Владика Ксенофонт: О прослављању имендана у Срба
Хтио бих да вам скренем пажњу, браћо и сестре. Видим да се појавило често да у манастирима и црквама приносимо колаче и жито у част имендана наших, тобоже неких светитеља заштитника. То је једно помодарство, једно новаторство, које се појавило у српском народу.
Срби не прослављају имендане. Срби прослављају Крсну славу, имендана нема.
Јер, какав ће имендан да прославља отац Ивица, или отац Мирослав, или неки Душан, или неки Драгољуб, и Живојин, и Живорад, или нека Јагода, и Вишња, и остала имена српска која смо вјековима имали? Појавило се, кажем, посљедњих година, а можда и деценију, да Срби приносе колаче за имендане.
Имендан међу Србима не постоји, осим у монаштву. Монаси прослављају имендане, а Срби имају тај дивни завјет који нам је оставио Свети Сава, и који нас је издвојио мимо осталих народа који прослављају имендане.
Дакле, Руси који немају Крсну славу имају имендане, Грци који немају Крсну славу имају имендане, Бугари имају имендане, а Срби не прослављају имендане. Није то било дио српскога предања, дио српске традиције. Кажем, претворило се у неко помодарство посљедњих година да прослављамо имендане. Мислим да не би требало ту праксу продубљивати, поготово наши свештеници и монаси требало би скретати пажњу хришћанима да није дио нашега српског предања да прослављамо имендане.
Имамо, хвала Богу, српске светитеље, српске славе, да их прослављамо, да се сабирамо у нашим храмовима Бога да прослављамо, ми смирено њима да се молимо, али да не уводимо нешто ново. И сами знате да ваши очеви и ваши дједови и бабе нису имали имендане. Није то, дакле, био дио нашега предања да се приносе колачи за имендан.
Владика Ксенофонт
