Владика Максим: Из праве вере се рађа права љубав, не обратно
…Без јединства у вери Православној нема заједнице Духа Светога, а без Њега нема никакве врлине, нема смирења, нема духовности уопште. Зато и ми треба да се посебно чувамо од те најстрашније духовне губе која се зове јерес и ту не смемо упадати у патетику, то лажно смирење: ко сам ја да судим патријарху? Опростите, свети Теодор Студит каже: Кад је вера у питању не може нико да каже ко сам ја да бих бранио веру – ни војник, ни сељак или обичан мирјанин хришћанин. Свако је дужан да устане у одбрану вере Православне јер то је наше заједничко богатство и сви Православни смо подједнако пред Богом одговорни за то заједничко богатство које се зове наша саборна вера Православна, саборно је држимо. И не осуђујемо ми патријарха него свети оци, а ми се само позивамо на свете оце који кажу, поучени светим апостолима: Човека јеретика после првог и другог саветовања клони се. Јеретици изопачују само свето Јеванђеље, они се ругају речи Божјој, речима светих отаца и читају исто Јеванђеље које ми читамо, и апостолске посланице и дела и свете оце читају, и мирне душе се оглушују о њих и газе.
Свети апостол Павле каже: Човека јеретика после првог и другог саветовања клони се. Шта раде екуменисти? Непрестано, континуирано, деценијама – ево, сад ће скоро век колико тај несрећни екуменизам траје – се заједнички моле са њима и упадају у лажну душевност, у лажну љубав, јер права љубав почиње правом вером. Прво иде вера па љубав, то је говорио свети владика. Из праве вере се рађа права љубав, не обратно! Зато екуменизам, по својој суштини, носи са собом то лажно смирење, патетично смирење – да не осуђујемо, ко смо ми да осуђујемо… Ми смо Православни. Као што је свети апостол Павле говорио – ми ум Христов имамо. Ми ум светоотачки имамо ако умујемо по светим оцима и то нам даје право и обавезу да црно називамо црним, бело белим, да светлост називамо светлошћу, таму тамом. Каже: Каква је заједница светлости и таме?Никаква. Тако не може бити заједнице између јеретичког – лажног учења, и Православног учења. Истинско смирење се одликује у томе да човек трпи неправду која се њему лично наноси али када треба да заштити веру, па и ближњег свог од неправде, он је тада неустрашив као лав…
Владика Максим Новаковић – део беседе из духовних разговора у манастиру св.Јована Крститеља у Љуљацима Епархија рашко призренска у егзилу
