученика Харитона косовског у Сурдуку, Епархија рашко призренска у егзилу.

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!